28.11.2022
Na području delovanja RC Valjevo usevi ozime pšenice i ječma se u zavisnosti od rokova setve nalaze u fazi od dva do pet listova razvojeno (BBCH 12-15).
Vizuelnim pregledom useva pšenice uočeno je prisustvo simptoma sive pegavosti lista (Septoria tritici) na do 2% biljaka. Takođe, registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 5% biljaka.
Pregledom useva ječma uočeno je prisustvno simptoma:
mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) na do 5% biljaka i
pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka.
Registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) na do 3% biljaka.
Prisustvo cikada (Cicadelidae) nije registrovano, dok se zbog niskih temperatura brojnost lisnih vaši smanjuje. Tokom pregleda nisu uočene ni aktivne rupe od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
RC Valjevo nastavlja sa monitoringom zdravstvenog stanja ozimih useva pšenice i ječma. 27.10.2022
Na području delovanja RC Valjevo setva ozime pšenice je u toku. Posejano je oko 60% od planiranih površina, dok se oko 10% useva, koji su pojesani u prvoj polovini oktobra, nalazi u fazi nicanja do 1-2 razvijena lista (BBCH 10-12).
Vizuelnim pregledom ozime pšenice, na lokalitetu Babina Luka, registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) na do 3% biljaka, dok prisustvo cikade Psammotettix alienus nije uočeno.
Primena insekticida se preporučuje kada se u početnim fazama razvoja pšenice uoči 10 % biljaka sa lisnim vašima i cikadama.
Prognozirano toplo vreme za naredni period pogodovaće razvoju i povećanoj aktivnosti štetnih insekata, s toga treba obratiti pažnju na njihovo prisustvo u poniklim usevima pšenice.
RC Valjevo nastavlja sa monitoringom štetnih organizama u usevima ozime pšenice. 24.10.2022
Na području rada RC Valjevo, na lokalitetima Babina Luka, Zabrdica, Lukavac, Paštrić, Babajić, Zlatarić, Čučuge, Gornja Bukovica, Tuđin, Vračević, Jajčić, Latković izvršen je zdravstveni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu.
Vizuelnim pregledom obuhvaćeno je 20 parcela sa različitim hibridima, 10 hibrida iz ranih grupa zrenja (FAO 300-400) i 10 hibrida iz kasnih grupa zrenja (FAO 500-600-700). Na svakoj prarceli pregledano je po 100 klipova, u cilju odrđivanja procenta oštećenja od insekata i patogena prouzrokovača bolesti.
|
Procenat oštećenja na klipovima nastalih usled prisustva: |
|
Fitopatogenih gliva |
Insekata |
|
Aspergilus spp. |
0-9% |
0-29% |
|
Penicillium spp. |
0-9% |
|
Cladosporium spp. |
0-10% |
|
Fusarium spp. |
0-25% |
|
Proćenat klipova sa kombinovanim oštećenjema: |
|
insekt i Fusarium spp. |
0-10% |
|
insekt i Aspergillus spp. |
0-2% |
|
insekt i Penicillium spp. |
0-4% |
|
insekt i Cladosporium spp. |
0-5% |
|
Fusarium spp i Penicillium spp. |
0-2% |
|
Fusarium spp i Cladosporium spp. |
0-3% |
|
Aspergillus spp. i Cladosporium spp. |
0-1% |
|
insekt i Fusarium spp i Penicillium spp. |
0-3% |
|
insekt i Fusarium spp i Cladosporium spp. |
0-5% |
|
insekt i Fusarium spp i Aspergillus spp. |
0-3% |
|
insekt, Fusarium spp , Penicillium spp. i Cladosporium spp. |
0-2% |
11.8.2022
Na području delovanja RC Valjevo zasadi vinove loze se nalaze u fazi razvoja šarak bobica (BBCH 83).
Tokom pregleda zasada vinove loze na manjim površinama, lokalitet Gorić, kao i oko okućnica, gde nisu redovno sprovođene hemijske mere zaštite registrovano je prisustvo larvi braon mramoraste stenice (Haliomorpha halys).
Ženke braon mramoraste stenice polažu beličasta, okruglasta jaja položena u grupama na naličju listova. Ispiljene larve ostaju u grupi, pa nakon prvog presvlačenja aktivno traže hranu. Larve nemaju krila, ali se aktivno kreću sa biljke na biljku. Odrasle jedinke su dobri letači i mogu preleteti razdaljine od 1-3 km. U jesen odrasle jedinke traže povoljna mesta za prezimljavanje; naseljavaju kuće, stanove, terase, šupe i pronalaze mirna mesta na kome ostaju do proleća.
Braon mramorasta stenica najveće štete pravi u vreme sazrevanja grožđa, gde usled ishrane odraslih jedinki i larvi koje imaju usni aparat za bodenje i sisnje dolazi do deformacije bobica, kao i do promene njihove boje i ukusa. Takvo grožđe gubi tržišnu vrednost. Takođe, mesta uboda predstavljaju ulazna mesta za razvoj mnogih patogena, pre svega prouzrokovača sive truleži grožđa ( Botrytis cinerea).
Sa ciljem suzbijanja stenica najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Prilikom upotrebe pesticida obavezno treba voditi računa o karenci primenjenih preparata. 10.8.2022
Na području delovanja RC Valjevo zasadi vinove loze se nalaze u fazi razvoja od početak šarka do šarak bobica (BBCH 81-83)
Brojnost ovih cikada se u zasadima vinove loze prati pomoću žutih lepljivih klopki. Tokom pregleda registrovano je prisustvo odraslih jedinki ove cikade.
Cikada Scaphoideus titanus je vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) koja prouzrokuje oboljenje - zlatasto žutilo vinove loze.
Fitoplazma prouzrokovač zlatastog žutila vinove loze održava se preko zime u obolelim čokotima. Pupoljci na takvim čokotima naredne godine u proleće ne kreću ili se dosta kasnije iz njih razvijaju lastari sa skraćenim internodijama. Karakteristični simptomi se javljaju početkom leta - lastari se povijaju i padaju po zemlji, ne odrvenjavaju i na njima se mogu javiti crne pege uzdužno raspoređene. Listovi zadebljavaju i kod belih sorti dobijaju zlatnožutu boju, a kod obojenih crvenu. Daljim razvojem, kasnije u toku leta na listovima se duž nerava pojavljuju žućkaste pege, koje ubrzo nekrotiraju. Između nerava može doći do obrazovanja uglastih pega. Ukoliko se simptomi bolesti jave pre cvetanja, cvasti se suše; a ukoliko se jave kasnije tokom vegetacije bobice se smežuravaju i imaju gorak ukus.
Cikada ishranom na oboleloj biljci može da usvoji fitoplazmu, pa je prenosi daljom ishranom na zdravim biljkama. Sposobnost da prenesu fitoplazmu imaju larveni stupnjevi L3, L4 i L5 i odrasle jedinke.
Sa ciljem sprečavanja širenja fitoplazme, odnosno zlatastog žutila vinove loze, potrebno je sprovođenje svih raspoloživih mera kontrole koje podrazumevaju:
-
Uklanjanje zaraženih čokota;
-
Uklanjanje divlje loze u blizini proizvodnih zasada, kao i napuštenih zasada vinove loze;
-
Uništavanje korova;
-
Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova;
-
Suzbijanje cikade Scaphoideus titanus kao vektora fitoplazme. 30.7.2022
Tokom vizuelnog pregleda useva kukuruza na lokalitetu Babina Luka uočeno je prisustvo:
· imaga kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera) na do 5% biljaka
Ovo je jedna od najvažnijih štetočina kukuruza kada se gaji u monokulturi. Pored kukuruza larve se mogu naći i na drugim vrstama iz familije Poaceae, a imaga na biljkama iz familije Poaceae, Asteraceae, Cucurbitaceae.
Kukuruzna zlatica ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu jaja u zemljštu.
Larve se pile tokom maja i juna, one pričinjavaju najveće štete hraneći se korenom kukuruza. Pregrizaju koren u blizini glavnog stabla, donji deo stabljike se povija i usled jačih vetrova i kiša dolazi do poleganja biljaka, pa se javlja karakterističan simptom „guščji vrat“.
Imaga se hrane na listovima, metlici i svili što dovodi do pojave rehuljavosti klipova. Ishrana imaga ne utiče značajno na prinos.
Za praćenje pojave i brojnosti imaga kukuruzne zlatice koriste se žute lepljive ploče sa feromonima, klopke se postavljaju na stablo kukuruza u visini klipa.
Preventivne mere suzbijanja podrazumevaju: plodored - najvažnija mera i minimum dvogodišnji, a takođe i izbor hibrida, kao i ranija setva useva.
Primena insekticida za suzbijanje imaga opravdana je samo u specifičnim okolnostima (semenska proizvodnja i selekcija), a ukoliko se poštuje plodored hemijski tretman izostaje.
· cikade (Reptalus panzeri) na oko 8% biljaka
Ova štetočina je vektor Stolbur fitoplazme, koja prouzrokuje crvenilo kukuruza. Simptomi ove bolesti su u vidu pojave crvenila na listovima i stablu; kao i u vidu deformacija na klipu. Hemijski tretman se ne preporučuje za suzbijanje navedene štetočine. Plodored kao jedna od najvažnijih mera se preporučuje, ali uz izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza. Štetočina razvija jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice, pa imaga prelaze na kukuruz u junu. Ukoliko se kao naredni usev poseje pšenica nakon kukuruza, larve neometano nastavljaju svoj razvoj.
· buvača (Phyllotreta sp.) na oko 2% biljaka
Ovo je polifagna štetočina koja se javlja na brojnim ratarskim i povrtarskim usevima. Razvija jednu generaciju godišnje i aktivira se početkom proleća. Razvoju pogoduje toplo i suvo vreme. Štete pravi upravo imago, hraneći se lisnim tkivom. Simptomi su u vidu izgrizlina, pa su napadnuti listovi sa sitnim rupicama. Usled veće brojnosti ove štetočine, usevi u početnim fazama razvoja mogu biti potpuno uništeni. Registrovane brojnosti buvača nisu rizične po proizvodnju kukuruza.
RC Valjevo nastavlja sa monitoringom useva kukuruza. 22.6.2022
Na području delovanja RC Valjevo u zasadima maline berba je u toku.
Tokom vizuelnog pregleda zasada maline uočeno je prisustvo gala na izdancima.
Nakon daljeg pregleda unutar gala registrovano je prisustvo larvi malinine muve galice (Lasioptera rubi).
Ova štetočina se javlja u zasadima maline i kupine. Štete nanosi larva, tako što se ubušuje u izdanke. Gale koje su registrovane na napadnutim izdancima predstavljaju zadebljana koja nastaju kao posledica ishrane larvi. Izgled gala se može razlikovati u zavisnosti od zastupljenog sortimenta u zasadu; izdužena, ovalna ili nalik na rak rane. Unutar jedne gale razvija se veći broj larvi. Napadnuti lastari se suše.
Navedena vrsta razvija jednu generaciju godišnje. Suzbijanje je otežano jer se imago masovno javlja u vreme cvetanja. Jaja polaže na jednogodišnje lastare u blizini pupoljaka, pa se larva ubušuje odmah nakon piljenja. U cilju smanjenja brojnosti populacije u narednoj godini, preporučuje se primena mehaničkih mera:
- Jesenje uklanjanje i uništavanje napadnutih izdanaka, jer prezimljava odrasla larva u galama na lastarima
- Krčenje i uništavanje divlje kupine u okruženju parcele.
RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja zasada maline. 17.6.2022
Na području delovanja RC Valjevo usevi ozimog ječma se nalaze u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 73-77).
Tokom vizuelnog pregleda useva ječma utvrđeno je prisustvo simptoma šturosti klasa pšenice i ječma (Fusarium graminearum), na do 6% biljaka. Simptomi su prisutni na klasu pri osnovi, ali i na plevama; u vidu rozikaste prevlake od micelije i sporonosnih organa gljive. Infekcija ovim patogenom se može ostvariti u periodu cvetanja i tokom razvoja klasa. Razvoju infekcije pogoduje toplo vreme sa padavinama i povećana relativna vlažnost vazduha. Fuzarioza klasa dovodi do smanjenja prinosa, kvaliteta i klijavosti zrna. Na zaraženim zrnima ovaj patogen može da sintetiše mikotoksine.
Takođe, vizeulnim pregledom utvrđeno je prisustvo stenica na do 3% biljaka.
RC Valjevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ječma. 10.6.2022
Zasadi vinove loze se nalaze u fazi od punog cvetanja do faze kraj cvetanja (BBCH 65-69).
Tokom vizuelnog pregleda zasada vinova loze utvrđeno je prisustvo imaga braon mramoraste stenice (Halomorpha halys) na do 2% biljaka.
Ova štetočina je izraziti polifag i njeno prisustvo je registrovano na velikom broju poljoprivrednih kultura. Porast brojnosti ove vrste predstavlja potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka u našoj zemlji.
Štete u zasadu vinove loze prave larve i imaga tokom ishrane, sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljke. Najveće štete pravi u vreme sazrevanja grožđa, gde usled ishrane dolazi do deformacije bobica, kao i promene boje i ukusa. Takvo grožđe gubi tržišnu vrednost. Takođe, mesta uboda predstavljaju ulazna mesta za razvoj mnogih patogena, pre svega prouzrokovača sive truleži grožđa (Botrytis cinerea).
RC Valjevo nastavlja sa praćenjem zdravstevenog stanja vinove loze.
Na području delovanja RC Valjevo, usevi kukuruza se u zavisnosti od roka setve nalaze u fenofazi 6 do 9 i više listova razvijeno (BBCH 16-19).
Tokom vizuelnog pregeleda kukuruza utvrđeno je prisustvo:
· Vaši (Aphididae), u indeksu napada 0.75
Vaši obrazuju kolonije koje prave štete dirktno-ishranom. Isisavanjem sokova, dolazi do deformacije biljnog tkiva. Takođe, prave i indirektne štete kao prenosioci biljnih virusa. Jedan od virusa je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV). Ovaj virus je često prisutan i na korovima (najčešće na divljem sirku) pa ga vaši mogu na neperzistentan način preneti na biljke kukuruza.
U Srbiji se ovaj virus javlja svake godine, u većim ili manjim razmerama. Ekonomske štete mogu biti značajne, kako u smanjenju prinosa i kvaliteta zrna tako i u lošijem kvalitetu lista kod silažnog kukuruza.
Mere suzbijanja ovog virusa su:
-gajenje manje osetljivih hibrida i linija
-zdravo seme, da bi se sprečilo unošenje virusa u područja gde ga nema
-rano uklanjanje bolesnih biljaka, naročito kod semenskih useva
-uništavanje korova koji su domaćini virusa, u usevu i oko njega (najznačajniji divlji sirak)
-vreme setve radi uzbegavanja preleta vaši sa korova na kukuruz.
· Jajna legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 5% biljaka.
Ova štetočina prezimljava u stadijumu gusenice u biljnim ostacima. Štete od prve generacije su na metlici, dršci klipa koja se lomi kada se larva ubuši u stabljiku. Gusenice druge generacije oštećuju listove, klipove i ubušuju se u stabljiku. Oštećeni klipovi su podložniji napadu gljivičnih oboljenja.
· Jajna legla zelene povrtne stenice (Nezara viridula) na do 2% biljaka.
Ovo je polifagna štetočina. Ženka polaze jaja u grupama. Ispiljene larve prolaze kroz 5 razvojnih stupnjeva. Štete pričinjavaju i larve i imaga, koje oštećuju biljno tkivo i isisavaju sokove.
RC Valjevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja kukuruza. |
|
|
|
|