Skip to main content

Zaječar

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Zaječar
Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma
Na teritoriji delovanja RC Zaječar usevi ozime pšenice i ječma u zavisnosti od vremena setve i sortimenta nalaze se u fazi: od 8-9 stabla vidljivo do faze prvo kolence najmanje 1cm iznad kolenca bokorenja (BBCH 28-31).
 

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 3% do 5% biljaka.

Takođe, vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma uočeno je prisustvo biljnih vaši (Aphididae) na pojedinim biljkama kao i prisustvo odraslih jedinki žitne pijavice (Lema melanopus) i oštećenja na listu od njihove dopunske ishrane u vidu karakterističnih crtičastih proreza na listu.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimog ječma i pšenice.

Oštećenja od mraza u zasadima koštičavog voća

Na teritoriji rada RC Zaječar zasadi koštičavog voća se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u različitim fazama razvoja. Zasadi višanja i trešanja su u fazi punog cvetanja (BBCH 65), a zasadi šljiva u fazi cvetovi se smežuraju, većina latica opala do faze kraj cvetanja, sve latice opale (BBCH 67-69).

Na teritoriji rada RC Zaječar u periodu od 12.4. do 14.4. registrovani su jaki jutarnji mrazevi (Tabela 1).

Tabela 1. Jutarnje temeprature vazduha u periodu od 12.4. do 14.4.  

Datum

Jutarnje temperature

12.4.2022.

od -4o C do  -6oC

13.4.2022.

od -3oC do -5oC

14.4.2022.

od -2oC do -5 oC

 

U navedenom periodu šljiva (sorta Stenlej) je bila je u fazi 50% cvetova otvoreno, a višnja (Oblačinska) i trešnja (Kordiva) u fazi otvaranja prvih cvetova. Registrovane niske temperature dovele su do izmrzavanja pupoljaka i cvetova kod koštičavog voća od 5% do 20%. Stepen oštećenja zavisio je od lokaliteta, kao i procenta otvorenih cvetova (kod šljive su registrovana veća oštećenja).

Oštećenja od mraza na cvetovima i pupoljcima koštičavog voća

Velika slika

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja koštičavog voća.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma
Na teritoriji delovanja RC Zaječar usevi ozime pšenice i ječma se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u fazi bokorenja, razvijeno 3-6 sekundarnih stabala ( BBCH 23-26).

usev
Usev

Vizuelnim pregledom useva ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 3% biljaka i prisustvo simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na 1% biljaka, dok prisustvo štetnih insekata nije uočeno.

Vizuelnim pregledom useva pšenice nije uočeno prisustvo simptoma bolesti na biljkama kao ni prisustvo insekata.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozimog ječma i pšenice.

Zdravstveno stanje ozimih strnih žita
Na teritoriji delovanja RC Zaječar ozima strna žita se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u fazi od razvijeno 4-5 listova do faze vidljivo treće sekundarno stablo ( BBCH 14-23 ).

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma na vrhovima listova uočena su oštećenja nastala kao posledica delovanja niskih temperatura. Dana 24.01.2022 zabeležena je temperatura  od -6°C i 4. i 5. februara od -8°C, a bez prisustva snežnog pokrivača.

Takođe, vizuelnim pregledom uočeno je prisustvo pojedinačnih aktivnih rupa od poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Vizuelnim pregledom na lokaciji Zvezdan u usevu ječma uočeno je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 1% biljaka. Prisustvo drugih štetočina i simptoma biljnih bolesti nije uočeno.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih strnih žita.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma
Na teritoriji delovanja RC Zaječar ozima strna žita u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze se u fazi razvijen 1 list do faze razvijeno 4 lista (BBCH 11-14).

Vizuelnim pregledom useva ječma na lokaciji Zvezdan uočeni su simptomi mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na 2% pregledanih biljaka i prisustvo simptoma sočivaste pegavosti lista ječma (Rhynchosporium secalis) na 1% pregledanih biljaka. Na usevima ječma nije uočeno prisustvo štetočina.

Vizuelnim pregledom useva pšenice nije uočeno prisustvo simptoma bolesti kao ni prisustvo štetočina.

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimih kultura.

Zdravstveno stanje ozimih strnih žita
Na teritoriji rada RC Zaječar ozimi usevi pšenice i ječma u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze se u fazi prvi list razvijen do faze treći list razvijen (BBCH 10-13).
 
 

Vizuelnim pregledom useva pšenice i ječma, na lokalitetima Zvezdan, Veliki Izvor i Planinica nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti kao ni prisustvo štetočina.

 

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Monilinia laxa u zasadima višnje i trešnje

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi višnje i trešnje se nalaze u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno (BBCH 91).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma sušenja cvetova, grančica i truleži ploda koštičavog voća (Monilinia laxa) na letorastima višnje i trešnje. U godinama sa obilnim padavinama u vreme cvetanja, ovaj patogen može da nanese velike gubitke u zasadima višnje i trešnje ukoliko se ne sprovede pravovremena zaštita zasada. Patogen prezimljava u obliku micelije u rak ranama na kori zaraženih grana i grančica, kao i na mumificiranim plodovima na stablu ili na površini zemlje.

Simptomi na cvetovima se ogledaju u tome što oni dobijaju mrku boju i suše se. Kroz peteljku cveta patogen prelazi u grančice i grane koje se takođe suše. Trulež ploda javlja se u vreme sazrevanja plodova najčešće na mestima oštećenim od insekata ili na mestima povreda.

Za uspešnu zaštitu od ovog patogena neophodno je sprovesti kako hemijske tako i agrotehničke mere. Primena fungicida sa ciljem zaštite cvetova i mladih lastara se pozicionira u fazama cvetanja, a pred najavu uslova koji favorizuju razvoj oboljenja. Broj fungicidnih tretmana zavisi od dužine cvetanja i od rasporeda padavina u tom periodu. Primena fungicida sa ciljem zaštite plodova od truleži pozicionira se u fazama zrenja, kada dolazi do omekšavanja pokožice plodova te oni bivaju osetljivi na infekciju pomenutim patogenom. Jedna od važnih mera je i primena fungicida na bazi bakra u jesen, kada opadne 2/3 lisne mase, koja ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala patogena u narednoj vegetaciji.

Kada su u pitanju agrotehničke mere treba obratiti pažnju na sledeće:

        pri formiranju zasada odabrati ocedne terene sa dobrom cikulacijom vazduha,

       orezivanje i sakupljanje suvih grana i mumificiranih plodova i njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje,

       pravilna upotreba azotnih đubriva,

       zasade ne treba zalivati pred samo zrenje kako ne bi došlo do pucanja ploda,

       pri radu u zasadima treba voditi računa o nastanku povreda na plodovima.

Crna trulež grožđa
Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi vinove loze se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalaze u fazi početak šarka do šarak bobica (BBCH 81-83).
 

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na lokaciji Grljan uočeni su simptomi crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii). Kod pojedinih grozdova oštećeno je i do 40% bobica.

crna trulež

Ovaj patogen napada sve delove biljke list, lastar i grozd. Prvi simptomi uočavaju se na listu u vidu svetlo-smeđih pega nepravilnog oblika oivičene tamno-mrkom zonom, a u okviru pega formiraju se crna telašca–piknidi. Na grozdu se javljaju prvo žućkaste mrlje koje obuhvate celu bobicu koja se na kraju suši. Patogen prezimljava u mumificiranim grozdovima na čokotu ili na opalim bobicama na zemlji. Razvoju patogena pogoduju kišna proleća u vreme cvetenja loze.

Crna trulež grožđa se uspešno suzbija u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze, a  koji imaju u sebi aktivne materije preventivnog delovanja (prema registraciji na bazi bakra ili kaptana). Zaštita se sprovodi u periodu od dužine lastara  10-15cm do početka šarka. Pored hemijskih, veoma su važne i agrotehničke mere i to: mehaničko uklanjane zaraženih lastara i grozdova sa čokota i njihovo uništavanje i obavezno zaoravanje ostataka bobica na zemlji oko čokota loze. 

RC Zaječar nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u vinogradima.

Prisustvo bolesti u zasadima šljiva

Na teritoriji delovanja RC Zaječar zasadi šljive se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi početak berbe - raniji sortiment, do faze početak obojavanja ploda - kasniji sortiment (BBCH 81-89).

Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo simptoma šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila) kao i simptoma truleži ploda koštičavog voća (Monilinia spp).

Šupljikavost lista koštičavog voća se javlja na svom koštičavom voću, a kod šljive glavni simptomi su prisutni na listu. Na listu se prvo javljaju sitne svetlo crvene pege oivičene mrkom ivicom i svetlo zelenim oreolom. Vremenom pege se uvećavaju, a tkivo unutar pega izumire, ispada i list dobija karakteristični šupljikasti izgled. Ukoliko je broj pega na listu velik, takvo lišće opada i dolazi do ranije defolijacije. Pri jačem napadu ove bolesti, voćke gube u vitalnosti i porastu, što se sve nepovoljno odražava na prinos.

Od agrotehničkih mera najvažnije je rezidbom odstraniti i uništiti zaražene lastare. Sa ciljem zaštite od ovog patogena preporučuje se primena preparata na bazi bakra pre kretanja vegetacije (u fazi bubrenja pupoljaka) i u jesen (kada opadne 70% lisne mase) sa ciljem smanjenja infektivnog potencijala patogena. U toku vegetacije, sa početkom listanja, preporuka je primena fungicida pred najavu uslova koji favorizuju nastanak infekcije. Sve preporuke za zaštitu šljive od ovog patogena tokom ove proizvodne sezone možete pogledati na linkovima:

Trulež plodova koštičavog voća se javlja vreme zrenja plodova i u godinama sa čestim padavinama u vreme cvetanja i zasadima gde nije bilo redovne zaštite od insekata, a naročito od šljivinog smotavca. Simptomi se javljaju na plodu u vidu okruglih mrkih pega. Pege se uglavnom javljaju na mestu povrede, najčešće od insekata. Ukoliko se zaražen plod dodirne sa zdravim dolazi do širenja bolesti. Zaraženi plodovi prvo omekšaju, kasnije se sasuše, mumificiraju i ako ostanu na granama tokom zime predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.

Pored hemijskih mera zaštite koje podrazumevaju primenu fungicida u fazi sazrevanja plodova (kao po preporuci od 21.07.2021), veoma je važno sprovesti adekvatnu zaštitu plodova od štetočina (pre svega šljivinog smotavca) jer mesta ubušenja predstavljaju ulazni otvor za naseljavanje gljiva prouzrokovača truleži, kao i uklonanje mumificiranih plodova.

Prisustvo pamukove sovice u usevu paradajza

Na teritoriji delovanja RC Zaječar usevi paradajza u zatvorenom prostoru se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalazi u različitim fazama razvoja ploda (BBCH 77-81).

 

Vizuelnim pregledom useva paradajza na listu su uočena položena jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera).

Pamukova sovica je polifagna štetočina koja napada veliki broj ratarskih i povrtarskih useva. Kao migratorna vrsta i dobar letač u naše područje dolazi tokom letnjih meseci. Jaja polaže na list, cvet, peteljke, plod i to pojedinačno ili u grupama.

Štete nanose larve na svim nadzemnim delovima biljke pri čemu se prvi larveni uzrasti ishranjuju listovima, dok kasniji uzrasti prelaze na pupoljke, cvetove i plodove. Usled ishrane larvi u plodovima oni bivaju podložni truleži i gube tržišnu vrednost.

Proizvođačima se preporučuje da obiđu useve paradajza i ukoliko uoče položena jaja ove štetočine sprovedu mere zaštite kao po preporuci.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima