Skip to main content

Smederevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Smederevo
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma 

Na području koje pokriva RC Smederevo, na lokalitetima Selevac i Vodanj, konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo prvo sekundarno stablo do 4 stablo vidljivo (BBCH 21-24).

 

Vremenske prilike su bile takve da u toku druge nedelje februara pa sve do dvadesetog u mesecu dolazi do pada temperature, pa su tako zabeležene najniže temperature vazduha od +2°C do -11°C dok su najviše dnevne bile od -2,9°C do 17,8°C. Najveći mrazevi su zabeleženi u periodu od 11.02. do 16.02. tekuće godine.

Delovanjem niskih tempeartura došlo je do izmrzavanja biljnog tkiva. Simptomi izmrzavanja su najuočljiviji na usevima koji su posejani u optimalnom roku setve, kako na pšenici tako i na ječmu. Kod većine pregledanih useva došlo je do promene boje na vršnim listovima, međutim, na nekim parcelama primećeno je intenzivnije izmrzavanje biljaka.

Navedene promene će sigurno uticati na zastoj biljaka u porastu. Očekuje se da se posledice ovih promena odraze i na prinos, međutim to će u mnogome zavisiti od vremenskih prilika u narednom periodu.

Ovakav izgled useva, gde je došlo do sušenja listova i propadanja useva otežava davanje realne procene zdravstvenog stanja strnih žita.

 

 

U usevima koji su kasnije posejani i koji se nalaze u fazi početka bokorenja (BBCH 20) zdravstveno stanje je bolje i nisu registrovana značajna oštećenja od mraza. Simptomi sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) su uočeni na do 2% biljaka, dok je kod ječma prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) registrovano na 3% biljaka.

 

RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis

Na lokalitetu Suvodol, jabuke se nalaze u fenofazi od mirovanja do početka bubrenja lisnih pupoljaka (BBCH 00-01).

 

 

 

Laboratorijskim pregledom opalog lišća jabuke i analizom pseudotecija prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) utvđena je dozrelost od 5%. Od pregledanih 50 pseudotecija, u 41 nema formiranih askospora dok je u 8 formirano do 25% askospora a u jednoj je od 25% do 50% formiranih askospora.

 

 

RC Smederevo nastavlja i u narednom periodu da prati dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis.

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis

Na lokalitetu Suvodol, jabuke se nalaze u fenofazi mirovanja, lisni pupoljci i zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore do početka bubrenja lisnih pupoljaka (00-01BBCH).

Laboratorijskim pregledom opalog lišća registrovan je početak formiranja askusa sa zrelim askosporama gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis). Od pregledanih 50 pseudotecija u 48 nema formiranih askospora dok je u dve do 25% formiranih askospora. Procenat dozrelosti je 1%.

 

RC Smederevo nastavlja i u narednom periodu da prati dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis.

 

Prisustvo bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) u jabučnjacima i mere kontrole

Na području rada RC Smederevo, zasadi jabuke se nalaze u fenofazi mirovanja, lisni pupoljci i zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore do početka bubrenja lisnih pupoljaka (00-01BBCH).

 

 

Vizuelnim pregledom zasada jabuke sorte Ajdared je registrovano prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora).

 

 

Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća. Najčešce zaražava jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog i ukoliko se ne zaustavi može prouzrokovati štete i do 100%, naročito u mladim zasadima. Ovaj patogen napada sve biljne delove. Tokom vegetacije posredstvom bakterijskog eksudata i uz pomoć insekata vrlo brzo se širi. Česte kiše pomažu širenju bolesti.

 

Tokom mirovanja vegetacije održava se u rak - ranama, koje se uočavaju na jednogodišnjim, dvogodišnjim i višegodišnjim granama, pa čak i na deblu. Preporučuje se  uklanjanje grana sa simptomima tokom perioda mirovanja vegetacije u cilju smanjenja  infektivnog potencijala za narednu vegetaciju. Prilikom rezidbe, potrebno je zahvatiti zonu od 30 cm do 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma.

Hemijske mere zaštite podrazumevaju jesenje i prolećno tretiranje preparatima na bazi bakra, kao i upotrebu tih preparata u toku cvetanja i nakon njega, ali u 10 puta nižim koncentracijama nego za jesenje i ranoprolećno tretiranje.

Najznačajnije mere u cilju kontrole ovog patogena su mehaničke mere  – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja. Zelenom rezidbom  treba odstraniti sve zaražene delove, izneti ih van zasada i zapaliti. Prilikom rezidbe osetljivih sorti jabuke treba voditi računa kako se ne bi previše stimulisao novi prirast i povećao rizik od  nove  infekcije. Uklanjanje obolelih biljnih delova treba vrši po suvom i mirnom vremenu. Prilikom rezidbe obavezna je dezinfekcija makaza nakon svakog reza (10 % rastvor natrijum hipohlorita ili 70 % rastvor etil alkohola). Treba dezinfikovati i mesta preseka i povrede nastalih prilikom odstranjivanja obolelih delova voćaka, jer oni predstavljaju otvore za prodor bakterije u biljno tkivo i omogućavaju nastajanje novih infekcija. Za tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi bakra (3%). Zaražene biljne delove treba seći na zdravom delu, oko 30 cm od mesta zaraze i potom ih obavezno izneti iz zasada i uništiti. Takođe je važno suzbijanje insekata koji su prenosioci zaraze. U slučajevima jakih infekcija, kada nastupa propadanje čitavog stabla, preporučuje se njihovo uklanjanje, iznošenje izvan voćnjaka i uništavanje.

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis

Na lokalitetu Suvodol, jabuke se nalaze u fenofazi mirovanja, lisni pupoljci i zadebljali cvetni pupoljci zatvoreni i pokriveni ljuspicama kore do početka bubrenja lisnih pupoljaka (00-01 BBCH).

 

 

Laboratorijskim pregledom pseudetcija sa opalog lišća jabuke registrovan je početak formiranja askusa gljive prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis), bez formiranih askospora, što znači da je dozrelost pseudotecija 0%.

 

RC Smederevo nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području koje pokriva RC Smederevo, na lokalitetima Selevac i Vodanj konstatovano je da se usevi ozime pšenice iz optimalnih rokova setve, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo prvo sekundarno stablo do 2 stablo vidljivo (BBCH 21-22).

 

 

Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na 7-10% biljaka i pepelnice žita (Erisyphae gramminis) na do 9% biljaka. Procenat zaraženih biljaka nije značajnije povećan u odnosu na kraj predhodne godine. 

 

Konstatovano da se simptomi bolesti u većem procentu uočavaju u usevima koji su posejani u optimalnom roku. U usevima koji su kasnije posejani i koji se nalaze u fazi od tri lista razvijeno pa do početka bokorenja (BBCH 13-20) zdravstveno stanje je bolje. Tek na 1-2% biljaka je registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici).

 

Hemijske mere zaštite se trenutno ne preporučuju. RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području rada RC Smederevo, na lokalitetima Selevac i Vodanj konstatovano je da se usevi ozimog ječma, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta, nalaze u različitim fazama bokorenja: vidljivo prvo sekundarno stablo do 4 stablo vidljivo (BBCH 21-24).

Vizuelnim pregledom biljaka registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 10% biljaka.

 
 

Hemijske mere zaštite se trenutno ne preporučuju. RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Praćenje cikade Scaphoideus titanus u vinogradima tokom 2020. na području rada RC Smederevo

Cikada Scaphoideus titanus je veoma značajna štetočina vinove loze. Dok su direktne štete od ishrane larvi i odraslih jedinki  zanemarljive, indirektne štete su izuzetno velike jer je ova vrsta vektor fitoplazme Flavescence doree (FD). Ova fitoplazma prouzrukuje zlatasto žutilo vinove loze, veoma destruktivno oboljenje koje može dovesti do propadanja čitavih biljaka i zasada vinove loze.

Kao i predhodnih godina, RC Smederevo je i tokom 2020. godine vršio monitoring cikade Scaphoideus titanus putem vizuelnih pregleda i lepljivih klopki  i to na lokalitetima Vodanj i Suvodol.

Tokom praćenja, vizuelnim pregledom su na naličju listova vinove loze, uočene larve prvog stupnja 29.05.2020. na lokalitetu Vodanj dok je na lokalitetu Suvodol zabeleženo njihovo prisustvo 05.06.2020. Larve trećeg uzrasnog stupnja koje imaju sposobnost prenošenja fitoplazme Flavescence doree su uočene 28.06.2020. kada je i signalizirano da treba izvršiti prvi insekticidni tretman. Druga preporuka za suzbijanje cikade je data 09.07.2020. 

 

 

 

Cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu jaja koje polaže ženka ispod kore dvogodišnjih lastara, iz kojih se pile larve. Larve u svom razvoju prolaze kroz 5 razvojnih stupnjeva (L1-L5) i pritom se hrane na naličju lista vinove loze. Pojavom odraslih jedinki cikade nastavlja se ishrana na naličju lista, čime se može preneti fitoplazma sa zaraženih na zdrave čokote.

 

Primarni simptomi zaraze fitoplazmozom vide se na čokotu u proleće, kada pupoljci kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari ne odrvene u potpunosti i izmrzavaju tokom zime, zaostaju u porastu i imaju skraćene internodije. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i uvija se po obodu prema naličju, a duž glavnog nerva nastaju nekrotične pege. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta, te je kod belih sorti od svetložute do zlatno-žute, a kod crnih sorti od svetlocrvene do tamnoljubičaste. U zavisnosti od jačine i vremena pojave simptoma, često dolazi i do nekroze cvasti, rehuljavosti grozdova, a bobice su smežurane i lošeg kvaliteta.

 

U cilju zaštite zasada vinove loze od zlatastog žutila, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pridržavanje sledećih mera:

 

-korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-stalni sanitarni pregled zasada,

-uklanjanje obolelih čokota,

-uništavanje korova i divlje loze u okruženju proizvodnih zasada,

-krčenje napuštenih zasada vinove loze,

-suzbijanje vektora fitoplazme-cikade Scaphoideus titanus primenom registrovanih preparata, od prisustva trećeg larvenog stupnja.

Zaštita voća od glodara i divljači

Svake godine u našim voćnjacima veliku štetu izazivaju glodari i zečevi. Od štetnih glodara najzastupljeniji su poljska voluharica (Microtus arvalis) i poljski miš (Apodemus sylvaticus). Oštećenja koja prave često dovode do slabljena, pa i sušenja voćaka. Miševi i zečevi su posebno štetni za mlade voćnjake, jer su nežne sadnice često jedina hrana do koje mogu doći tokom hladne zime. Posebno vole zasade jabuke, kruške, višnje.

Najveće štete nastaju krajem zime, sa porastom temperature u periodu februar-mart. Iz tog razloga veoma je važno održavanje higijene voćnjaka, uklanjanje svega u šta se mogu zavući sitni glodari i tu napraviti svoje sklonište, voćnjak treba redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Miševi prave svoja skloništa u gomilama pokošene trave koja nije uklonjena iz voćnjaka i svemu što može da im posluži kao sklonište.

Tokom jeseni i proleća potrebno je redovno obilaziti voćnjak i vršiti pregled aktivnih rupa i pratiti tragove aktivnosti miševa (brojnost rupa, pojava hodnika na površini, prisustvo izmeta, da li su zapažena oštećenja na stablima voćaka). Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje određujemo na taj način što sve prisutne rupe na ispitivanoj površini zatrpamo i idućeg dana ustanovljavamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10-20 srednje jak, preko 20 jak napad. U prolećnom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo 2 aktivne rupe, kao srednji do 5 rupa, a iznad 5 aktivnih rupa kao jak napad.

 

U cilju suzbijanja glodara preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka u rupe uz obavezno zatrpavanje dok postavljanje zaštitnih mreža oko debla može smanjiti ili čak i sprečiti štete od divljači.

Mere zaštite voća u fazi mirovanja

Na području rada RC Smederevo, voće i vinova loza se u zavisnosti od vrste, sortimenta i lokaliteta nalazi u različitim fazama opadanja lišća, starenja i početka mirovanja.

Jesenje hemijsko tretiranje voća je veoma značajna preventivna mera u cilju smanjenja infektivnog potencijala različitih vrsta patogena (pogledati preporuku za zaštitu jabuke od 19.11.).

Prilikom rezidbe voća, mesta preseka većih grana treba premazati kalemarskim voskom, a alat i pribor koji se koristi za orezivanje treba dezinfikovati sa 5% rastvorom bakarnih preparata. Pored hemijskog tretmana a sve u cilju očuvanja dobre rodnosti voća preporučuje se uklanjanje osušenih i bolesnih grana i stabala iz zasada, uklanjanje mumificiranih i opalih plodova u kojima prezimljavaju brojni patogeni i koji kao takvi predstavljaju izvor zaraze.

 

 

 

U voćnim zasadima koji su u toku vegetacije bili inficirani gljivama prouzrokovačima čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pyrina), plamenjače šljive (Polystigma rubrum) u cilju smanjenja infektivnog potencijala ovih patogena, preporuka je da se izvrši tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree.

U voćnim zasadima može se sprovesti i krečenje stabala. Ova mera obavezno se radi u jesen radi ublažavanja temperaturnih oscilacija između dana i noći u deblu (ove godine smo imali toplu jesen i te oscilacije još uvek nisu drastične). Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije zatim šljive i višnje). Cilj je da se spreči pucanje kore stabla i grana usled kolebanja dnevnih i noćnih temperatura u toku kasne jeseni i zime. Takođe, ovom merom se sterilišu stabla, uklanjaju se lišajevi, a u proleće se odlaže kretanje vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva. Smeša kojom se vrši krečenje se pravi od 5 kg negašenog kreča, 500 g soli, 50 g sumpora i 20 l vode. Pre nanošenja na grane i stabla, smešu treba ostaviti da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje kako bi se dobila veća lepljivost smeše. Stabla se premazuju četkom u 2-3 navrata tokom jesenje-zimskog perioda, a može se prskati atomizerom s tim da onda rastvor mora biti ređi i češće se nanositi. Pre upotrebe krečne smeše trebalo bi je procediti par puta, a nanosi se kada su temperature u plusu i kada je sunčan dan da bi se smeša mogla osušiti.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima