|
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vršac
|
| Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vršac. |
22.11.2023
Usevi pšenice i ječma se nalaze u zavisnosti od roka setve u fenofazama od nicanja do 2-3 stabla vidljivo (BBCH 10-23).
Prilikom vizuelnog pregleda useva ozimog ječma registruje se prisustvo mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 3% biljaka dok je u usevu pšenice koji je iz prvih rokova setve i nicanja registrovano prisustvo pustula lisne rđe (Puccinia spp.) na 1% biljaka.
Pustule rđe na listu pšenice
Simptom mrežaste pegavosti na listu ječma
Najveći problem u proteklih nekoliko sezona u fenofazi nicanja ozimih strnih žita predstavlja prisustvo lisnih vaši (Aphididae spp) i cikade Psammotettix alienus. Visoke temperature tokom jeseni odgovaraju aktivnosti ovih insekata i oni uspešno naseljavaju ponikle useve. Prenosioci su više vrsta virusa koji su kasnije tokom vegetacije potvrđeni labaratorijskim analizama u ozimim strnim žitima (prilog). I pri ovom vizuelnom pregledu je uočeno prisustvo navedenih insekata na 2-5% biljaka, a brojnost populacije je zavisila uglavnom od prethodno preduzetih mera (da li je posejano seme tretirano insekticidima ili je bilo folijarne primene ili nije bilo uopšte primene insekticida).
Lisna vaš krilata forma
U usevima se i dalje registruje prisustvo aktivnih rupa od poljskih glodara, te se proizvođačima preporučuje da obrate pažnju na njih. 20.11.2023
U regionu Južnog Banata (RC Vršac), usevi uljane repice se u zavisnosti od roka setve nalaze u fenofazi razvoja listova: od 5-6 listova razvijeno (BBCH 15-16) do 8-9 listova razvijeno (BBCH 18-19).
Vizuelnim pregledom useva uočava se prisustvo simptoma suve truleži uljane repice (Phoma lingam). Simptomi su prisutni na najstarijim, donjim listovima, i trenutno se registruju na niskom procentu biljaka (2-5%). Međutim, preporučuje se redovan obilazak parcela u zimskom periodu, naročito ukoliko se nastavi trend povišenih temperature, koje uz prisustvo vlage doprinose širenju bolesti. Prag štetnosti iznosi 35-40% zaraženih biljaka i u ovom momentu se ne preporučuje primena mera zaštite.
Od prisutnih štetočina u usevima uljane repice se registruje prisustvo lisnih vaši (Aphididae spp.). Populacija je značajno brojnija u odnosu na prethodne godine zbog izuzetno visokih temperatura vazduha koje su pratile početni period vegetacije uljane repice a o potrebi njihovog suzbijanja je data preporuka (preporuka).
Lisne vaši
Simptom suve truleži
Visoke temperature u jesenjem periodu su uslovile i prenamnoženje poljskih glodara, na čiju aktivnost treba obratititi pažnju i u usevima uljane repice. Sa utrina i parcela koje su posle berbe kukuruza i suncokreta ostale nepoorane prelaze u ozime useve te mogu biti u opasnosti usevi uljane repice koji su kasnije posejani. 27.10.2023
Regionalni centar : Vršac
Fenofaza : početak opadanja lišća (BBCH 93).
U zasadima višanja u kojima nisu sprovedene adekvatne mere zaštite tokom vegetacije te je došlo do intenzivne pojave bolesti, dominantno mrke pegavosti lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), vizuelnim pregledom registrujemo pojavu defolijacije i retrovegetacije.
Na takvim stablima se u ovom periodu registruje bubrenje lisnih i cvetnih pupoljaka, porast nove lisne mase i pojava cvetova.
Ova negativna pojava utiče na formiranje manjeg broja rodnih pupoljaka za sledeću vegetacionu sezonu i dovodi do iznurivanja biljaka.
Ovakve biljke gube na kondiciji, nespremne dočekuju fazu mirovanja što će se odraziti na njihovu vitalnost.
Preporuka proizvođačima je da ukoliko je prisutna retrovegetacija sprovedu dodatnu negu: jesenje-zimsko đubrenje NPK đubrivima sa višom koncentracijom fosfora i kalijuma i u rano proleće, pred početak vegetacije izvršiti intenzivniju rezidbu kako bi se biljke što bolje oporavile od stresa. 10.10.2023
Poslednjih nekoliko godina se u jabučnjacima može uočiti prisustvo kolonija krvave vaši (Eriosoma lanigerum). Njihova populacija se značajno uvećala kao posledica zabrane upotrebe niza insekticida iz grupe organofosfata.
Kolonije se vrlo lako zapažaju, jer mnoštvo vaši sa belom vlaknastom prevlakom stvara utisak kao da su pokrivene vatom.
Njena moć razmnožavanja je vrlo velika, ima 10-15 generacija godišnje. Vaši poslednje generacije prezimljavaju u pukotinama kore stabla i grana, dok večina kolonije prezimi na podzemnim organima jabuke oko korenovog vrata.
U proleće populacija migrira u nadzemni deo stabla gde formira kolonije na mladom tkivu na mestu zarastanja rana posle rezidbe ili na lisnim peteljkama.
Hrane se sisanjem sokova čime se stvaraju rak rane na granama, deblu i korenu. Rak rane stvaraju smetnju za protok biljnih sokova kroz biljne delove zbog čega voćka slabi i postaje podložna napadu sekundarnih štetočina.
Ukoliko se uoče kolonije vaši u zasadu suzbijanje se može sprovesti tretiranjem korenovog vrata i izdanka registrovanim insekticidima u jesenjem i ranoprolećnom periodu kao i tokom vegetacije.
Na početku formiranja kolonija preporučuje se primena registrovanih insekticida:Teppeki/Afinito(flonikamid) 0,14 kg/ha i Movento 100 SC/Malaga(spirotetramat) 0,15%. 4.10.2023
Na području delovanja RC Vršac, vizuelnim pregledom parcela pod lucerkom i višegodišnjim zasadima utvrđeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u niskom intenzitetu napada, dok se na parcelama pod uljanom repicom za sada ne registruju.
Usev lucerke
Usev lucerke
Toplo i suvo jesenje vreme odgovara aktivnostima poljskih glodara pa se može očekivati povećanje njihove brojnosti.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan pregled parcela pod uljanom repicom, lucerkom i višegodišnjim zasadima radi utvrđivanja prisustva i brojnosti ovih štetočina.
RC Vršac će nastaviti sa praćenjem aktivnosti poljskih glodara i u slučaju povećanja njihove brojnosti izvestiti o tome. 1.9.2023
Na klopkama koje su postavljene u zasadima vinove loze na lokalitetu Malo Središte, registruju se ulovi odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus koja prenosi fitoplazmu Flavescence doree. U proteklih nekoliko godina u našem regionu sve češće registrujemo jedinke cikade u zasadima vinove loze koji se nalaze u intenzivnoj proizvodnji a i sve više imamo simptomatičnih biljaka kod kojih je laboratorijskom analizom potvrđeno prisustvo fitoplazme Flavescence doree prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.
Iz tog razloga skrećemo pažnju proizvođačima još jednom na sve mere koje treba preduzeti u cilju sprečavanja širenja fitoplazme:
-
uklanjanje simptomatičnih čokota;
-
korišćenje sertifikovanog sadnog materijala;
-
uklanjanje divlje loze i korova iz okruženja i vinograda;
-
krčenje napuštenih zasada vinove loze;
-
primena insekticida sa ciljem suzbijanja cikada kao vektora fitoplazme.
RC Vršac nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u zasadima vinove loze. 25.8.2023
Regionalni centar: Vršac
U zasadima šljiva, kod najvećeg broja sorti berba je završena dok će berba sorte Stenlej započeti u narednom periodu.
Vizuelnim pregledom zasada šljiva je uočena promena boje na listovima.
Pregledom listova pod binokularom utvrđeno je prisustvo pokretnih formi grinja običnog paučinara (Tetranychus urticae) kao i rđaste grinje (Aculus).
To su polifagne štetočine koje se hrane na mnogim biljnim vrstama, kako na gajenim tako i na korovskim biljkama. Hrane se na naličju listova sišući biljne sokove.
U uslovima suvog i toplog vremena često dolazi do jakog napada usled čega se boja lista menja, žuti i suši se.
U višegodišnjim zasadima intenzivan napad ovih grinja može dovesti do prevremene defolijacije i pojave retrovegetacije (ponovnog olistavanja).Time se oslabljuje vitalnost stabala koja su sklonija izmrzavanju i ranijem propadanju kao i smanjenoj rodnosti naredne godine.
U našoj zemlji nema registrovanih akaricida u zasadima šljiva iako su one redovno prisutne i trenutno brojnost populacije i nivo oštećenja opravdava njihovu primenu. Za tu namenu mogu poslužiti akaricidi na bazi abamektina.
U zasadima gde sledi berba, nikako ne treba sprovoditi bilo kakve hemijske mere zaštite. 17.8.2023
Monitoring prisustva azijske voćne mušice (Drosophila suzukii) na terenu koji pokriva RC Vršac obavlja redovno tokom cele godine pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantom u zasadima voća koje je za ovu vrstu atraktivno: malina, trešnja, borovnica, kupina, vinova loza.Brojnost u klopkama je značajno povećana od početka avgusta meseca.
Imago polaže jaja u plodove koji su ušli u fenofazu sazrevanja tako što ženka može svojom testerastom legalicom da zaseče pokožicu neoštećenih plodova.Usled prisustva larvi u njima dolazi do pojave truleži.Najosetljivije voćne vrste su jagodičasto voće:maline,kupine koje su sad u fenofazi sazrevanja ali se one u našem regionu gaje na okućnicama,zatim koštičavo voće:trešnja,višnja kod kojih je berba završena i vinova loza koja je u fenofazi šarka (sorte ranije grupe sazrevanja) i ona je ujedno u našem regionu najugroženija.U narednom periodu postoji rizik od uvećanja brojnosti azijske voćne mušice i nastanka ozbiljnih šteta.
Mužjak
Ženka
Lutke
U cilju zaštite zasada osetljivih biljnih vrsta u narednom periodu, preporučuje se primena svih raspoloživih mera:
-
masovno izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem što većeg broja klopki koje imaju kao mirisni atraktant mešavinu crnog vina (1,5 dl), jabukovog sirćeta (1,5 dl) i nekoliko kapi deterdženta. Preporuka je da se klopke gušće postave na ivičnom delu parcele (na 2-3m) a unutar parcele na svakih 5m
-
ne ostavljati plodove posle berbe koji su prezreli jer predstavljaju mesto za razmnožavanje mušice
-
skraćivanje intervala berbe radi bržeg uklanjanja plodova sa parcele
-
održavanje higijene oko parcela kao i krčenje napuštenih zasada-sve u cilju ukljanjanja plodova na kojima se ona razmnožava
-
hemijske mere zaštite – u zasima vinove loze,insekticidi koji će se primenjivati za suzbijanje pepeljastog grožđanog moljca (Lobesia botrana) će uticati na smanjenje populacije i ove štetočine 15.8.2023
Pegavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) je jedan od najznačajnijih patogena koji se javlja u zasadima višanja i trešanja.Intenzitet pojave patogena zavisi od uslova:pre svega od padavina tj.dužine vlaženja lišća.Gljiva prezimljava u opalom lišću u apotecijama u kojima se nalaze askospore.Padavine dovode do izbacivanja askospora koje obavljaju. RC Vršac obavlja redovne preglede dozrelosti apotecija i prati period izbacivanja askospora o čemu izveštava preko priloga ovog portala.
Na inficiranim listovima se mogu uočiti sitne,purpurne pege.Tkivo nekrotira a kasnije može i ispasti .Zaraženo lišće kasnije požuti i opada.U toku proleća sa učestalim padavinama,ostvaruje se veći broj infekcija i pri neadekvatnoj zaštiti se mogu lako uočiti simptomi.
Na terenu koji pokriva RC Vršac su se u periodu jula i avgusta mogli videti brojni zasadi sa žutim lišćem koje je kasnije i opalo.Mnogi proizvođači do berbe rade redovnu zaštitu protiv ovog patogena a potom, zbog poštovanja karence u kišnim uslovima se uočava razvoj simptoma.Posle berbe se dešava da se zasadi “zaborave” tj.ne nastavlja se sa primenom fungicida.Tada dolazi do širenja patogena konidijama.Usled jačeg napada dolazi do opadanja listova.Prevremena defolijacija nikako nije dobra za voćke iz više razloga:formira se manje rodnih pupoljaka za narednu godinu,a može doći i do retrovegetacije usled čega se stabla iznuruju.Ovim želimo da podsetimo proizvođače o značaju fungicidnog tretmana posle berbe. 14.8.2023
Regionalni centar : Vršac
Fenofaza : 70 % mahuna dostiglo krajnju veličinu (BBCH 77).
U pojedinim usevima soje u našem regionalnom centru vizuelnim pregledom uočeno je prisustvo braom mramoraste stenice (Halyomorpha halys).
Braon mramorasta stenica je polifagna, invazivna vrsta koja svojom ishranom može naneti štete velikom broju biljaka.
Štete pričinjavaju odrasle jedinke i larve.
Tokom ishrane usnim aparatom za bodenje i sisanje ubrizgavju pljuvačku u tkivo a potom sišu sok iz zrna soje.Na mestu uboda stvara se nekrotirana površina.
Načinjena oštećenja postaju mesta za ulazak fitopatogenih organizama,što dovodi do truljenja zrna.Napadnuta zrna gube tržišnu vrednost.
Krajem jeseni i početkom zime,odrasle jedinke se povlače na prezimljavanje u naseljenim mestima,suvim i zaštićenim objektima.
U našoj zemlji za sada nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine u soji.
Na manjim površinama moguće je mehaničko sakupljanje i uništavanje larvi i odrasle jedinke. |
|
|
|
|