23.11.2020
Na području delovanja RC Vrbas, usevi ozime pšenice se u zavisnosti od rokova setve i primenjene agrotehnike, nalaze u fenofazama do 5 razvijenih listova (BBCH 15), dok se usevi ozimih ječmova iz ranijih rokova setve nalaze u fazi do 3 razvijena stabla (BBCH 23).
Vizuelnim pregledom useva pšenice nisu registrovani simptomi bolesti, dok se u usevima ječma registruju početni simptomi mrežaste pegavosti lista ječma, Pyrenophora teres, na do 65% biljaka i simptomi rđe ječma, Puccinia hordei, na do 5% pregledanih biljaka.
RC Vrbas nastavlja redovni monitoring zdravstvenog stanja strnih žita.
simptomi mrežaste pegavosti na ječmu
simptom rđe na ječmu
usev ječma 16.11.2020
Vizuelnim pregledom mlađih i starijih zasada jabuke na području RC Vrbas, registrovano je prisustvo krvave vaši, Eriosoma lanigerum, na značajnom broju stabala i izdanaka.
Krvava vaš je prvenstveno štetočina jabuke, a može se naći i u zasadima kruške i dunje. Deo populacije krvave vaši prezimljava u mlađim larvenim stupnjevima oko korenovog vrata i u pukotinama kore drveta, a veći deo populacije prezimi na podzemnim organima. Beskrilne ženke su crvenkaste boje, na zadnjem delu prekrivene gustom voštano-vunastom prevlakom. U proleće, sa kretanjem vegetacije, beskrilne larve se kreću ka gornjim delovima biljke da bi našle novo mesto za naseljavanje i stvaranje novih kolonija i tako dalje prelaze na grane (posebno one koje su oštećene od oštre rezidbe). Krilate forme se javljaju u letnjim mesecima i prelaze na nova stabla. Krvava vaš može da razvije 10-12 generacija na godišnjem nivou.
Direktne štete pravi tako što se vaši hrane sisajući biljne sokove na korenu, stablu, granama, izbojcima, usled čega dolazi do hipertrofije tkiva i stvaranja rak-rana, na kojima se često naseljavaju paraziti. Zaraženi mladari se deformišu, imaju slab porast i suše se, dok su plodovi pokriveni pepeljastom navlakom od izlučevina krvave vaši. Prenamnožavanje ove štetočine može prouzrokovati zaustavljanje u porastu i propadanje infestiranih stabala.
Za preventivno delovanje i sprečavanje krvave vaši da se prenamnožava, prilikom podizanja zasada treba obratiti pažnju na izbor sorti i podloga jabuke (koristiti manje bujne sorte), izbegavati vlažnije terene i izbegavati oštru rezidbu.
Posle opadanja lišća se preporučuje u sklopu redovne jesenje zaštite tretiranje mineralnim uljima. Tada su kolonije najbrojnije i skoncentrisane su pri zemlji, u osnovi korena.
kolonije krvave vaši u prizemnom delu stabla
kolonije vaši na izdanku
larve krvave vaši 23.10.2020
Regionalnii centar Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja AP Vojvodine u Vrbasu je izvršio vizuelni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja i 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja.
U cilju utvrđivanja prisustva oštećenja na klipu kukuruza od insekata (kukuruzni plamenac, Ostrinia nubilalis i pamukova sovica, Helicoverpa armigera) i simptoma prisustva fitopatogenih gljiva (Fusarium spp., Aspergillus spp., Penicillium spp., Cladosporium spp.), izvršen je pregled 20 različitih hibrida kukuruza na 12 lokaliteta: Bečej, Crvenka, Kucura, Kula, Lipar, Ravno Selo, Ruski Krstur, Savino Selo, Srbobran, Turija, Vrbas, Zmajevo.
Gljive koje pripadaju rodovima Fusarium, Aspergillus, Penicillium, imaju sposobnost sinteze mikotoksina koji mogu uzrgoziti zdravstvenu bezbednost kukuruza.
Fusarium spp: Napada sve delove kukuruza. Simptomi se uočavaju u unutrašnjosti stabla, koji dobija sunđerastu konzistenciju, ružičaste je boje, dok je na klipovima prisutna micelija na vrhu klipa ili u sredini(slepljena komušinom). U zavisnosti od vrste gljive iz roda Fusarium, boja micelije je bela ili ružičasta.
Penicillium spp: Najčešće su zaražena zrna na vrhu klipa, a zrna između redova su obuhvaćena zelenkasto-plavičastom, paučinastom micelijom.
Aspergillus spp: Direktne štete u polju su male, jer je na klipu zaraženo manji broj zrna. Micelija ove gljive je žuto-zelene boje. Na neadekvatno uskladištenim klipovima ili zrnu, uz povišenu vlagu zrna i više temperature, dolazi do širenja gljive i nastanka indirektnih šteta usled sinteze aflatoksina.
Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:
|
|
Procenat oštećenih klipova |
|
klipovi bez simptoma |
12-84% |
|
klipovi sa oštećenjima od insekata |
6-42% |
|
klipovi sa simptomima Fusarium sp. |
6-24% |
|
klipovi sa simptomima Aspergillus sp. |
1-2% |
|
klipovi sa simptomima Penicillium sp. |
1-5% |
|
klipovi sa simptomima Cladosporium sp. |
1-4% |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp. |
2-40% |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp. + Penicilium sp. |
1% |
|
klipovi sa simptomima Fusarium sp.+ Aspergillus sp |
1-2% |
|
klipovi sa simptomima Cladosporium sp.+ Fusarium sp. |
1-2% |
|
klipovi sa simptomima Penicillium sp.+insekti |
1-2% |
|
klipovi sa simptomima Cladosporium sp.+insekti |
2% |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp. + Penicilium sp. |
2-7% |
|
Klipovi sa kombinovanim oštećenjima: insekti + Fusarium sp. + Cladosporium sp. |
2-6% |
Na osnovu analiza kukuruza na prisustvo mikotoksina, kod hibrida ranije grupe zrenja, na području RC Vrbas (lokaliteti Vrbas, Savino Selo, Kula, Srbobran i Zmajevo ), registrovano je da je prisustvo analiziranih mikotoksina daleko ispod zakonom dozvoljenih vrednosti, tj. kvalitet kukuruza u 2020. godini nije ugrožen usled prisustva oštećenja prouzrokovanih štetnim organizmima.
Preporučuje se proizvođačima kukuruza i skladištarima da prilagode mašine za berbu kako bi se zrno što manje oštetilo, a u silose unositi samo zdravo i neoštećeno zrno, odgovarajuće vlage. 13.7.2020
Na području delovanja RC Vrbas, u pojedinim zasadima oraha i u usevima paprike, paradajza, krastavaca i krompira, gde se sprovode intenzivne mere zaštite, kao i u mnogim baštama i okućnicama, registrovane su odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice, Halyomorpha halys i zelene povrtne stenice, Nezara viridula, u niskom intenzitetu napada.
Obe vrste prezimljavaju u stadijumu odrasle jedinke. Vrlo su polifagne, dobri su letači, hrane se nadzemnim delovima na gotovo svim voćnim, povrtarskim i ratarskim usevima. Ženke polažu buretasta jaja na naličje listova, u gomilicama, a larve prolaze kroz pet larvenih stupnjeva. Štete od obe vrste prouzrokuju i larve i odrasle jedinke, sisajući biljno tkivo i ubrizgavajući probavne enzime, što dovodi do stvaranja nekrotičnih pega i gubitka boje, kao i do deformacije plodova. Indirektne štete nastaju kada se tokom ishrane, na mestima uboda i povreda, prenesu fitopatogene gljive ili bakterije, koje mogu prouzrokovati bolesti plodova, a plodovi kao takvi, postaju tehnološki neupotrebljivi.
Mere kontrole obuhvataju, pre svega, nepesticidne mere borbe, kao što su:
- Redovan monitoring i vizuelni pregledi biljaka
- Hemijsko tretiranje lovnih biljaka (leguminoze u proleće, krstašice u jesen) radi sprečavanja migracije na glavni usev
- Korišćenje zaštitnih entomoloških mreža
- Metoda otresanja larvi i odraslih jedinki sa biljnih organa i njihovo mehaničko uništavanje
Hemijsko suzbijanje ovih stenica je otežano, jer napadaju plodove u tehnološkoj zrelosti, kada je primena insekticida ograničena zbog poštovanja karence.
9.6.2020
Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Liparu, vizuelnim pregledom zasada vinove loze, koja se nalazi u fazi kraj cvetanja i početak formiranja plodova (BBCH 69-71), na naličju listova, registrovane su larve cikade Scaphoideus titanus, u indeksu napada 2.
Cikada Scaphoideus titanus je vektor virusa fitoplazme Flavescens doree (FD) i prouzrokuje oboljenje zlatasto žutilo vinove loze.
Za sada se ne preporučuju hemijske mere, jer je cikada infektivna u trećem larvenom stupnju.
RC Vrbas nastavlja sa monitoringom ove cikade i na vreme će dati preporuku za tretman.
20.5.2020
Na lokalitetu Vrbas, u zasadu oraha starom dve godine, registrovane su larve belog drvotočca (Zeuzera pyrina) u mladarima i stablima.
zasad oraha
Beli drvotočac je polifagna štetočina voćarskih zasada (najčešće napada jabuku, krušku, dunju i orah). Razvija jednu generaciju za dve do tri godine. Beli drvotočac ima izražen polni dimorfizam kod odraslih jedinki (mužjaci su manji od ženki). Jaja su veličine oko 1 mm, ovalna, žute boje i jedna ženka može položiti i nekoliko stotina jaja. Štetu nanose larve na granama i deblu, kao i na mladim izdancima. Larve se posle piljenja prvo zavlače u koru stabla, a nakon toga se ubušuju u grane i stabla gde prave uspravni hodnik. Posle drugog prezimljavanja, larva se povlači prema izlazu, gde se ulutkava, a kasnije tokom leta izlazi imago. Njihovo prisustvo se prepoznaje po izmetu, koji izbacuju pri ulaznom otvoru. Napadnute grane su kondiciono slabe i krte, a usled jačeg vetra dolazi do njihovog pucanja i lomljenja.
larva belog drvotočca
Mere kontrole:
* Fitosanitarna kontrola proizvodnje i uvoza sadnog materijala
* Vizuelni pregledi na prisustvo jaja i napadnutih lastara, koji se mehanički uklanjaju i spaljuju
* Hemijske mere zaštite su otežane zbog skrivenog načina života larvi
* U vreme leta leptira (noćni leptir, prati se putem svetlosnih lovnih lampi), premazivanje debla i prskanje krošnje insekticidima iz grupe piretroida
* Uklanjanje infestiranih grančica
* U trećoj kalendarskoj godini, rano u proleće, premazivanje debla kontaktnim insekticidima kako bi se sprečilo ubušivanje larvi. 10.4.2020
Na području delovanja RC Vrbas u zasadima jabuke, šljive, kao i na cvetovima maslačka, registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta).
Ova polifagna štetočina oštećuje cvetove, hraneći se prašnicima, tučkom i kruničnim listićima. U početku se hrane na cvetovima maslačka, a potom odlaze na cvetove raznih voćnih vrsta (jabuka, kruška, višnja, trešnja, šljiva…).
U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine, hemijske mere se ne preporučuju zbog prisustva pčela i drugih polinatora na cvetovima, te su opravdane jedino mehaničke mere zaštite.
Preporuka proizvođačima voća, naročito onima koji imaju mlade zasade, je da pregledaju svoje voćnjake u najtoplijem delu dana, naročito na obodnim delovima parcela i ukoliko uoče rutavu bubu sprovedu mere njenog mehaničkog izlovljavanja.
U voćnjacima treba postaviti lovne posude plave ili bele boje napunjene vodom uz dodatak negro bombona ili nekog voćnog sirupa. Lovne posude treba u što većem broju postaviti po obodu, a manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Posude se mogu postaviti na zemlju ili u krošnju drveta. Sadržaj u lovnim posudama treba redovno menjati. U voćnjacima ne treba suzbijati korove koji cvetaju, u prvom redu maslačak, kako bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća.
velika slika
_jpg.jpg)
velika slika 6.4.2020
Na području RC Vrbas, šljive se nalaze u fenofazi od početka do punog cvetanja (61-65 BBCH).
Na lokalitetu Vrbas, na lepljivim klopkama postavljenim u zasade šljiva, registruje se ulov imaga crne šljivine ose (Hoplocampa minuta) i žute šljivine ose (Hoplocampa flava).
Šljivine ose
Mere zaštite šljiva od ovih štetočina se sprovode u fazi precvetavanja, kada pčele i drugi polinatori nisu više prisutni u voćnjacima.
RC Vrbas nastavlja sa praćenjem faza razvoja šljiva i prisustva šljivinih osa u voćnjacima i signaliziraće pravo vreme za tretman. 3.4.2020
Vizuelnim pregledom useva šećerne repe koja je posejana u ranim rokovima setve (početak marta) i koja se nalazi u fazi od korenčići izbijaju iz semena, do klijanja, klica probija površinu zemljišta (BBCH 05-09), registrovana su imaga kukuruzne pipe, Tanymecus dilaticollis.
Ova polifagna štetočina, prezimi u stadijumu imaga u zemljištu, gde se gajio kukuruz ili šećerna repa. Imago izlazi sa mesta prezimljavanja kada je temperatura nekoliko dana iznad 10°C. Ukoliko nastupi hladan period, kukuruzna pipa se skriva u osnovi niklih biljaka ili pod grudvama slabije pripremljene parcele. Čim izađu sa mesta prezimljavanja, počinju se hraniti. Najaktivniji su ujutru i popodne. Izbegavaju najtopliji deo dana za kretanje i ishranu. Migriraju u potrazi za hranom hodajući i letom (na temperaturama vazduha iznad 25°C). Na usevima šećerne repe, štete pravi tako što izgriza lišće sa oboda prema sredini lisnog nerva, uništava tek nikle klijance, kao i biljke sa razvijenim kotiledonom. Osim šećerne repe i kukuruza, štete pravi i usevima suncokreta, soje, lucerke, krompira, paprike.
Preporučuje se proizvođačima pregled tek izniklih ratarskih useva, jer će sa povećanjem temperatura vazduha, doći do pojačane aktivnosti ove polifagne štetočine ali i drugih poput repine pipe. Registrovani insekticidi za repinu pipu, suzbijaju i kukuruznu pipu.
kukuruzna pipa 20.3.2020
Na području RC Vrbas, u usevu uljane repice koja se nalazi u fazi početak rasta stabla(BBCH 30), vizuelnim pregledom useva i pregledom Merikovih posuda, registrovano je prisustvo imaga repičinog sjajnika, Melighetes aeneus.
Repičin sjajnik je jedna od najznačajnijih štetočina uljane repice i javlja se svake godine. Prezimljava kao imago u zemlji, izlazi sa mesta prezimljavanja na temperaturi zemljišta od 8˚C. Masovnija pojava se očekuje kad je dnevna temperatura veća od 15˚C.
Štetnost repičinog sjajnika, zavisi od toga u kojoj se fenofazi uljana repica nalazi u vreme njegove ishrane. Najveće štete pravi kada se hrani cvetnim pupoljcima pre nego što se oni otvore, tako što ih buši i izgriza iznutra, pa se takvi pupoljci osuše. Kada uljana repica procveta, imago se hrani polenom i vise nije štetan. Hemijske mere se za sada ne preporučuju.
|
|
|
|
|