Skip to main content

Region Jagodina

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Jagodina
Zdravstveno stanje ozimih useva pšenice i ječma
Na području RC Jagodina ozimi usevi pšenice i ječma se zavisno od rokova setve nalaze u različitim fazama razvoja listova i početnim fazama bokorenja (BBCH 14-22).
 
 
početak bokorenja pšenice
 
Vizuelnim pregledom ozimih useva pšenice i ječma registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 8% biljaka i to najčešće na parcelama iz optimalnih rokova setve. Trenutne temperature i temperature u narednom periodu uticaće na smanjenje populacije ovih štetočina, pa se hemijske mere zaštite u ovom periodu ne preporučuju.
 
 
 vaši na listu ječma
 
Vizuelnim pregledom useva ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 5% biljaka. U usevima pšenice nije registrovano prisustvo bolesti.
 
 
pegavost ječma
 
U ovom periodu nismo registrovali prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa i voluharica.
RC Jagodina nastavlja sa monitoringom ozimih useva pšenice i ječma.
Prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri)
Na području delovanja RC Jagodina zasadi krušaka se nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća (BBCH 92-96).
Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo prezimljujuće forme imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 7. Sporadično je uočeno i prisustvo larvi starijih razvojnih stupnjeva.
Prezimljujuće forme imaga su tamnije boje, krupnije i otpornije na niske temperature.
 
 
 
 Prezimljujuća forma imaga C.pyri  i larva na naličju lista
 
U ovom periodu se ne preporučuju hemijske mere za suzbijanje ove štetočine‚, a RC Jagodina nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u zasadima krušaka.
Monitoring klipova merkantilnog kukuruza u regionu Jagodine
Na području rada RC Jagodina sproveden je monitoring klipova merkantilnog kukuruza.
Monitoring je sproveden na čitavom regionu Jagodine, kod ranih i kasnih hibrida u cilju utvrđivanja zdravstvenog stanja kukuruza pred berbu.
 
Vizuelni pregledi su pokazali sledeće:
 
 - oštećenja od insekata: Ostrinia nubilalis  (kukuruzni plamenac) i Helicoverpa armigera (kukuruzna/pamukova sovica) na 7 % do 60 % klipova,
- simptomi infekcije gljivama iz roda Fusarium na 5 % do 27% klipova,
 - simptomi infekcije gljivama iz roda Aspergillus na 0% do 6,6% klipova,
 - simptomi infekcije gljivama iz roda Cladosporium na 0% do 3 % klipova,
 - simptomi infekcije gljivama iz roda Penicillium na  0% do 3 % klipova. 
 - sve kombinacije oštećenja na 3% do 19% klipova.
 
 
 
 
 
 
Tokom vizuelnih pregleda, na lokalitetima Dragocvet, Glavinci i Balajnac, na klipovima je uočeno prisustvo žiška (Sitophilus zeamais-kukuruzni žižak i Sitophilus oryzae - pirinčani žižak) kao i štete usled njihove ishrane. Žižak je prvenstveno skladišna štetočina, međutim zbog toplih zima (nedovoljna redukcija brojnosti) i mogućnosti da leti, može se naći i u polju na klipovima kukuruza odakle se unosi u skladišta. Zbog toga se na navedenim područjima preporučuje poseban oprez prilikom skladištenja kukuruza zbog mogućnosti unošenja štetočine sa polja u skladišta.
 
 
 
Vizuelnim pregledima, na pojedinim lokacijama registrovano je prisustvo mehuraste gari (Ustilago maydis) na malom broju biljaka.
 
Prisustvo filoksere (Phylloxera vastatrix) u zasadima vinove loze
 
U toku vizuelnih pregleda zasada vinove loze uočeni su simptomi filoksere na listovima. Simptomi se uočavaju na licu i naličju listova.
 
 
 
    izrasline na naličju         ubodi od vaši na licu lista
 
Filoksera je vaš žuto smeđe boje veličine 0,7-1,4 mm. Poreklom je iz Amerike, a u Evropu je preneta u XIX veku, gde se brzo raširila i napravila pustoš na evropskom kontinentu, preteći da potpuno uništi vinovu lozu.
Zavisno od mesta gde se hrane i gde se odvija razviće, ove vaši se dele na:
 
 - Korenašice- žive na korenu vinove loze, imaju dužu sisaljku a na leđima bradavičaste izraštaje,
 
 - Listašice- žive na naličju listova, imaju kraću sisaljku, glatke su bez bradavičastih izraštaja.
 
Na evropskoj vinovoj lozi celokupno razviće se odvija na korenu vinove loze, gde se usled uboda stvaraju sitne (nodoziteti) i krupne (tuberoziteti) izrasline. Ove izrasline sprečavaju normalan protok hranljivih materija kroz sprovodni sistem, što za posledicu ima trajno  propadanje čokota vinove loze.
 
Kod američke vinove loze vaš se razvija na listu stvarajući bradavičaste izrasline. Na licu lista se uočavaju sitni ubodi, mesto gde se vaš ubušila, a na naličju, u bradavičastom izraštaju se odvija razviće vaši.
 
Američka loza na korenu ima deblji plutasti sloj koji ova vaš ne može da probije sisaljkom, pa je na taj način koren zaštićen od oštećenja. Ovo saznanje o otpornosti korena američke vinove loze iskorišćeno je da bi se sačuvala evropska vinova loza. Evropska vinova loza se kalemi na podlogu američke loze i na taj način je sačuvana od propadanja.
 
Suzbijanje filoksere vinove loze u matičnjacima sprovodi se kombinacijom biljnih ulja i preparata na bazi bakra. Tretiranje se obavlja u vreme mirovanja vegetacije.
U toku vegetacije, suzbijanje vaši na listovima se vrši primenom insekticida na samom početku formiranja prvih bradavičastih izraslina.
Polaganje jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevima kukuruza
Na području RC Jagodina usevi merkantilnog kukuruza zavisno od rokova setve i grupe zrenja  hibrida nalaze se u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 71-73).
 
Na našem području nije zastupljena proizvodnja semenskog kukuruza, a površine pod kukuruzom šećercem su veoma male.
 
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza uočena su jajna legla II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 3 do 5% biljaka. Prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog i kukuruza šećerca je prisustvo jajnih legala na 5% biljaka.
 
 
 jajno leglo Otrinia nubilalis
 
Ispiljene larve ove štetočine svojom ishranom oštećuju metlicu, listove, stablo kukuruza i klipove. Zbog ubušenja u stablo biljke zaostaje u porastu, nedovoljno se ishranjuje klip, koji ostaje zakržljao. Često dolazi do preloma stabla. Međutim, mnogo važnije štete nastaju na oštećenim klipovima. Larve ne samo da svojom ishranom oštećuju klip i zrna, nego su tako oštećeni klipovi podložni infekciji različitim vrstama fitopatogenih gljiva kao što su gljive iz roda Aspergillus. U uslovima proizvodnje kakvi su ovog leta (visoke temperature, bez padavina), ove gljive imaju sposobnost da sintetišu aflatoksin koji može biti posebno štetan u uslovima gde se merkantilni kukuruz koristi za ishranu krava i proizvodnji mleka.
 
Preporuka za smanjenje populacije ove štetočine je sprovođenje niza mera agrotehničkih i mehaničkih poput izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje biljnih ostataka i dr. Od hemijskih mera, po postizanju praga štetnosti, na početku piljenja larvi, preporučuje se primena preparata na bazi aktivne materije hlorantraniliprol, indoksakarb, deltametrin ili spinetoram vodeći računa o karenci primenjenih preparata.
Prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi
 
Na području delovanja RC Jagodina zasadi vinove loze se zavisno od sortimenta nalaze u fenofazi od dodirivanje bobica do fenofaze početak šarka (BBCH 79-81).
 
 
Vizuelnim pregledima zasada na više lokacija registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus. Ova cikada je vektor fitoplazme Flavescense doree  (FD) prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Vizuelnim pregledom registrovano je i prisustvo simptoma zlatastog žutila na vinovoj lozi.
 
 
    Odrasla cikada S.titanus i simptomi FD na vinovoj lozi
 
 
Ova cikada je isključivo monofagna štetočina, što znači da celokupno razviće završava isključivo na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja ispod kore. Larve se pile u toku maja meseca i prolaze kroz pet larvenih stupnjeva. Od trećeg larvenog stupnja su sposobne da prenesu fitoplazmu hraneći se na obolelim čokotima i preletanjem na zdrave čokote. Odrasle jedinke se pojavljuju tokom jula i prisutne su sve do septembra. Da bi postale infektivne, cikade moraju da se ishranjuju najmanje pola sata na zaraženim čokotima i posle inkubacije koja traje 21 dan postaju sposobne da prenesu fitoplazmu. Jednom zaražena cikada ostaje infektivna celog života. Infektivnost se ne prenosi na potomstvo.
 - Kod inficirane vinove loze dolazi do promene u boji lista, od zlatno žute kod belih sorti do crveno ljubičaste boje kod crnih sorti, lišće se savija prema naličju, postaje čvrsto i grubo, na lastarima se skraćuju internodije, postaju kržljave, grozdovi su rehuljavi, zaostaju u porastu, cela biljka propada.
 
 - U cilju kontrole ove veoma destruktivne bolesti vinove loze, proizvođačima se preporučuje niz mera:
 
 - uklanjanje zaraženih čokota,
  suzbijanje vektora, cikade Scaphoideus titanus,
- uništavanje mogućih izvora zaraze kao što su divlja loza, napušteni vinogradi, pavit.
 
Od izuzetne važnosti je da se suzbijanje cikada sprovodi i na manjim zasadima i okućnicama i na pojedinačnim čokotima.
Šimširov plamenac (Cydalima perspectalis)
 
Na području delovanja RC Jagodina, na pojedinim lokacijama opštine Rekovac, na okućnicama registrovano je prisustvo šimširovog plamenca (Cydalima perspectalis).
 
U ovom periodu registrovano je prisustvo larvi (gusenica) i kokona povezanih paučinastim nitima.
 
 
 
 
Larve ove štetočine hrane se listovima i za kratko vreme mogu da dovedu do golobrsta i propadanja biljaka.
 
Mere kontrole ove štetočine podrazumevaju sledeće:
  • redovni pregledi biljaka šimšira i to razmicanjem grana i pregledom donje trećine biljke, jer prve štete od mlađih stadijuma gusenica nastaju u unutrašnjosti žbuna šimšira;
  • Ukoliko dođe do infestacije, biljke treba orezati (infestirane grane mogu da se skrate 10%, ali zahvat može da bude jači u zavisnosti od intenziteta napada, ako su gusenice obrstile lišće i pojele koru sa grana, onda se seče do dela grane na kojem je kora očuvana).
  • Orezane biljne delove treba uloniti i spaliti;
  • Mehaničke mere koje podrazumevaju sakupljanje i uništavanje gusenica, lutki i jaja koja su položena na naličje lista u grupicama;
  • Ispiranje žbunova šimšira mlazom vode pod velikim pritiskom (kompresorom). Nakon ispiranja gusenice treba pokupiti i uništiti.
Sa ciljem suzbijanja šimširovog plamenca mogu se primeniti i hemijske mere zaštite koje treba prilagoditi razvojnom stadijumu ove štetočine. Ukoliko se uoče jajana legla na naličju lista preporučuje se primena insekticida na bazi aktivne materije hloantraniliprol. Sa ciljem suzbijanja mladih larvi može se primeniti biološki preparat na bazi aktivne materije bacillus thuringiensis var. kurstaki. Za suzbijanje larvi starijih larvenih stupnjeva preporučuje se primena insekticida na bazi aktivne materije alfa-cipermetrin.
Cikada Cicadetta montana  complex u zasadima kupine
Na području delovanja RC Jagodina zasadi kupina su u fazi sazrevanja i berbe plodova.
Najveće površine pod kupinom su na području Levča u opštini Rekovac.
Vizuelnim pregledima zasada kupine, na više lokacija, registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Cicadetta montana complex. Takođe, utvrđena su i oštećenja u vidu uvenuća i sušenja na rodnim mladarima sa plodovima.
 
 
Ženka prilikom polaganja jaja pravi oštećenja na mladaru, a na jednom mladaru može da bude i više oštećenja. Jaja su izduženog oblika, bele boje, a kasnije pred piljenje postaju žuta i naranžasta. Ispiljene larve odlaze u zemlju gde nastavljaju da se hrane na korenu i time oslabljuju biljku koja postaje podložna napadu drugih patogena.
Razvoj larve može da traje godinama (7-10), pa se kao mera smanjenja populacije ove štetočine, proizvođačima preporučuje pregled zasada na prisustvo oštećenja od polaganja jaja cikada, mehaničko uklanjanje napadnutih grančica i njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje.
 
 
  Imago cikade i pložena jaja
 
Prisustvo položenih jaja pamukove/kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera) u usevu paprike
 
Na području RC Jagodina usevi paprike na otvorenom zavisno od rokova rasađivanja nalaze se u fazi od razvijeno devet i više listova do pojave sekundarnih stabala i prvih cvetova (BBCH 19-22).
 
 
Vizuelnih pregledom useva paprike na otvorenom, u uslovima intenzivne proizvodnje u povrtarskom delu regiona, na više lokacija, registruje se prisustvo položenih jaja pamukove/kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera) na listu paprike na  od 2% do 7% biljaka.
 
Jaje pamukove sovice
 
  Položeno jaje H.armogera
 
Pamukova /kukuruzna sovica je veoma značajna štetočina u proizvodnji paprike, a najveće štete nanose larve hraneći se na generativnim organima paprike. Napadnuti plodovi podložni su napadu patogena prouzrokovača raličitih vrsta truleži i kao takvi nisu za upotrebu.
 
RC Jagodina nastavlja sa monitoringom zdravstvenog stanja useva paprike na otvorenom i blagovremeno će signalizirati pravo vreme za zaštitu.
Prisustvo cikade Reptalus panzeri u usevima kukuruza
Na području delovanja RC Jagodina usevi kukuruza se nalaze u fazi pojave metlice i svile (BBCH 51-60).
 
Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza na više lokacija, registrovano je prisustvo imaga cikade Reptalus panzeri. Ova cikada je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača bolesti crvenila kukuruza.
 
 
 
  cikada Reptalus panzeri
 
Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice.
Odrasle jedinke prelaze na biljke kukuruza gde se hrane sokovima floema. Ženke kasnije polažu jaja na koren kukuruza, na kome se ispiljene larve hrane. Setvom pšenice nakon kukuruza na istim parcelama, larve nastavljaju sa razvojem i sledeće godine se pojavljuju odrasle jedinke.
 
Da bi se smanjila brojnost cikade i rizik od pojave bolesti crvenila kukuruza, najznačajnija mera je da se ne seje pšenica posle kukuruza. Na taj način se prekida ciklus razvoja cikade. Znači, veoma je važno poštovati plodored.
1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima