Skip to main content

Požarevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Požarevac
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na području delovanja RC Požarevac usevi ozime pšenice se nalaze u fazi razvoja listova (BBCH  12-15), dok se usevi ozimog ječma nalaze u različitim fazama bokorenja (BBCH 21-23).

 

Vizuelnim pregledom useva ječma, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 8% biljaka.

 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice nije registrovano prisustvo patogena.

Takođe, tokom vizuelnih pregleda useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo štetnih insekata, kao ni aktivnih rupa od glodara. 

RC Požarevac nastavlja sa redovnim praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području delovanja RC Požarevac usevi ječma koji su posejani u ranijim rokovima setve se nalaze u fazi od 1 do 4 lista razvijena (BBCH 11-14).

Vizuelnim pregledom useva ječma registrovano je prisustvo cikada (Cicadelidae) na do 2% i prisustvo vaši (Aphididae) na do 5% biljaka.

Registrovano je i pisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 6% biljaka.

Za sada se hemijske mere zaštite ne preporučuju, a RC Požarevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Požarevac usevi pšenice posejani u ranijim rokovima setve se nalaze u fazi od 1 do 2 lista razvijeno (BBCH 11-12), dok se usevi koji su posejani tokom novembra meseca nalaze u različitim fazama nicanja.

Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo krilatih formi vaši (Aphididae) na do 4% biljaka i cikada (Cicadelidae) na do 7% biljaka.

Lisne vaši i cikade pored direktnih šteta koje prouzrokuju prilikom ishrane, su značajne i kao vektori fitopatogenih virusa.

Tkođe, vizuelnim pregledima useva nije registrovano prisustvo patogena.

Trenutno se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite, a RC Požarevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Stanje u usevima uljane repice

Na području delovanja RC Požarevac usevi uljane repice se nalaze u fenofazi od 7 do 9 i više listova razvijeno (BBCH 17-19).

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam) na pojedinačnim biljkama. Prisustvo simptoma nije registrovano na mlađim listovima, već samo na starijim lišću.

Takođe, vizuelnim pregledima useva registrovano je i  prisustvo manjeg broja aktivnih rupa od glodara.

Proizvođačima se preporučuju redovni obilasci useva uljane repice sa ciljem praćenja prisustva aktivnih rupa od glodara. Njihovo suzbijanje se preporučuje ukoliko se registruje preko 10 aktivnih rupa po hektaru. U tu svrhu mogu se koristiti gotovi mamci nakon čijeg postavljanja treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.

 

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva uljane repice.

Prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve

Na području delovanja RC Požarevac zasadi kruške se, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenata, nalaze u različitim fazama opadanja lišća.

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indexu napada 6,5. U toku je pojava prezimljujućih imaga ove šetočine.

Usled pojave sezonskog dimorfizma zimska forma imaga obične kruškine buve se razlikuje od letnje forme. Zimski imago je veći, tamniji i ima veću otpornost na niske temperature tokom zime.

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća (Erwinia amylovora)

Na području delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima jabuke uočeno je prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

Bakteriozna plamenjača ima veliki broj domaćina među kojima su jabuka, kruška, mušmula, dunja, glog i dr. Ova fitopatogena bakterija napada sve biljne delove (list, cvet, plod, grane, deblo, čak i koren). Zaraženi biljni delovi najpre venu, zatim se suše i nekrotiraju. Karakteristični simptomi se mogu videti na mladarima koji su vrhom povijeni na dole u vidu ,,pastirskog štapa“. Kada je visoka relativna vlažnost vazduha u okviru nekrotičnog, obolelog tkiva može se uočiti curenje bakterijskog eksudata koji služi za dalje širenje bolesti.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak i pregled zasada i ukoliko primete prisustvo simptoma navedenog patogena treba preduzeti sledeće mere:

-        Rezidba svih zaraženih biljnih delova tako da se obuhvati 30-50 cm naizgled zdravog biljnog tkiva

-        Odsečene delove obavezno izneti iz voćnjaka i spaliti

-        Obavezna dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10% rastvor natrijum hipohlorita ili 70% rastvor etil alkohola)

-         Rastvorom bakarnog preparata potrebno je premazati rane nastale prilikom odstranjivanja zaraženih delova.

Sprovođenje navedenih mera se preporučuje po suvom i toplom vremenu da ne bi došlo do širenja infekcije.

Siva pegavost lista kruške (Mycosphaerella pyri)

Na području delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima kruške, registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista kruške (Mycosphaerella pyri).

Ovaj patogen u našoj proizvodnji ne predstavlja ekonomski značajno oboljenje kruške, a simptomi se  pojavljuju u neadekvatno zaštićenim zasadima.

Simptomi sive pegavosti kruške najpre se javljaju u vidu nepravilnih pega, sivobele boje sa mrkoljubičastim obodom. U centru pega se formiraju crni piknidi. Pege se vremenom šire, povećava se njihov broj, spajaju se i nastaju nekrotične površine na licu. Takve pege se pojavljuju i na naličju lista. Kod jake zaraze dolazi do defolijacije, odnosno opadanja lišća.

Gljiva prezimljava u obliku saprofita u opalom lišću koje se zarazilo prošlog leta. U proleće, posle kiše, oslobađaju se askospore iz peritecija i vrše primarne infekcije. Nakon inkubacije, u okviru pega javljaju se piknidi sa piknosporama koje vrše sekundarne zaraze. Infekcije su jače kada ima kiše prilikom rasejavanja piknospora. U jesen nakon opadanja lišća, gljiva prelazi u saprofitni oblik i ciklus razvića se ponavlja.

U zasadima gde se sprovode redovne hemijske mere zaštite od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina) bolest uglavnom ne predstavlja veliki problem. Preventivne mere borbe podrazumevaju gajenje manje osetljivih sorata kruške.

Mehurasta gar kukuruza

Na području delovanja RC Požarevac usevi kukuruza nalaze se u fazi razvoja zrna, od faze rane mlečne zrelosti do približno sva zrna dostigla krajnju veličinu (BBCH 73-79).

 Vizuelnim pregledima useva na više lokaliteta, uočeno je prisustvo mehuraste gari na klipovima kukuruza (Ustilago maydis).

Mehurasta gar kukuruza napada sve nadzemne delove biljke, ali je formiranje tumora najčešće na klipu. Formiranje mehurastih izraslina, odn. tumora sunđeraste konzistencije  specifično je za meristemsko tkivo. Pojava simptoma jače je izražena u uslovima većih padavina nakon suša kada se meristemsko tkivo naglo aktivira, pa dolazi do ubrzanog porasta. Tada pojedini klipovi u celosti mogu biti zahvaćeni bolešću. Tumori su u početku svetle zeleno-sive boje, mesnati i čvrsti, a sa starenjem opna počinje da tamni, puca i iz tumora se oslobađa prašna masa crnih teleutospora.

Guke i teleutospore koje dospeju na zemlju predstavljaju izvor zaraze za narednu godinu. Prezimele teleutospore klijaju u proleće, a nastale spore raznošene vetrom i dospevanjem na mlade biljne delove zarazu ostvaruju direktnim prodorom u epidermalne ćelije. Optimalni uslovi za ostvarivanje zaraza su temperature od 26-28° C, zbog čega je i pojava simptoma izraženija u drugom delu vegetacije,  kada biljke dostignu 30-50 cm.

Vremenski uslovi u proteklom periodu pogodovali su ostvarivanju zaraza ovog patogena. Obzirom da se patogen ne prenosi semenom, i da je jedini vid održavanja patogena teleutosporama na parcelama poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje uklanjanje zaraženih klipova pre oslobađanja teleutospora, primena trogodišnjeg plodoreda, kao i optimalno đubrenje kako bi se izbegao intenzivan porast u najosetljivijim fazama rasta prema ovom patogenu.

Krvava vaš jabuke

Na teritoriji delovanja RC Požarevac, u pojedinim zasadima jabuke, gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite, zapaženo je prisustvo krvave vaši (Erisoma lanigerum).

Krvava vaš ima preko 10 generacija godišnje. Prezimljavaju u stadijum mlađih larvi na korenovom vratu i u pukotinama kore stabla i grana. U proleće, sa povećanjem temperatura, štetočina se aktivira i prelazi na nadzemne delove biljaka, gde se hrani biljnim sokovima i iznuruje biljku. Jako napadnute voćke se suše.

Krvava vaš je najčešće prisutna kod starijih i gustih zasada. Štete nastaju ishranom ove štetočine, jer se isisavanjem sokova oštećuju nadzemni delovi voćaka. Kolonije krvave vaši se  pre svega mogu naći na mlađim granama i lastarima, ali i na korenovom vratu, kao i na jačim presecima, tj. oštećenim mestima. Takođe, svojom ishranom prouzrokuju stvaranje gala.

Hemijsko suzbijanje nije jednostavno zbog populacije na korenovom vratu, koja je teško dostupna insekticidima, kao i zbog bele, guste voštane prevlake kojom su kolonije pokrivene.

Hemijske mere zaštite sprovode se u fazi mirovanja vegetacije primenom mineralnih ulja. Tokom vegetacije primena insekticida se pozicionira nakon migracije vaši sa korena na grane i grančice u periodu piljenja larvi i pojave najmlađih larvenih uzrasta.

Preventivne mere zaštite koje su od velikog značaja za kontrolu krvave vaši su:

·         izbor slabije bujnih podloga,

·         izbalansirano đubrenje,

·         rezidba u cilju stvaranja prozračne krune radi boljeg nanošenja depozita preparata.

Aktuelne mere zaštite od krompirovog moljca

Na lokalitetu RC Požarevac usevi krompira se zavisno od sortimenta i vremena sadnje nalaze u različitim fazama starenja, sa najvećim procentom u fazi vađenja krtola. Na pojedinim parcelama se registruje prisustvo zaostalih krtola, te se, ovom prilikom  još jednom osvrćemo na štetnost krompirovog moljca (Phthorimaea operculella).

Jedan od kritičnih tretnutaka kada treba posebnu pažnju posvetiti ovoj štetočini je faza  vađenja krompira, kao i unošenja krompira u skladište.

Najveće štete nanosi ženka koja na krtolama krompira polaže jaja, a ispiljene larve se ubušuju u krtole. Takve krtole su neupotrebljive, a na otvorima se stvaraju povoljni uslovi za sekundarne zaraze.

Prilikom vađenja krompira od velike je važnosti ukloniti sve krtole sa parcele (i zdrave i oštećene) kako bi se sprečilo održavanje ove štetočine van proizvodne sezone.

Kao mere zaštite od krompirovog moljca poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se sledeće:

Ø  Na parcelama gde je u toku vađenje krompira ili se uskoro planira neophodno je:

-          Krtole krompira u najkraćem roku skloniti sa parcele i transportovati do skladišta  

-          Zaostale krtole ne ostavljati na parceli, već ih obavezno sakupiti i uništiti

Ø  U cilju sprečavanja ulaska krompirovog moljca u skladišta potrebno je:

-          Skladištiti samo zdrave krtole

-          Krtole čuvati u dobro pripremljenim i obezbeđenim prostorijama, sa mrežama na svim otvorima kako bi se sprečio ulazak moljca

-          U skladištima održavati temperaturu ispod 10°C

Ø Hemijske mere zaštite krompira od štetnih organizama u ovoj proizvodnoj sezoni kao i aktuelne mere suzbijanja krompirovog moljca se mogu pogledati na ovom linku.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima