Skip to main content

Region Vrbas

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Vrbas
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Vrbas.
Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys)

Na lokalitetu Vrbas, registrovana je pojava imaga braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys).

 

Ova invazivna stenica je azijskog porekla, a kod nas je registrovana 2015. godine. Izraziti je polifag i do sada je, u svetu,  registrovana na preko 100 biljnih vrsta među kojima je veliki broj poljoprivrednih kultura. U Evropi je zabeležena jedna generacija godišnje. Ženke u letnjim mesecima polažu jaja u grupama na donju stranu lišća. Larve prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva, a štetni su i larve i imago, koje sisaju biljne sokove na plodovima i lišću. Na površini plodova usled ishrane nastaju nekrotične tačke i udubljenja i takvi plodovi gube tržišnu vrednost. Do sada su u svetu registrovane štete usled njene ishrane na jabukama, breskvama, kruškama, trešnjama, malinama, paradajzu, paprici, tikvama, krastavcima, kukuruzu, pasulju, soji i velikom broju ukrasnih i šumskih vrsta. Ova štetočina je odličan letač i može da pređe dnevno i do 2 kilometra. Krajem jeseni u velikim grupama migrira u naselja radi prezimljavanja i traži zaklon u kućama i drugim objektima. Takođe,  zbog neprijatnog mirisa koji luči ukoliko se dodirne, veoma je nepopularna kod ljudi.

Registrovane brojnosti na regionu Vrbas su niske i za sada nisu uočene ekonomski značajne štete na usevima i zasadima. S obzirom na izrazitu polifagnost i brzo širenje, braon mramorasta stenica može predstavljati problem u proizvodnji voća i povrća u narednim godinama.
 
 
Imago Halyomorpha halys
Kruškina buva

Na punktu u Liparu,  kruške se nalaze u fazi 50%  listova obezbojeno (BBCH 95 ).

Vizuelnim pregledom zasada  registrovano je prisustvo prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u  indeksu napada 5,5. 

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju. RC Vrbas nastavlja sa daljim monitoringom ove štetočine.

Imago kruškine buve

Lisne vaši u uljanoj repici

Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Liparu, uljana repica se nalazi u fazi  6 razvijenih listova (BBCH 16).

Vizuelnim pregledom useva uljane repice, hibrid Expower, registrovano je prisustvo lisnih vaši, Aphididae spp. u niskom intenzitetu napada.

Vaši se u usevima uljane repice mogu naći u svim fazama razvoja, ali najveće direktne štete pričinjavaju u fazi cvetanja i razvoja ploda. Vaši su i vektori virusa. S obzirom na nizak nivo prisustva vaši u usevima uljane repice, hemijske mere zaštite se ne preporučuju. RC Vrbas nastavlja sa praćenjem useva uljane repice na nekoliko lokaliteta.

usev uljane repice

Lisne vaši, Aphididae spp. na naličju listova uljane repice

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području delovanja RC Vrbas, na lokalitetu u Srbobranu, ječmovi se nalaze u fazi 4 razvijena lista (14 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva ječma, sorta Nonius registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae spp.) i cikada (Cicadellidae spp.) u niskom intenzitetu napada, kao i početni simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres).

Preporučuje se poljoprivrednim proizvođačima  stalni pregled useva na prisustvo  štetnih organizama. Hemijske mere zaštite se za sada ne preporučuju. RC Vrbas nastavlja sa daljim praćenjem ozimih useva.

 

Krilata forma lisne vaši

Cikada na usevu ječma

Nezara viridula

Na području RC Vrbas, u zasadu jabuke, registrovana su imaga zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula).

Ovaj izraziti polifag potiče iz tropskih i subtropskih krajeva. U našoj zemlji prvi put je registrovana 2007. godine na Fruškoj gori i okolini Beograda i od tada, svake godine, njeno prisustvo se registruje na usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze.

Štete prave i larve i imago, sisajući biljne sokove na izdancima i plodovima. Napadnuti polodovi na mestima ishrane gube boju na pokožici, a usled ispuštanja toksina dobijaju gorak ukus. Takvi plodovi nisu za ishranu i gube tržišnu vrednost.

 
Nezara viridula na plodu jabuke
 
 

Za sada, u zasadima jabuke, registruju se veoma male brojnosti ove štetočine. Ukoliko u narednim sezonama dođe do povećanja brojnosti povrtne stenice u zasadima voća, možemo očekivati značajnije štete od ovog štetnog organizma.

Aktivnost parazitnih osica iz roda Trichogramma

Praćenjem dinamike polaganja jaja II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevu kukuruza (hibrid NS 770) na lokalitetu Srbobran, registrovan  je veliki broj parazitiranih jajnih legala. Reč je o osici Trichogramma spp. koja jedan deo života provodi kao parazit (u ovom slučaju u jajnom leglu kukuruznog plamenca), a drugi deo kao slobodan organizam. Parazitirana jajna legla su crne boje u okviru kojih se nalaze različiti razvojni stadijumi osice.

Dinamika polaganja jajnih legala kukuruznog plamenca i dinamika parazitiranja od strane osice Trichogramma spp. prikazana je na grafiku:

Od ukupno položenih 146 jajnih legala kukuruznog plamenca, 71 jajno leglo je parazitirano (49%).

S obzirom na prisustvo parazitnih osica u našim proizvodnim uslovima, veoma je važno sačuvati njihovu pouplaciju i omogućiti im neometani razvoj. U cilju smanjenja broja tretmana, dobijanja zdravstveno bezbednih proizvoda i očuvanja životne sredine, proizvođačima se preporučuje da prilikom odabira insekticida za suzbijanje kukuruznog plamenca i pamukove sovice daju prednost insekticidima koji ne deluju štetno na korisne organizme.

Krompirov moljac

Na području delovanja RC Vrbas, usevi krompira se nalaze u  fazi od vađenja ranih sorata krompira do faze sazrevanja kod poznih sorata (BBCH 81-85).

Na feromonskim klopkama beleže se  pojedinačni ulovi imaga krompirovog moljca (Phtorimaea operculella ). Niske brojnosti na klopkama za sada ne predstavljaju visok rizik od nastanka šteta, ali je neophodno usmeriti pažnju na sve preventivne mere u kontroli ove štetočine.

Preporučujemo proizvođačima:

Ø  na parcelama gde se krompir još neće vaditi, potrebno je da se održavaju bankovi i uključi navodnjavanje kako bi se sprečilo otvaranje pukotina kroz koje moljac dolazi do krtole i polaže jaja.

Ø  vađenje krompira u što kraćem roku

Ø  čuvanje izvađenih krtola u dobro obezbedjenim skladištima sa kontrolisanim uslovim(temperatura, vlaga, zaštitne mreže na prozorima skladišta).

Hemijske mere zaštite se ne preporučuju zbog niske brojnosti,a RC Vrbas nastavlja u narednom periodu sa praćenjem ove štetočine.

 

Ulovi krompirovog moljca na feromonskoj klopci

Kukuruzni plamenac

Na području RC Vrbas, vizuelnim pregledom useva semenskog kukuruza na nekoliko lokaliteta,registruje se povećanje broja biljaka kukuruza sa sveže položenim  jajnim leglima kukuruznog plamenca, Ostrinia nubilalis. Kontinuirano se beleže  visoki ulovi odraslih jedinki na svetlosnim lovnim lampama.

Podsećamo poljoprivredne proizvođače da pregledaju svoje useve kukuruza i da po postizanju pragova štetnosti (10% biljaka sa položenim jajnim leglima kod merkantilnog i 5% položenih jajnih legala kod semenskog i kukuruza šećerca) primene odgovarajuće hemijske mere zaštite.

lokalitet

Hibrid                    / BBCH

% položenih jajnih legala

Srbobran

NS 444 / 73

5,5

Srbobran

NS 640 / 73

6

Srbobran

NS 44U U / 73

7

Srbobran

NS 640 ULTRA / 73

7

Srbobran

NS 5041 ULTRA / 73

8

Srbobran

NS 770 / 73

8,3

Srbobran

NS 1090 / 73

4

Crvenka

Kulak / 75

3

Crvenka

Tomasov / 75

3

Crvenka

NS 640 / 75

4

Crvenka

NS 444 / 75

4

 

jajna legla kukuruznog plamenca

Moljac paradajza

Na području delovanja RC Vrbasa, paradajz u plasteničkoj proizvodnji nalazi se u fenofazi pune zrelosti, plodovi imaju tipičnu boju i zrelost (BBCH 89).

U usevu paradajza gde se putem feromonskih klopki prati dinamika leta moljca paradajza  (Tuta absoluta), registruju se kontinuirani ulovi.

S obzirom da je paradajz ugrožen u svim fazama razvoja, preporučuje se primena nepesticidnih mera kontrole:

  • postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije
  • postavljanje vodenih klopki za masovno izlovljavanje imaga
  • postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat kao i na mesta provetravanja
  • mehaničko uništavanje listova i plodova sa larvama
  • upotreba prirodnih neprijatelja u borbi protiv moljca paradajza kao što su predatorske stenice Macrolophus pygmaeus koje se hrane larvama i jajima moljca paradajza

Moljac paradajza 

Cikade u vinovoj lozi

Na lokalitetu u Liparu, u zasadu vinove loze, registrovano je prisustvo larvi  cikade (Scaphoideus titanus. Vinova loza se nalazi u fazi formiranja bobica( 75 BBCH skala). Ova cikada je vektor virusa fitoplazme, Flavescense doree, prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.

Proizvođačima vinove loze se preporučuje stalan pregled zasada vinove loze i primena insekticida (po utvrđivanju prisustva cikada)  na bazi a.m. buprefozin, (Elisa) u konentraciji 0,06% ili primena insekticida na bazi a.m.buprefozin+fenpiroksimat (Todome 24 SC) u koncentraciji 0,1%

Osim hemijskih mera, preporučuje se uklanjanje čokota sa simptomima zlatastog žutila, uništavanje divlje loze u proizvodnim zasadima, uništavanje korova, kao i uništavanje napuštenih zasada vinove loze.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima