Skip to main content

Smederevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Smederevo
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području koje pokriva RC Smederevo, na različitim lokalitetima konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja listova pa do faze bokorenja (BBCH 15-22).

 

Vizuelnim pregledima pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na do 3% biljaka. U usevu ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) kao i simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 5% biljaka.

Takođe registrovano je i prisustvo pojedinačnih aktivnih rupa, na obodima parcela, od poljskih glodara: poljski miš (Apodemus sylvaticus) i poljska voluharica (Microtus arvalis).

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da izvrše pregled parcela i da ukoliko registruju kritičan broj rupa na parceli (preko 10 aktivnih rupa po hektaru) primene registrovani rodenticid. Prilikom primene ovih gotovih mamaka treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači. 

 

Protekli period obeležile su niske temperature, naročito u jutarnjim i večernjim satima. Tokom januara zabeležene su temperature i do -11°C. Delovanjem niskih temperatura došlo je do izmrzavanja biljnog tkiva i te promene su najuočljivije na vršnim listovima. Uticaj ovih promena će zavisiti od vremenskih prilika u nadolazećem periodu.

U datim uslovima kada je došlo do sušenja listova otežano je davanje realne procene zdravstvenog stanja strnih žita.

RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području koje pokriva RC Smederevo konstatovano je da se usevi ozime pšenice i ječma, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u različitim fazama razvoja listova, od 2 do 5 listova razvijeno (BBCH 12-15).

 

 

 

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na do 3% biljaka. Kod useva koji su posejani posle optimalnih rokova setve i koji se nalaze u početnim fazama razvoja listova prisustvo simptoma bolesti nije uočeno.

 

 

Vizuelnim pregledima nije uočeno prisustvo  lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae).

 

Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite, a RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih useva strnih žita.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području rada RC Smederevo u toku je setva ozimih useva pšenice i ječma. Usevi posejani u predhodnom periodu nalaze se u fazama od nicanja do faze dva lista razvijena (BBCH 09-12).

 

 

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma, na više lokaliteta, registruje se prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) na oko 8% biljaka kao i cikade Psammotettix alienus na do 3% biljaka.

 

 
 

 

Takođe, vizuelnim pregledom useva ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na pojedinačnim biljkama. 

 

 

 

Pregledom useva ozimih strinh žita nije uočeno prisustvo aktivnih rupa od glodara.

 

RC Smederevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimih strnih žita.

Prisustvo glodara u regionu Smedereva

Na području rada RC Smederevo, vizuelnim pregledom mladih zasada voća (trešnja i višnja) kao i strništa utvrđeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

 

Intenzitet napada u voćnacima je nizak, spada u kategoriju I (vrlo niska brojnost) dok je na strništima intenzitet napada nešto veći, kategorija II (niska brojnost).

 

Uslovi koji utiču na povećanje brojnosti glodara su pre svega toplo i suvo vreme i obilje hrane na parcelama. Štete koje prave mogu biti značajne. Na usevima ozime pšenice i ječma pr­vo se hra­ne se­me­nom, a ka­sni­je na­kon ni­ca­nja use­va na­sta­vlja­ju ak­tiv­nost ošte­ću­ju­ći nad­zem­ne i pod­zem­ne delove iz­ni­klih bi­lja­ka stvarajući “gola mesta-oaze”. Štete u mladim zasadima se mogu registrovati kao oštećenja stabala što može da dovede do slabljenja pa čak i do sušenja istih.

 

Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa/ha.

 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje redovan pregled parcela radi utvrđivanja prisustva i brojnosti ovih štetočina.

 

Poseban oprez upućujemo proizvođačima pšenice i ječma čija je setva na pragu, jer se migracija glodara očekuje upravo na ove useve.

 

RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem aktivnosti pomenutih štetočina i u slučaju povećanja njihove brojnosti izvestiti o tome.

Crna trulež grožđa Guignardia bidwellii

Na području RC Smederevo, vinova loza se u zavisnosti od sorte i lokaliteta nalazi u fenofazi sazrevanja bobica, od početka šarka do faze šarak bobica (81-83 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na različitim lokalitetima (u vinogradima gde nisu sprovedene sve mere nege i zaštite) registrovani su simptomi koji upućuju na infekciju gljivom prouzrokovačem crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).

 
 

Ovaj patogen može da zarazi sve zelene delove: lišće, drške, mladare, bobice. Prezimljava u mumificiranim plodovima, na čokotu ili opalim bobicama na zemlji. Na proleće se oslobađaju askospore koje vrše infekciju zelenih delova vinove loze, najpre lišća dok kasnije prelaze i na grozdove. Na lišću se javljaju simptomi u vidu okruglih, sitnih pega 2-10 mm veličine, žućkaste boje (koja zavisi i od sorte), oivičene mrkom bojom.

Za širenje patogena je potrebna vlaga. Početne infekcije na bobicama u vidu sitnih, tačkastih pega se brzo šire te se bobice suše i postaju takozvane suve "mumije" sa tamno-plavim odsjajem. 

Uklanjanjem i spaljivanjem obolelih lastara i grozdova se u značajnoj meri smanjuje infekcioni potencijal. Ovaj patogen se uspešno suzbija u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze.

Polaganje jaja kukuruznog plamenca u usevima kukuruza

Na području rada RC Smederevo usevi kukuruza se nalaze u različitim fazama razvića ploda (BBCH 75).

Obilaskom terena, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo položenih jaja druge generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na oko 2% biljaka.

Štete pravi gusenica koja se hrani i listom i metlicom dok druga generacija prelazi na zrno i klip. Oštećene biljke ili klip predstavljaju ulaz za prodiranje drugih patogena, kao što su gljive prouzrokovači truleži.

Obrazuje dve generacije godišnje, a u uslovima tople i vlažne jeseni i treću generaciju. Prezimljava u stadijumu larve (odrase gusenice) u stabljici kukuruza.

Prag štetnosti za merkantilni kukuruz  je 10% odnosno 5% biljaka sa položenim jajnim leglima za semenski kukuruz i kukuruz šećerac.

 

RC Smederevo će nastaviti sa praćenjem razvoja kukuruznog plamenca.

Crna pegavost kupusa

Na području RC Smederevo usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u različitim fazama razvoja lista.

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa na pojedinim parcelama, registrovani su simptomi crne pegavosti kupusa (Alternaria brassicae i Alternaria brassicicola) na pojedinačnim, starijim listovima (donjem lišću).

Pored kupusa ovi patogeni napadaju i ostale kupusnjače. Simptomi bolesti se javljaju uglavnom na donjem starijem lišću, koje se odbacuje. Zbog te činjenice se ovi patogeni ne smatraju posebno opasnim u proizvodnji kupusa. Karakteristični simptomi počinju sa sitnim žućkastim zonama koje se povećavaju u vidu koncentričnih krugova koji vremenom pokrivaju veći deo lisne površine. Simptomi se obično uočavaju na biljkama koje se razvijaju u nepovoljnim uslovima (uvratine, razor, delovi parcele koji se ne zalivaju).

Značajnije štete ovi patogeni pričinjavaju u proizvodnji rasada kupusa. Na mladim obolelim biljkama stvaraju se sitne pege na stablu, što prouzrokuje njihovo poleganje. Ako se takve biljke rasade, one zaostaju u porastu i ne postižu pun prinos.

Crna pegavost se širi konidijama putem kiše, vetra, alatima za rad itd, dok se  micelija može prenositi i semenom. Tokom zime se održavaju na korovskim biljkama iz porodice kupusnjača.

U cilju zaštite od ovih patogena preporučuju se pre svega preventivne mere kao što su: višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka, upotreba dezinfikovanog semena i uništavanje korova. U toku vegetacije u cilju zaštite od ovih patogena mogu se koristiti i hemijske mere, primenom  fungicida kontaktnog delovanja na bazi aktivne materije mankozeb, preventivno pred padavine. Ukoliko se uoči širenje simptoma mogu se koristiti i fungicidi sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije difenokonazol.

Crvenilo kukuruza

Na području delovanja RC Smederevo kukuruz se nalazi u u različitim fazama razvoja ploda.

Vizuelnim pregledom useva, registrovano je prisustvo biljaka sa simptomima crvenila kukuruza (prouzrokovač Stolbur fitoplazma).

 

Prenosilac Stolbur fitoplazme je cikada Reptalus panzeri. Ova cikada ima  jednu generaciju godišnje, a  prezimljava kao larva koja se hrani  na korenu pšenice. Imaga  se javljaju  tokom juna meseca i sa pšenice prelaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza i nakon piljenja, larve počinju da se hrane. Ukoliko se posle kukuruza poseje pšenica larve cikade neometano nastavljaju svoj razvoj.

Početni  simptomi javljaju se krajem jula kada  prvo dolazi do crvenila glavnog nerva na listu  koji je iznad klipa. Kasnije se  crvena boja širi i na ostatak lista. Simptomi se mogu videti i na stablu i komušini. Usled zaraze često može doći i do sušenja cele biljke. Na zaraženim biljkama  klip  je deformisan, zrna su sitnija i  štura.

 

U cilju suzbijanja crvenila kukuruza  najznačajnija mera je plodored odnosno izbegavanje setve pšenice na parcele na kojima je predusev kukuruz jer se na taj način onemogućava dalji razvoj cikade a samim tim i mogućnost pojave crvenila kukuruza u narednoj sezoni.

Pisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoides titanus

Na području delovanja RC Smederevo, zasadi vinove loze se nalaze u fazi do potpuno dodirivanje bobica (BBCH 79). 

I ove, kao i predhodnih godina se vrši monitoring cikade Scaphoideus titanus kako vizuelnim pregledom tako i pomoću žutih lepljivih klopki. Pregledom vinograda i klopki, registruje se prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus, kao i larvi završnih razvojih stupnjeva. Ova cikada je vektor  fitoplazme Flavescence doree (FD), prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.

Ova cikada razvija jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijuma jaja ispod kore dvogodišnjih lastara, iz kojih se pile larve, koje imaju pet razvojnih stupnjeva. Direktene štete koje nastaju usled ishrane larvi i odraslih jedinki su zanemarljive međutim indirektne štete su veoma značajne a odnose se na njihovu sposobnost da od trećeg larvenog stupnja razvoja prenose fitoplazmu FD.

 

U cilju kontrole zlatastog žutila vinove loze preproučuju se sve raspoložive mere kontrole, kako pesticidne tako i nepesticidne:

-          Uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota,

-          Uništavanje i krčenje napuštenih zasada,

-          Uklanjanje divlje loze u blizini zasada,

-          Uništavanje korova,

-          Primena hemijskih mera za suzbijanje cikade Scaphoideus titanus.

Bakteriozna pegavost lista paprike

Na području delovanja RC Smederevo, usevi paprike na otvorenom polju se nalaze u fenofazi do početka cvetanja  (BBCH 61).

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne pegavosti lista paprike (Xanthomonas axonopodis pv.vesicatoria) na oko 5% biljaka. Uslovi u proizvodnji paprike u ovoj proizvodnoj godini su bili izuzetno povoljni za razvoj ovog patogena.

 

Ovo je jedno od najznačajnijih oboljenja paprike. Simptomi se pojavljuju najpre na donjim  listovima paprike i to  u vidu sitnih tamnozelenih pega nepravilnog oblika koje se u povoljnim uslovima šire i nekrotiraju. Daljim razvojem bolesti  pege se spajaju u veće nekrotične površine, nepravilnog oblika, oivičene hlorotičnim oreolom. List se suši i može doći do potpune defolijacije, što dovodi do značajnog smanjenja prinosa. Daljem širenju bolesti pogoduje zalivanje kišenjem i vetar.

 

Osnovni izvor zaraze predstavljaju ostaci obolelih biljaka i zaraženo seme, odakle se infekcija širi.

U cilju zaštite od ovog patogena treba se pridržavati sledećih preventivnih mera:

 - upotreba zdravog semena

- uklanjanje biljnih ostataka i primena plodoreda

 

Od hemijskih mera preporučuje se primena preparata na bazi bakra pred padavine ili zalivanje.

 

RC Smederevo je tokom ove vegetacije dao preporuke za zaštitu paprike od ovvog patogena u tri navrata:

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima