Skip to main content

Vranje

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Vranje
Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracilis)

Na području delovanja RC Vranje malina se nalazi u fazi mladi listovi se uvijaju, stari listovi se suše i imaju karakterističnu boju za kultivar.

Obilaskom terena i vizuelnim pregledom zasada maline uočeni su simptomi eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis) koja predstavlja ozbiljan problem u proizvodnji maline u regionu Vranja.

Eriofidne grinje prezimljavaju  kao odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića. U toku vegetacije na naličju lista grinja obrazuje više generacija i na listu se može naći u svim razvojnim stadijumima od kraja aprila pa sve do kraja novembra. Temperaturni minimum potreban za aktiviranje prezimljujućih ženki je 110C, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje listova najpre dvogodišnjih a kasnije i jednogodišnjih izdanaka.

Simptomi oštećenja od eriofidne grinje na malini se menifestuju na listovima u vidu svetlozelenih mrlja na početku ishrane a kasnije se mrlje šire, zahvataju veliku površinu i poprimaju svetlozelenu do žutu boju. Usled jačeg napada može doći do pojave mehura na naličju lista i kovrdžanja listova.

Poljoprivrenim proizvođačim se u ovom periodu u cilju zaštite od ove štetočine ne preporučuje hemijski tretman zbog trenutnih i nastupajućih niskih temperatura. Najefikasniji pristup u suzbijanju se ogleda u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja, ondosno migracije prezimljujućih ženki na mlade listove i izdanke do pred cvetanje maline (kraj aprila i polovina maja). Za hemijsko suzbijanje se koriste registrovani akaricidi Uranus (a.m.etoksazol) 0,05%, Envidor (a.m.spirodiklofen) 0,4l/ha ili Ortus 5 SC(a.m.fenpiroksimat) 0,1%.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Vranje, setva ozimih strnina se privodi kraju. Ponikli usevi pšenice i ječma se nalaze u fazi od jedan do pet razvijenih listova (BBCH 11-15).

Obilaskom terena i vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) u niskim brojnostima. Lisne vaši i cikade pričinjavaju direkne štete svojom ishranom,  to jest sisanjem biljnih sokova, a mnogo značajnije štete čine prenošenjem fitopatogenih virusa. Biljke pšenice i ječma zaražene virusom zaostaju u porastu, dolazi do žućenja i nekroze listova, a sledeće godine može doći do izostanka klasanja. 

Hemijske mere zaštite, u cilju suzbijanja ovih štetočina se ne preporučuje, zbog nastupajućih niskih temperatura, koje će nepovoljno uticati na njihov razvoj i širenje.

U ovom periodu značajne štete na izniklim ozimim usevima pšenice i ječma mogu pričiniti glodari, poljski miš (Apodemus sylvaticus) i poljska voluharica (Microtus arvalis). Ove štetočine se hrane zelenim delovima biljke, korenjem, semenkama, bobicama, orašastim voćem i insektima.  Poljski miš pravi pojedinačne rupe, dok poljska vuluharica obrazuje kolonije koje imaju karakteristične utabane stazice između rupa.

Aktivna rupa od glodara

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo aktivnih rupa od glodara. Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Ukoliko se registruje njihova brojnost iznad pragova štetnosti preporučuje se njihovo suzbijanje primenom gotovih mamaka. Zbog visoke toksičnosti, nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

Monilia fructigena u zasadima kruške, jabuke i dunje

Na području delovanja RC Vranje vizuelnim pregledom zasada jabuke, kruške i dunje, uočeno je prisustvo plodova sa simptomima truleži plodova jabučastog voća (Monilia fructigena). Simptomi su registrovani u voćnjacima gde nije primenjena adekvatna hemijska zaštita i agrotehnika.

Prouzrokovač truleži plodova jabučastog voća uglavnom parazitira plodove, a ređe i cvetove i druge organe. Plodovi mogu biti napadnuti od samog zametanja do potpune zrelosti, a kasnije i u skladištu. Oboleli mladi plodovi se suše i opadaju. Inficirani stariji plodovi najpre trule, a kasnije se suše i mumificiraju. Na plodovima se uočavaju sivopepeljaste gomilice sa pravilnim kružnim rasporedom oko mesta zaraze. Infekcija se uglavnom ostvaruje preko rana nastalih delovanjem insekata,  grada, itd. Usled širenja bolesti plodovi gube vodu, smežuraju se i pretvaraju u mumije. Mumificirani plodovi ostaju na voćkama ili opadaju i u njima gljiva prezimljava. Sledećeg proleća ili leta, pri povoljnoj vlažnosti, na površini ovih plodova formiraju se konidije koje vrše infekcije.

U cilju suzbijanja ovog patogena preventivne mere kontrole su:

-          sakupljanje i uništavanje inficiranih plodova,

-          suzbijanje insekata u cilju sprečavanja oštećenja plodova,

-          odstranjivanje i spaljivanje suvih grana,

-          adekvatna rezidba u cilju bolje provetrenosti krune.

Hemijske mere zaštite sprovode se u jesen kada opadne minimum 70% lišća nekim od registrovanih fungicida na bazi bakra. U toku vegetacije, u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištu, u fazama sazrevanja plodova, sprovode se hemijske mere zaštite primenom nekog od registrovanih fungicida za tu namenu.

Zdravstveno stanje merkatilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Vranje izvršen je zdravstveni pregled merkatilnog kukuruza pred berbu.

Vizuelnim pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20 različitih hibrida iz rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Dubnica, Neradovac, Buštranje, Milanovo, Karadnik, Suva Morava, Kunovo, Jelašnica i Gramađe.

Na svakoj parceli je pregledano po 100 klipova kukuruza i registrovano je prisustvo gljiva iz roda Fusarium, Penicillium, Aspergillus, Cladosporium i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera) u sledećim procentima:

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Fusarium od 0% do 10%,

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Aspergillus od 0% do 4%,

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Penicillium od 0% do 1%,

-klipovi sa prisutnim simptomima od gljiva iz roda Cladosporium od 0% do 3%,

-klipovi sa prisutnim simptomima kombinovanih oštećenja od 0% do 7%,

-klipovi sa prisutnim simptomima oštećenja samo od insekata od 0% do 10%.

Navedeni podaci vizuelnih pregleda kukuruza pred berbu su uobičajni za region Vranja. Analizom 10 uzoraka sa pregledanih parcela, u Laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonom dozvoljenih vrednosti.

Velika slika

Velika slika

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula)

Zelena povrtna stenica (Nezara viridula) je poreklom iz tropskih i suptropskih krajeva a kod nas je prvi put uočena 2007 godine. Javlja se u usevima paprike, paradajza, krompira, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Kod nas je uglavnom prisutna u baštama, okućnicama, ekstenzivnim usevima i zasadima ali ima potencijal širenja i u konvencionalne useve i zasade. 

Vizuelnim pregledom bašta i okućnica na području delovanja RC Vranje registrovana je na do 10% biljaka. U odnosu na prošlu godinu, registrovana je u manjem intenzitetu.

N.viridula na listu paprike

N.viridula na plodu paprike

Odrasli insekti su zelene boje, dugi oko 15 mm, ženke su krupnije. Polažu buretasta jaja na naličju listova u gomilicama, koja su u početku bela a sa razvojem dobijaju narandžastu nijansu.

Štete pričinjavaju larve i odrasle stenice koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na mestima uboda na plodovima dolazi do promene boje a u unitrašnjosti se javljaju grudvice, dolazi do preranog sazrevanja, smanjene veličine i težine ploda i takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

Odrasli insekti u jesen traže skloništa za zimu i često ulaze u kuće i stanove a u svrhu odbrane ispuštaju neprijatan miris koji nije opasan za čoveka.

N.viridula na plodu jabuke

N.viridula na plodu breskve

Od nepesticidnih mera značajne rezultate daje:

-          Puštanje Trissolcus basalis parazitoidne ose iz porodice Platygastridae.

-          Setva ranih sorti da bi se izbegao napad

-          Setva ranih sorti kao mamac pored useva koji kasnije sazrevaju ili gde će biti pušteni korisni organizmi koji će se tretirati

-          Korišćenje barijera (veštačkih i prirodnih)

-          Suzbijanje korova u voću je dalo dobre rezultate

-          U baštama i okućnicama mogu se ručno skupljati

Primena pestcidnih mera je otežana jer napad stenica je najjači u vreme sazrevanja plodova, te se ne može  ispoštovati karenca, a u našoj zemlji ni nema registrovanih insekticidia. Najbolje rezultate pokazali su insekticidi na bazi bifentrina i deltametrina. Prilikom korišćenja hemijskih mera zaštite obavezno treba voditi računa o karenci.

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Moljac paradajza (Tuta absoluta) je jedna od najznačajnija štetočina u poslednjih nekoliko godina na našem području u proizvodnji paradajza u zatvorenom prostoru.

Na području delovanja RC Vranje na feromonskim klopkama se konstantno registruje visoka brojnost imaga moljca, a vizuelnim pregledima listova i plodova se uočava prisustvo jaja i larvi ove štetočine.

Imago moljca paradajza na listu

Jaja i larve moljca paradajza na lišću

Odrasli insekti su leptiri sivo braon boje dužine oko 6 mm. Svaka ženka može da položi 250-300 jaja u toku života. Razvija veliki broj generacija tokom godine, dokle god ima hrane, tako da u plastenicima gde se tokom cele godine gaji paradajz može da razvije i do 12 generacija godišnje. Larve su u početku žuto zelene, a kasnije postaju smeđe sa karakterističnom tamnom glavom.

Štete na paradajzu pričinjavaju larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljke. Larva najčešće ostećuje lišće i stabljiku hraneći se mezofilom, gde pravi mine-hodnike. Larva oštećuje i plodove, zrele i zelene, ubušuje se i hrani mezokarpom ploda. Oštećeni plodovi su podložni napadu različitih prouzrokovača truleži.  

Oštećenja na lišću

Oštećenja na plodu

U cilju suzbijanja ove štetočine preporučuje se kontinuirano sprovođenje nepesticidnih mera kontrole:

·         Postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva, izlovljavanje imaga i praćenje nivoa populacije.

·         Postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga.

·         Postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanje objekta.

·         Uklanjanje napadnutih listova i plodova.

·         Uništavanje korova.

·         Biološka zaštite tj. upotreba prirodnih neprijatelja. U kontroli moljca paradajza veoma je efikasna stenica Macrolophus pygmaeus. Odrasle jedinke i larve ove stenice se hrane jajima i larvama moljca paradajza. Na našem tržištu postoji komercijalni biološki preparat pod nazivom Mirical u kom se nalazi ova predatorska stenica.

Ukoliko se mehaničkim i biološkim merama kontrole ne postigne odgovarajuća zaštita paradajza od ove štetočine, moguća je primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih insekticida. Međutim, treba imati u vidu da samo hemijske mere zaštite ne pružaju zadovoljavajuć efekat u kontroli ove štetočine, a neretko dovode i do drastičnog povećanja broja insekticidnih tretmana što se negativno odražava na zdravstvenu bezbednost plodova.

Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukii)

Na području delovanja RC Vranje monitoring azijske voćne mušica (Drosophila suzukii) vrši se pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktantima i uzorkovanjem zrelih plodova i praćenjem izletanja imaga iz njih u laboratoriji.

Lovna klopa sa mirisnim atraktantom

Pregledom klopki postavljenih u zasade maline registrovano je prisustvo imaga ove štetočine. Na našem terenu u toku je berba remontantnih sorti maline (Polka i Polana). Za sada se registruju pojedinačni ulovi, ali zbog brzog ciklusa razvića i visokog reproduktivnog potencijala može se očekivati povećanje brojnosti ove štetočine.

Ženke azijske voćne mušice polažu jaja unutar zdravih plodova zasecanjem pokožice ploda testerastom legalicom. Tako nastali otvori na plodovima predstavljaju put za razvoj drugih patogena. U unutrašnjost plodova se iz jaja razvijaju larve i usled ishrane mesom, napadnuti plodovi propadaju. Ova štetočina ima širok krug domaćina kojima se hrani (malina, kupina, breskva, šljiva, vinova loza i drugi) u vreme zrenja plodova, a može da izazove potpuni gubitak roda.

 

Zbog biologije ove štetočine, odnosno činjenice da napada zrele plodove i da se larve razvijaju unutar ploda, zaštita hemijskim sredstvima je veoma ograničena, kako zbog poštovanja karence tako i zbog nemogućnsti delovanja insekticida na larve koje se nalaze u plodovima.

U cilju kontrole brojnosti i smanjenja rizika od nastanka šteta proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze se preporučuju sledeće mere:

- Masovno izlovljavanje odraslih jedinki pomoću postavljenih klopki (plastične flaše sa izbušenim rupama u koje se sipa crno vino (1,5dl), jabukovo sirće (1,5dl) i nekoliko kapi deterdženta dok se u gornjem delu flaše pravi otvor prekriven gazom odakle isparava atraktant koji privlači insekte.

- Skraćivanje perioda berbe radi bržeg sklanjanja plodova sa parcele.

- Uklanjanje divljih, samoniklih i napuštenih stabala voćaka i žbunova blizu zasada.

- Uklanjanje napadnutih i prezrelih plodova iz zasada.

U cilju postizanja zadovoljavajućih rezultata mere kontrole azijske voćne mušice treba sprovoditi na području celog regiona.

Bakteriozna pegavost lišća i krastavost plodova paprike (Xanthomonas axonopodis pv.vesicatoria)

Na području delovanja RC Vranje usevi paprike se nalaze u različitim fazama razvoja plodova (BBCH 71-73).

Velika slika

Vizuelnim pregledom paprike na lokalitetu Aleksandrovac registrovano je prisustvo simptoma bakteriozne pegavosti lista paprike (Xanhomonas axonopodis pv.vesicatoria).

Ovo je najrasprostranjenija i ekonomski najznačajnija bakterioza paprika u našim proizvodnim uslovima. Simptomi na lišću su u vidu vlažnih uljastih pega nepravilnog oblika koje su u početku sitne, a kasnije se povećavaju, spajaju i nastaje nekroza većeg dela liske. Parazit napada i epidermis ploda prouzrokujući krastavost. Na plodovima se razvijaju sitne uljaste pege koje postaju mrke, kasnije se pege povećavaju i šire. Obolelo tkivo unutar pega puca obrazujući kraste različitog oblika i veličine. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost i nisu podesni za industrijsku preradu.

Velika slika

Vlažno i toplo vreme pogoduje razvoju ove bolesti. Kišne kapi, vetar a naročito voda prilikom zalivanja utiču na širenje patogena. S obzirom da se parazit prenosi semenom i obolelim biljnim ostacima kao meru zaštite treba koristiti zdravo seme, otporne sorte za setvu, plodored i uklanjati biljne ostatke.

Od hemijskih mera zaštite, koriste se baktericidi na bazi bakra. Primena bakarnih preparata se pozicionira pre najavljenih padavina odnosno navodnjavanja koje može prouzrokovati vlaženje lista.

U pojedinim usevima se registruje prisustvo simptoma u jačem intenzitetu zbog povoljnih uslova koji su vladali tokom ove vegetacije, ali i zbog neadekvatnih mera zaštite, korišćenja sopstvenog semena i nepoštovanja plodoreda.

Kao baktericidi, u usevima paprike su registrovani sledeći preparati:

Fungohem SC (bakar-hidroksid) 0,4-0,6% (karenca 14 dana),

Champ DP (bakar-hidroksid) 2 kg/ha (karenca 7 dana),

Everest (bakar-hidroksid) 0,4-0,6% (karenca 14 dana).

U onim usevima gde su simptomi prisutni u jačem intenzitetu i gde se vrši navodnjavanje kišenjem, može se primeniti jedan od navedenih preparata i to pre vlaženja lista (padavine ili navodnjavanje) uz obavezno poštovanje karence.

Kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella applanata)

Na području delovanja RC Vranje završena je berba maline sorte Vilamet i Miker na nižim predelima dok je na višim područjima u toku berba ovih sorti, a na svim predelima u toku je berba remontantnih sorti Polke i Polane.

1.D.applanata na lastarima 2.D.applanata na lastarima

Vizuelnim pregledom zasada maline na više lokaliteta u Pčinjskom region, registrovano je prisustvo simptoma kestenjasta pegavost lastara maline (Didymella applanata) na mladim lastarima koji će se ostaviti za rod za sledeću godinu.

To je patogen  maline koji izaziva sušenje izdanaka i grana. Prvi simptomi se zapažaju početkom leta. Dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova V. Na mladarima se javljaju ljubičaste pege oko spavajućih okaca u pazuhu peteljke lista (otuda se ova bolest još naziva i ljubičasta pegavost izdanaka maline). Ova okca nekrotiraju i izumiru. Pege se kasnije izdužuju i mogu da zahvate čitav izdanak. Kora u zoni pega tokom jeseni i zime odumire, odvaja se od drvenastog dela, cepa i otpada. Zbog toga pege dobijaju srebrnasto belu (mlečnu) boju. Na njima se vide mnogobrojne tačkice-peritecije gljive. Zaraženi pupoljci češće izmrzavaju tokom zime. Osnova stabla izumire zbog čega podmlađivanje orezivanjem postaje nemoguće. Ovakva stabla sledeće godine ne daju izdanke ili daju manji broj zakržljalih izdanaka i jasno se uočavaju između zdravih.

D.applanata na listovima

Osnovna mera suzbijanja je orezivanje i spaljivanje zaraženih stabala i izdanaka. Odmah posle berbe treba ukloniti lastare koji su doneli rod da se zaraza ne bi širila na mlade lastare. Ne treba ostavljati  lastare da prezime i uklanjati ih na proleće. Treba uništavati redovno korove jer se bolest češće javlja u zakorovljenim zasadima. Hemijska zaštita od prouzrokovača ovog patogena se sprovodi tokom cele godine, počinje pre kretanja vegetacije i završava se posle berbe bakarnim preparatima a u toku vegetacije registrovanim sistemičnim fungicidima.

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana)

Na području delovanja RC Vranje, berba najranijih sorti šljiva (Čačanska rana) je završena, u toku je berba srednje ranih sorti (Čačanska lepotica, Čačanska rodna), dok se kasnije sorte (Stenlej i dr.) nalaze u fazi obojavanja ploda.

Jaje G.funebrana

Larva G.funebrana

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je najznačajnija i najrasprostranjenija štetočina koja napada šljivu kod nas. U našim uslovima ima tri generacije godišnje. Leptiri su sivo smeđe boje, prednja krila tamnija od zadnjih u rasponu 12-15mm. Gusenica je ružičasta, tamnije glave do 12mm. Prezimljava kao odrasla gusenica u kokonu ispod kore u donjem delu stabla. Ženka položi oko 40 jaja uglavnom s donje strane ploda. Ispiljene gusenice pričinjavaju najveće štete jer se ubušuju u plod dolazeći do koštice i hrane se mesom ploda. Napadnuti plodovi poplave i zaostaju u porastu a na mestima ubušivanja najčešće se javlja kapljica smole. Ovi plodovi pre vremena sazrevaju i opadaju.

Smola na plodu

Vizuelnim pregledom šljive na više lokaliteta (Dubnica, Vrtogoš, Žitorađe), registrovano je prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca u različitim embrionalnim fazama razvoja, od sveže položenih do pred piljenje kao i tek ispiljene larve. U toku je početak piljenja larvi treće generacije.  

U zasadima u kojima nije sprovedana adekvatana zaštita registruje se prisustvo larvi druge generacije u plodovima. 

U cilju zaštite šljive od ove štetočine,  kod kasnijeg sortimenta,  preporuka je hemijski tretman insekticidom na bazi hlorantraniliprola pre ubušivanje larvi u plodove.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima