5.12.2023
Na području delovanja RC Kikinda usevi uljane repice se u zavisnosti od lokaliteta i rokova setve nalaze u fazi razvoja listova (BBCH 15-18).
Vizuelnim pregledom useva uljane repice registrovano je prisustvo suve truleži (Phoma lingam) na najstarijim listovima uljane repice.
Simptomi pomenutog patogena registrovani su na do 10% biljaka. Na listovima se uočavaju okruglaste sive pege u okviru kojih se formiraju sitna crna telašća koji predstavljaju piknide sa piknosporama. Piknospore se putem kišnih kapi šire unutar useva uljane repice i tako doprinose širenju bolesti. Patogen se prenosi semenom i biljnim ostacima.
RC Kikinda i u narednom periodu nastavlja da prati zdravstveno stanje u usevima uljane repice, a hemijske mere zaštite se ne preporučuju u ovom momentu. 1.12.2023
Na području delovanja RC Kikinda usevi ozime pšenice se u zavisnosti od datuma setve, lokaliteta i primenjenih agrotehničkih mera nalaze u fenofazi razvoja 2-5 listova (BBCH 12-15).
Vizuelnim pregledom useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma rđe (Puccinia sp) na do 3% biljaka, dok simptomi pepelnice (Erysiphe graminis) i simptomi sive pegavosti lista (Septoria tritici) prilikom pregleda nisu utvrđeni.
Prilikom pregleda biljaka na listovima su uočene promene boje u vidu crvenkastih i žućkastih manjih oaza na pojedinim parcelama pšenice. Ovakvi simptomi su posledica uticaja fizičkih faktora odnosno smene niskih temperatura tokom noći i visokih temperatura u toku dana. Navedeni simptomi se uglavnom uočavaju na parcelama koje su posejane u kasnijim rokovima setve i prolaznog su karaktera.
Prilikom pregleda pšenice na parcelama nije registrovano prisustvo štetnih insekata kao što su lisne vaši (Aphididae) i cikade (Cicadelidae).
Podsećamo poljoprivredne proizvođače na prisustvo poljskih glodara u poniklim usevima strnih žita pre svega poljskog miša (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis). Preporučujemo redovan obilazak i pregled useva kao i sprovođenje mera zaštite primenom registrovanih rodenticida u cilju suzbijanja navedenih poljskih glodara ukoliko se prilikom pregleda ustanovi prag štetnosti, o čemu je RC Kikinda već obavestio poljoprivredne proizvođače.
14.11.2023
Na području delovanja RC Kikinda setva ozimih useva privodi se kraju. Na manjem delu parcela koje su posejane u prvoj dekadi oktobra meseca usevi se nalaze u fenofazi razvoja 3-4 lista, dok se većina useva koji su posejani u drugoj i trećoj dekadi oktobra meseca usevi nalaze u fenofazi nicanja do faze razvoja 1-2 lista (BBCH 11-14).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice nije registrovano prisustvo simptoma bolesti kao što su siva pegavost lista (Septoria sp.); pepelnice (Erysiphe graminis) kao ni rđe (Puccinia sp.).
Međutim, na pregledanim parcelama kako iz ranijih rokova setve tako i u usevima koji su kasnije posejani gde nisu sprovedene hemijske mere zaštite i dalje se registruje prisustvo lisnih vaši (Aphididae) kao i cikada (Cicadelidae).
RC Kikinda je u prethodnom periodu dao preporuku o prisustvu pomenutih štetnih insekata kao i o merama njihovog suzbijanja (vidi preporuku od 26.10.2023.)
Na pojedinim parcelama pod ozimim kulturama registruje se i naseljavanje poljskih glodara pre svega miševa ali i poljskih voluharica pa se proizvođačima preporučuje pregled pogotovo uvratina i ivičnih delova parcele.
Ukoliko se pregledom ustanovi prisustvo aktivnih rupa od glodara na nivou praga štetnosti (prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa/ha) preporučuje se primena registrovanih rodenticida.
Prilikom upotrebe i stavljanja gotovih mamaka u aktivne rupe, obavezno je zatrpavanja rupa kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
6.11.2023
Na području delovanja RC Kikinda zasadi voćnih vrsta nalaze se u zavisnosti od voćne vrste i lokaliteta u različitim feofazama mirovanja; fenofaza početak obezbojavanja lišća do fenofaze 50% listova obezbojeno (BBCH 92-95).
Tokom ovog perioda po opadanju 70% lisne mase u voćnjacima, veoma značajna mera zaštite je sprovođenje hemijskih tretmana bakarnim preparatima sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala raznih prouzrokovavača gljivičnih i bakterioznih oboljenja.
Pored sprovođenje hemijskih mera zaštite značajnu ulogu imaju i mehaničke mere zaštite kako bi se očuvalo zdravstveno stanje zasada i u narednoj vegetaciji.
Mehaničke mere u voćnim zasadima podrazumevaju sledeće radnje:
- Sakupljanje mumificiranih plodova i opalog lišća sa stabala - opalo lišće je najbolje sakupiti i zaorati
- U zasadima koštičavih voćnih vrsta u ovom periodu ne treba seći grane jer povrede nastale u ovom periodu predstavljaju opasnost za ulaz patogena
- Uklanjanje oštećene kore, struganje mahovine i lišajeva
- Uklanjanje i čišćenje stabala od gnezda sa gusenicama
- Odstranjivanje polomljenih, suvih grana i stabala (posebno onih koji su zaraženi bakterijama poput Erwinia amylovora; Pseudomonas syringae pv.syringae)
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da ukoliko se u zasadima uoče simptomi bakterioza obavezno uklone zaražene delove iz voćnjaka uz sprovođenje sanitarnih mera koje podrazumevaju sledeće radnje:
- Rez na granama mora biti minimum 30 cm od zdravog tkiva
- Rane na stablima treba dezinfikovati preparatima na bazi bakra
- Oštećene biljne delove ne treba bacati na zemlju nego ih treba ukloniti iz voćnjaka i spaliti
- Prilikom rezidbe treba vršiti dezinfekciju alata, obuće kao i odela radnika upotrebom 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% etil alkohola
26.10.2023
Na području delovanja RC Kikinda u toku je setva ozimih useva pšenice i ječma, dok su usevi posejani početkom oktobra meseca u fazi klijanja i nicanja do faze razvoja 1-2 lista (BBCH 09-12).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo cikade Psammotettix alienus - vektora virusa patuljavosti (kržljavosti) pšenice Wheat Dwarf Virus - WDV.
Odrasla cikada je veličine 3,5-4,5 mm, bledo smeđe boje i sa trouglastom glavom.
Prezimljava u stadijumu jajeta u biljnom tkivu, a tokom godine razvija više generacija (2-4 generacije).
U našim agroekološkim uslovima prisutna je od maja do decembra meseca, suvo i toplo vreme pogoduju razvoju ove cikade. Često se nalazi u usevima crvene deteline, lucerke, na travama i pšenici. Tokom leta se hrani na zakorovljenim parcelama i na nezaoranim žetvenim ostacima. Već u jesen prelazi na tek iznikle useve pšenice i ječma. Samonikli usevi pšenice tokom leta predstavljaju najznačajniji izvor inokuluma.
Ishranom se cikade inficiraju u toku jeseni i prenose virus na tek iznikle biljke. Početni simptomi se uočavaju tek u rano proleće, u vidu manjih ili većih oaza žute boje koje su nepravilno raspoređene po parceli. Na parceli se uočavaju oaze sa biljkama koje zaostaju u porastu kao i propadanje bokora. Inficirane biljke su sterilne i ne donose klas ili je formiran klas sa malim brojem zrna. Inficirana cikada ostaje infektivna ceo svoj život, a zarazu mogu da prenesu svi larveni stadijumi cikade.
U našoj zemlji nema definisanog praga štetnosti za ovi cikadu kao ni u standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO Standard). U Rumuniji se koristi prag od 5 cikada po metru kvadratnom.
Više o cikadi i virusu patuljavosti (kržljavosti) pšenice se može pročitati na linku:
7.10.2023
Na području delovanja RC Kikinda tokom ove nedelje izvršen je pregled na prisustvo i aktivnost poljskih glodara; poljskih miševa (rod Apodemus) i poljske voluharice (Microtis arvalis) u usevima uljane repice, šećerne repe, soje na lucerištima, u voćnim zasadima kao i na livadama.
Tokom pregleda u prvoj dekadi septembra meseca brojnost poljskih glodara u regionu Kikinde bila je u kategoriji I (vrlo niska brojnost) - do 10 rupa po hektaru ( PRILOG).
Pregled na prisustvo poljskih glodara početkom oktobra meseca pokazao je sledeće rezultate:
1. U poniklim usevima uljane repice i u voćnim zasadima brojnost ovih štetočina je na nivou I i II kategorije za poljskg miša 10-50 rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu od 10-500 rupa po hektaru.
2.Međutim, pregledom lucerišta kao i uvratina i ledina uočava se povećana brojnost poljskih gladara, na nivou II I III kategorije tj. niske do srednje brojnosti u zavisnosti od lokaliteta i useva. Brojnost za poljsku voluharicu je na nivou II kategorije dok je za poljskog miša na nivou III kategorije od 50-500 rupa po hektaru.
Suvo, toplo vreme bez padavina u prethodnom periodu uslovilo je povećanu aktivnost poljskih glodara, a kako se i u narednom periodu očekuju vremenske prilike bez padavina proizvođačima se preporučuje pregled i stalan opez jer se usled navedenih uslova u narednom periodu može očekivati brz porast populacije poljskih glodara kao i migracija istih na novoposejane useve uljane repice, pšenice i ječma.
Preventivne mere u cilju suzbijanja poljskih glodara podrazumevaju zaoravanje žetvenih ostataka, izbegavanje redukovane obrade zemljišta, obrada utrina i zaparloženih zemljišta.
U ovom momentu u regionu Kikinde poljoprivredni proizvođači bi trebalo da obrate posebnu pažnju na lucerišta i uvratine jer je prisustvo poljskih glodara na pojedinim parcelama na nivou kategorije III tj. srednja brojnost za poljskog miša što znači od 50-500 rupa po hektaru.
Na ovim površinama poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje sprovođenje hemijskih mera zaštite upotrebom rodenticidnih mamaka na bazi cink fosfida.
Mamci se postavljaju direktno u rupe, nakon čega ih obavezno treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
Zasadi voća
Usevi šećerne repe i soje
Ponikli usevi uljane repice u blizini parcele na kojoj je bio kukuruz
Oprez u usevima lucerke!
7.9.2023
Na području delovanja delovanja RC Kikinda pregledom parcela pod okopavinama, u višegodišnjim zasadima i na parcelama gde je bila uljana repica registrovano je prisustvo aktivnih rupa poljskih glodara i to poljskog miša (Apodemus sylvaticus) kao i poljske voluharice (Microtus arvalis) po obodima parcela i u niskom intenzitetu napada.
Veoma toplo vreme za ovo doba godine pogoduje aktivnosti poljskih glodara.
U ovom periodu primena registrovanih preparata u cilju suzbijanja glodara (rodenticida) preporučuje se u lucerištima, višegodišnjim zasadima kao i na uvratima u slučaju da se prilikom pregleda istih utvrdi brojnost pomenutih štetočina u II kategoriji.
Za određivanje brojnosti poljskih glodara koristi se sledeća skala:
|
KATEGORIJA |
Brojnost |
aktivnih rupa/hektaru
|
|
I kategorija |
vrlo niska brojnost |
do 10 aktivnih rupa/ha |
|
II kategorija |
niska brojnost |
10-50 |
|
III kategorija |
srednja brojnost |
50-500 |
|
IV kategorija |
visoka brojnost |
500-2000 |
|
V kategorija |
vrlo visoka brojnost |
2000-10.000 |
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pre svega pregled parcela radi utvrđivanja prisustva glodara, zaoravanje žetvenih ostataka kao i košenje površina oko parcela i na uvratinama kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.
U regionu Kikinde se u narednom periodu očekuje i setva uljane repice pa se nakon nicanja useva očekuje migracija glodara na te povšine.
29.8.2023
Na području delovanja RC Kikinda usevi soje nalaze se u različitim fenofazama prve mahune dostigle krajnju dužinu ,,ravne mahune,, do fenofaze 30% mahuna dostiglo krajnju veličinu (BBCH 70-73).
Vizuelnim pregledom useva soje na nekoliko lokaliteta registrovano je prisustvo sledećih štetnih organizama:
- Zelene povrtne stenice (Nezara viridula) koja prezimljava kao imago. Sa naličja lista polaže jaja u grupicama. Odrasli insekti se hrane sisanjem biljnih sokova raznih biljnih vrsta i prilikom uboda na mestima na plodu dolazi do diskoloracije i promene boje. Takođe, prilikom napada pomenute štetočine plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost. Kod soje usled napada može izostati formiranje mahuna kada su napadnuti cvetni pupoljci ili izostaje formiranje zrna pri napadu mahuna u ranijoj fazi razvoja. Prisustvo zelene povrtne stenice u usevu parcele registrovano je po rubnim delovima parcela i u ovom momentu hemijske mere suzbijanja se ne preporučuju.
larve zelene povrtne stenice
 
velika slika velika slika
2. Grinje (Tetranychidae) - povoljni vremenski uslovi tokom jula i avgusta meseca uslovili su naseljavanje useva soje grinjama o čemu je RC Kikinda i obavestila javnost odnosno preporučila mere suzbijanja 18.07.2023. Visoke temperature i niska relativna vlažnost vazduha u prethodnih nekoliko nedelja pogodovale su razvoju i razmnožavanju grinja u velikom broju useva pa tako i u usevima soje. Štetočine su prisutne u vidu kolonija na naličju lista koji ubrzo počinju da venu i kasnije dolazi do njihovog sušenja u slučaju veće brojnosti grinja. Napadnute biljke zaostaju u porastu i brže sazrevaju. Usled prisustva grinja listovi često dobijaju srebrnu boju.
 
velika slika velika slika
U usevima soje gde se u narednom periodu još ne očekuje žetva preporučuje se pregled useva na prisustvo grinja gde je moguća primena akaricida sa kratkom karencom na bazi abamektina i fenpiroksimata (karenca 7 dana). Primena preporučenih akaricida sprovodi se po rubnim delovima parcele kako bi se sprečilo širenje grinja ka unutrašnjem delu parcele. 28.7.2023
Na području delovanja RC Kikinda u proteklom periodu prisustvo invazivnih vrsta stenica registrovano je u usevima rataraskih i povrtarskih biljaka i u voćnim zasadima.
Prisustvo zelene povrtne stenice (Nezara viridula) i braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) uočeno je u usevima kukuruza, šećerne repe, paradajza, leske i paprike.
Zelena povrtna stenica se poslednjih godina redovno registruje u usevima paprike, paradjza,soje, kukuruza kao i u voćnim i vinogradarskim zasadima. Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke pomenute štetočine koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. U povrtarskim usevima dolazi do prevremenog sazrevanja plodova, smanjuje se veličina i težina ploda dok se u unutrašnjasti ploda usled ubadanja i sisanja sokova formira plutasto tkivo i plodovi dobijaju gorak ukus.Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.
jajna legla i imago zelene povrtne stenice
ispiljeno jajno leglo zelene povrtne stenice
Braon mramorasta stenica je izraziti polifag i napada veliki broj gajenih kultura. Migratorna je vrsta, dobar letač i veoma brzo prelazi sa jednog useva na drugi. Štete nanose larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka. Napadnuti plodovi često imaju deformisan oblik, postaju gorki i često imaju i neprijatan ukus pa samim tim gube i tržišnu vrednost. Prezimljava imago, a stadijum larve prolazi kroz pet larvenih stupnjeva. Jaja polaže u grupicama na naličju lista, a mlade tek ispiljene larve posle prvog presvlačenje počinju da se razilaze i tada kreću u aktivnu potragu za hranom.
jajna leglo i larve braon mramoraste stenice na leski, paradajzu, kukuruzu
Mere zaštite podrazumevaju upotrebu preparata iz grupe piretroida koji su pokazali dobru efikasnost prilikom suzbijanja stenica. 27.7.2023
Na području delovanja RC Kikinda zasadi vinove loze u zavisnosti od lokaliteta i zastupljenog sortimenta nalaze se u fenofazi razvoja bobica; početak dodirivanja bobica do fenofaze zatvaranja grozda (BBCH 77-79).
Na našem terenu vizuelnim pregledom vinograda registruju se simptomi koji upućuju na zlatasto žutilo vinove loze, oboljenje na vinovoj lozi koju prouzrokoje fitoplazma Flavescence doree.
Fitoplazmu sa zaraženih čokota na zdrave čokote prenosi cikada Scaphoideus titanus koja je registrovana na našem terenu.
Cikada prezimi u stadijumu jajeta u kori čokota i ima jednu generaciju godišnje.
Karakteristični simptomi na listovima vinove loze su promena njihove boje, kod crvenih sorata listovi dobijaju tamno crvenu boju, dok bele sorte vinove loze dobijaju zlatnožutu boju pa je tako i nastao naziv zlatasto žutilo vinove loze.
Pored promene boje na listovima dolazi do nekroze nerva i savijanja ivice lista na dole.
Najznačajnije mere kontrole zlatastog žutila su:
- Postavljanje klopki za ulov odraslih jedinki i vizuelno praćenje pojave larvi i odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus tokom vegetacije i njihovo suzbijanje;
- Krčenje napuštenih vinograda;
- Korišćenje zdravog sadnog materijala pri podizanju novih vinograda;
- Uništavanje zaraženih čokota sa simptomima zlatastog žutila vinove loze;
- Uništavanje biljaka u blizini vinograda na kojima se cikada zadržava tokom vegetacije (divlja loza, vrba, kiselo drvo).
|
|
|
|
|