Skip to main content

Požarevac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Požarevac
Zdravstveno stanje ozimih strnih žita

Na području delovanja RC Požarevac usevi pšenice i ječma se nalaze, u zavisnosti od rokova setve, od faze pojave prvog lista, do početka bokorenja (BBCH 10-21).

Vizuelnim pregledom useva ječma, uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 10% biljaka.

Vizelnim pregledom useva pšenice uočeno je prisustvo pepelnice žita (Erysiphe graminis) na do 4 % biljaka.

Takođe, na pojedinim parcelama  registrovano je prisustvo krilatih i beskrnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Psammotettix alienus) u niskom intenzitetu napada.

Vizuelnim pregledima uočeno je prisustvo aktivnih aktivnih rupa glodara, poljske voluharice (Microtus arvalis) i poljskog miša (Apodemus sylvaticys).

Preporučuje se praćenje prisustva aktivnih rupa od glodara, prag štetnosti za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa po hektaru, a za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa po hektaru. Ukoliko brojnost glodara pređe prag štetnosti preporučuje se primena registrovanih mamaka uz njihovo obaveno zatrpavanje u rupe sa ciljem zaštite stoke i divljači.

Prezimljujući imago obične kruškine buve

Na području delovanja RC Požarevac zasadi kruške se nalaze, u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta, primenjenih agrotehičkih i hemijskih mera zaštite, u fazi od 50% lišća žuto i opalo do faze svo lišće opalo (BBCH 95-97).

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) sa indeksom napada 5.

Postoji razlika izmedju letnje i zimske forme imaga obične kruškine buve. Zimska, prezimljujuća forma imaga je tamnije boje, krupnija je i otpornija na niske temperature, dok je letnja forma sitnijih dimenzija i svetlije boje.

Hemijake mere zaštite se ne preporučuju, a RC Požarevac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Požarevac usevi uljane repice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fenofazi od 7 do 9 i više listova razvijeno (BBCH 17-19).

Vizuelnim pregledom useva registruje se prisutvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam) na do 12% biljaka.

Simptomi su prisutni na donjim listovima u vidu sivih pega nepravilnih oblika. U okviru pega zapažaju se sitna telašca (piknidi sa piknosporama)  koja se raznose kišnim kapima unutar useva i doprinose širenju bolesti.

U ovom momentu prisustvo ove bolesti se registruje ispod praga štetnosti koji prema EPPO prema standardu PP 2/8(1) iznosi 35-40% biljaka sa prisutnim simptomima navedenog patogena, te se mere zaštite ne preporučuju.

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja uljane repice.

Monitoring klipova merkantilnog kukuruza pred berbu

Na teritoriji RC Požarevac sproveden je zdravstveni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu.

Pregledano je po 100 klipova kukuruza na ukupno 20 parcela (10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja).

Rezultati vizuelnih pregleda:

-        Klipovi sa oštećenjima od insekata: kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i pamukova sovica (Helicoverpa armigera) na 15 - 40 %,

-        Klipovi sa simtomima Fusarium spp. na 5 - 39 %,

-        Klipovi sa simtomima Aspergillus spp. na 0 - 3 %,

-        Klipovi sa simtomima Penicillium spp. na 0 - 3%,

-        Klipovi sa simtomima Cladosporium spp. na 2 - 45 %,

-        Sve kombinacije oštećenja na 5 – 39%.

 

ESKA - u zasadima vinove loze

Obilaskom zasada vinove loze na području delovanja RC Požarevac, uočeni su simptomi apopleksije vinove loze-ESKE.

Ovo je kompleksno oboljenje vinove loze, a smatra se da ga izaziva nekoliko gljiva (Phaeomoniella chlamydospora, Phellinus igniarius, Stereum hirsutum, Fomitiporia punctata i dr.), koje napadaju sprovodni sistem.

Simptomi se javljaju na svim delovima vinove loze. Zaraženi lastari zaostaju u porastu, venu i često dolazi do njihovog zdrvenjavanja. Karakterističan simptom je gubitak hlorofila na listu, zelena boja se zadržava samo oko centralnih nerava, dok se između njih javljaju izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. List ima specifičan izgled ,,tigrovih šara“. Ako nekroza prekrije veći deo liske, list se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dostižu punu zrelost. Na pokožici se mogu javiti mrkoljubičaste pege, a može doći i do sušenja i pucanja bobica. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama, a u pojedinim godinama mogu izostati ili biti prikriveni. Sve te promene na spoljašnjem izgledu čokota su posledice promena koje su nastale u unutrašnjosti, zbog delovanja patogenih gljiva koje su tu lokalizovane i izazivaju truljenje čokota. Najdestruktivniji simptom ESKE je pojava iznenadnog odumiranja (apopleksije) svih delova vinove loze. Meteorološki uslovi utiču na razvoj apopleksije, pa se ova bolest najčešće manifestuje za vreme perioda visokih temperatura, tokom letnjih meseci. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni oštećeni deo svetle boje, meke konzistencije, obrubljen tamnijom zonom drveta, dok se na uzdužnom preseku uočavaju tamne, crne trake.

U slučaju pojave bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih delova čokota (kada bolest nije zahvatila ceo čokot) ili uklanjanje celog zaraženog čokota iz vinograda.

Hemijske mere zaštite za suzbijanje ove bolesti ne postoje.

 Najvažnije su preventivne mere zaštite:

-          Sadnja sertifikovanih loznih kalemova,

-          Premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom,

-          Dezinfekcija alata 70%-tnim alkoholom tokm rezidbe.

Prisustvo štetnih insekata u usevima kukuruza u regionu Požarevca

Na području delovanja RC Požarevac vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo štetnih insekata:

-          Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera)

Kukuruzna zlatica je monofagna štetočina, napada isključivo kukuruz. Izuzetno je opasna jer nema puno prirodnih neprijatelja i samim tim se brže i lakše razmnožava. Žute je boje, sa crnim uzdužnim linijama. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u zemljištu u stadijumu jajeta. Larve se hrane korenom kukuruza. Preferiraju mlade bočne korenove, oštećuju pupoljke i začetke bočnih korenova. Odrasli insekti se hrane nadzemnim delovima bljaka. Larve se pojavljuju sredinom maja, a imaga od polovine juna pa na dalje.

Plodored je jedna od osnovnih mera borbe protiv ove štetočine. Takođe, duboko jesenje oranje je dosta delotvorno, kada dolazi do izbacivanja jaja na površinu i izumiranja nove generacije štetočina. Imaga se mogu rasterati upotrebom bioinsekticida i repelenata. Hemijske metode borbe obuhvataju suzbijanje larvi u proleće unšenjem insekticida u zemljište ili upotrebom semena koje je tretirano insekticidom.

 

-          Zelena (povrtna) stenica (Nezara viridula)

Ova stenica je u obliku štita sa zagasito zelenom bojom i crnim tačkama koje se uočavaju duž bočnih strana stomaka. Prezimljava kao odrasla jedinka skrivena ispod kore drveća, ostataka lišća, kao i sličnih lokacija zaštićena od spoljnih uslova. U proleće pri temperaturi iznad 10°C imago počinje da se hrani i kopulira. Ženka polaže jaja na naličju listova, na gornjem delu useva. Ova stenica je izuzetno polifagna vrsta jer se hrani sa različitim vrstama biljaka od korova preko cveća, raznih useva a pre svega povrtarskih i ratarskih kultura. Pri intenzivnijim napadima hrane se plodovima i semenima biljaka što se odražava na smanjenu komercijalnu vrednost u pogledu kvaliteta ali i u zaostajanju u rastu i propadanju biljnih delova.

-          Bela pegava buba (Oxythyrea funesta)

Oxythyrea funesta ili bela pegava buba pojavljuje se u rano proleće i najveću aktivnost postiže od maja do jula. Ženka polaže jaja u zemljištu, gde se larve razvijaju među korenčićima zeljastih biljaka. Izrazito je crne boje sa manje ili više bronzavog sjaja. Karakteristika je i prisustvo šest belih tačaka u dva uzdužna reda.

Najveću aktivnost postižu na izrazito jakom suncu kada lako lete i posećuju cvetove različitih biljnih vrsti, konzumirajući nektar i polen kao i nežno lišće i dovode do oštećenja i isušivanja biljaka.

Lisna grinja šiškarica u vinovoj lozi

Na području delovanja RC Požarevac, vizuelnim pregledom vinove loze, registrovano je prisustvo simptoma napada eriofidnih grinja (Eriophyes vitis).

 

Ova štetočina ima tri generacjie godišnje. Razvoj kreće od sredine aprila i završava se do kraja septembra. Prezimljava imago u ljuspicama pupoljaka vinove loze. Imago je crvolikog oblika, bledožute boje. Aktivnost imaga kreće sa porastom temperature od 15 °C. Na naličju lista, grinje sišu sokove, formirajući pri tom gale (plikove), u okviru kojih nastaje udubljenje prekriveno žućkasto-beličastom prevlakom, koja kasnije postaje rđasta ili ljubičasta. Na licu lista zapažaju se bradavičasti izraštaji tamnozelene do crvene boje. Kao posledica prisustva velikog broja bradavica, dolazi do sušenja listova, skraćenja internodija, čime se smanjuje prinos i kvalitet grozdova.

Stepen napadnutosti zavisi od sorte vinove loze. Ukoliko je intenzitet napada ovih grinja manji i pojava oštećenih listova slabija, preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i spaljivanje. U suprotnom, vrši se hemijsko tretiranje fungicidima na bazi sumpora, koji imaju supresivno delovanje i na ove grinje. Tretman sumpornim preparatima treba sprovesti pri temperaturama od 15 do 28 °C.

Prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) u zasadima vinove loze

Na području delovanja RC Požarevac, u zasadima vinove loze registrovano je prisustvo odraslih jedinki braon mramoraste stenice (Halyomopha halys) u niskim brojnostima.

U proleće, ženka polaže jaja koja se nalaze u grupicama od 28 komada, bačvasta su, bele boje i najčešće se mogu uočiti na naličju listova. Tek ispiljene larve, drže se na okupu, a nakon prvog presvlačenja, kreću u potragu za hranom. Ne poseduju krila, ali se aktivno kreću sa biljke na biljku. Štete nanose larve i odrasle jedinke sisanjem biljnih sokova iz nadzemnih delova biljke, tokom cele vegetacije. Prvi znaci napada ove štetočine na biljkama ogledaju se u vidu sitnih beličastih uboda, koji ubrzo postaju nekrotične pege. Uočava se i deformacija ploda, što se odražava na tržišnu vrednost, a mesta uboda predstavljaju ulazna mesta za razvoj gljive prouzrokovača sive truleži grožđa (Botrytis cinerea), kao i drugih patogena. Štete su izraženije po ivicama parcele, jer su jedinke sklone grupisanju i često se grupno kreću sa jedne biljke na drugu.

U jesen odrasle jedinke kreću u potragu za povoljnim mestima za prezimljavanje kao što su kuće, stanovi, terase, i slična mesta u čovekovom neposrednom okruženju i tu ostaju do proleća.

Tokom vegetacije za suzbijanje larvi i odraslih jedinki braon mramoraste stenice mogu se koristiti insekticidi iz grupe piretroida.

Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Požarevac vizuelnim pregledom useva kukuruza na lokalitetu Kličevac uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzeri.

Cikada Reptalus panzeri je vektor Stolbur fitoplazme na kukuruzu koja izaziva bolest crvenilo kukuruza.

Ova cikada ima jednu generaciju godišnje i veći deo životnog ciklusa provodi u zemlji u stadijumu larve. Odrasle cikade pojavljuju se u prvoj polovini juna i u polju su prisutne sve do kraja jula. Ženke polažu jaja uz koren biljke domaćina, najčešće u grupama, pri čemu formiraju gnezdo od snopa voštanih izlučevina. Ispiljene larve se zatim hrane na korenu kukuruza. U drugoj polovini juna odrasle cikade izlaze iz zemlje i doleću na biljke kukuruza na kojima se hrane floemskim sokovima. Prvi simptomi crvenila kukuruza se javljaju na listovima, iznad klipa, u vidu trakastog crvenila uz glavni nerv lista, što za posledicu ima značajne gubitke u prinosu kukuruza.

Nakon berbe kukuruza ova štetočina prelazi na strna žita gde nastavlja sa svojom ishranom. Izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza može biti jedna od metoda kako suzbiti ovu štetočinu, jer se time prekida zivotni ciklus cikade, kada i njena brojnost opada.

Fuzarioza klasa pšenice i ječma

Na području delovanja RC Požarevac, usevi pšenice i ječma se nalaze u različitim fazama razvića ploda i sazrevanja (BBCH 75-85).

Vizuelnim pregledom useva registrovani su simptomi šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum u niskom procentu napada, uglavnom na parcelama na kojima u vreme cvetanja nisu sprovedene hemijske mere zaštite.

Pšenica i ječam su od ovog patogena najosetljiviji od početka cvetanja do voštane zrelosti zrna. U ovim fazama uz prisustvo vlage stvaraju se povoljni uslovi za ostvarenje infekcije tim patogenom. Odmah nakon cvetanja uočavaju se prvi simptomi bolesti. Zaraženi klasovi počinju da blede, vreteno izumire a zrna iznad vretena ostaju štura. U uslovima povećane vlažnosti, na zaraženim klasovima se javlja ružičasta prevlaka od sporonosnih organa gljive. Takođe, osim šteta koje se odnose na smanjenu klijavost zrna, kvalitet i smanjeni prinos,  značaj ovog patogena je u njegovoj sposobnosti da na obolelim zrnima sintetiše mikotoksine koji su veoma štetni po zdravlje ljudi i životinja.

RC Požarevac nastavlja sa praćenjem i izvešavanjem zdravstvenog stanja useva pšenice i ječma.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima