2.11.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi višnje se dominantno nalaze u fenofazi starenja i opadanja lista (BBCH 95), najmanje 50% lisne mase je opalo.
U pojedinim zasadima, naročito kod kojih u prethodnom periodu nije izvršena adekvatna zaštita, list je u potpunosti opao što će za posledicu imati slabiju diferencijaciju pupoljaka i rodnost u narednoj vegetaciji.
U pojedinim zasadima se registruju i simptomi bakterioznog oboljenja, raka-rana i izumiranja grana koštičavih voćaka (Pseudomonas syringe pv. morsprunorum).
Simtomi bolesti su – pojava okruglastih nekrotičnih pega na listovima koje su oivičene oreolom. Tkivo u okviru pega izumire i ispada obrazujući šupljine. Pojava rak-rana na granama je najkarakterističniji znak kada je u pitanju ova bolest, obolela kora se suši i puca obrazuju se kvrge i zadebljanja koje su obložene smolom. Ovakve grančice često izumiru, a pri jačem napadu dolazi do sušenja celog stable.
Ciklus razvoja ove bakterije se može podeliti u dve faze, zimsku gde parazit obrazuje rak rane, a s proleća se formiraju pege na lišću, te u jesen usled vlažnog vremena nastaje infekcija mlađih grančica bakterijama oslobođenih iz lišća. Tokom zime bakterije naseljavaju susedne pupoljke i tkiva, koji se u proleće ne otvaraju, ubrzo se suše i propadaju.
Najosetljiviji period za infekciju biljke je od oktobra do marta (patogen prodire peko rana koje nastaju opadanjem lišća zatim rana od rezidbe ili rana nastalih na drugi način), te je stoga primena bakarnih preparata u fazi opadanja lišća veoma važna mera zaštite i sprečava prodiranje patogena u biljku.
Detaljnije informacije o jesenjem tretmanu bakrom proizvođači pogledati u preporuci od 2.11.2023.
31.10.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi kruške se dominantno nalaze u fazi oko 50% lišća opalo (BBCH 95).
Vizuelnim pregledom zasada uočeno je prisustvo zimske forme imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri).
Zimski imago na listu kruške
Za običnu kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Za razliku od imaga letnjih formi koji su sitniji i svetliji, imaga zimskih formi su krupnija (preko 3 mm), tamnijih boja i otporniji su na niske zimske temperature. Obična kruškina buva uglavnom prezimljava u krušicima u opalom lišću ili ispod kore debla.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve. 13.10.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, na pojedinim lokalitetima nesavesnim ponašanjem pojedinaca, tj paljenjem žetvenih ostataka, načinjena je velika šteta na usevima i zasadima.
Štete u zasadima su od minimalnih (zapaljeno lišće) do potpuno ugljenisanih stabala (slika 1) - lokalitet Grgurevci šteta na zasadu šljive - 100 stabala, zasad u desetoj godini, izgoreo u potpunosti ksilem, floem, kambijum, kora.
Štete su napravljene i na ratarskim usevima, kukuruzu koji još nije obran, spaljena su strništa koja za posledicu imaju degradaciju zemljišta.
Paljenjem se uništavaju korisni mikroorganizmi čija je uloga u zemljištu da procesom humifikacije-pretvaraju neorgansku materiju u organsku - stvaraju najplodniji sloj zemljišta, humus.
Uništavanjem humusa zemljište je degradirano, odnosno smanjuje se kvalitet zemljišta kao pogodnog tla za rast biljke.
|
Apelujemo na proizvođače da je paljenje žetvenih ostataka zastareli način njihovog uklanjanja sa njiva, i pričinjava ogromne štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi.
Podsećamo da je ovaj vid uklanjanja žetvenih ostataka u našoj zemlji zakonom zabranjen! |
10.10.2023
Vizuelnim pregledom useva uljane repice na terenu RC Sremska Mitrovica, ustanovljen je veoma nizak procenat rupa ud poljske voluharice (Microtus arvalis) kao i poljskih miševa (Apodemus spp.). Brojnosti su do 10 rupa po ha.
U višegodišnjem usevu lucerke prisustvo voluharice je od 10- 500 rupa po ha (niska brojnost) a miša od 50-500 rupa po ha (srednja brojnost).
velika slika
U mladim voćnjacima prisustvo poljskih voluharica je u intervalu 10- 500 rupa po ha (niska brojnost) a miševa od 50-500 rupa po ha (srednja brojnost).
Na ledinama, utrinama i pašnjacima ustanovljena je visoka brojnost kako voluharica (5000-20000 rupa po ha) tako i poljskog miša (500-2000 rupa po ha).
 
velika slika velika slika
Na pojedinim lokalitetima u usevu šećerne repe je prisutna visoka aktivnost glodara.
Velika slika
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa po hektaru |
|
POLJSKA VOLUHARICA |
POLJSKI MIŠ
|
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti glodara, naročito na novoposejanim ozimim usevima. 25.9.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi uljane repice nalaze se u fenofazi (BBCH 11-12) prvi list razvijen do drugi list razvijen. Pregledom useva registrovano je prisustvo imaga repičine lisne ose (Athalia rosae), repičinog sjajnika ( Meligethes aeneus) kao i pojedinačni primerci vaši (Aphididae). Na velikom broju biljaka prisutan je imago repičine lisne ose koji polaže jaja. Nismo ustanovili prisustvo pagusenice na posmatranim parcelama te se hemijski tretman ne preporučuje.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti štetočina uljane repice i o tome će blagovremeno obavestiti proizvođače. 16.8.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi šećerne repe nalaze se u fenofazi razvoja korena.
Vilina kosica (Cuscuta spp.) je jednogodišnja, parazitna cvetnica koja parazititira velik broj korovskih i gajenih biljka. Sve veći problem je u usevima šećerne repe i lucerke.
Prenosi se semenom kao i otkinutim delovima(vegetativno razmnožavanje). Putevi prenošenja su i oruđe i mašine koje se koriste na parcelama, stajsko đubrivo jer seme parazita ne gubi klijavost prolaskom kroz digestivni trakt životinja.
Nema list, koren i hlorofil, formira končasto stablo bledo žute do narandžaste boje, koja obavija biljku domaćina, crpi hranu iz nje i doprinosi njenom sušenju u kratkom period. Seme zadržava klijavost i do 10 godina.
U ranijim godinama uglavnom je bila prisutna na uvratinama, poslednjih godina se uočava i u unutrašnjosti parcele.
Osnovna mera za suzbijanje je setva deklarisanog semena, plodored i fizičko uništavanje košenjem, iznošenjem sa parcele i spaljivanjem.
Hemijsko suzbijanje je jedna od mera ali nije dovoljno efikasna. 15.8.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, u olujnom nevremenu 19.07. i 23.07. napravljene su velike štete na usevima i zasadima. U usevu kukuruza i suncokreta šteta je od 10 do 100 %.
  _jpg.jpg)
Kukuruz
Pored direktne štete nastalih poleganjem i lomljenjem biljaka, na velikom broju klipova kukuruza, naročito na kasnim FAO grupama, oplodnja nije završena do kraja, što direktno umanjuje prinos kukuruza.
Na polegnutim biljkama, polomljen je nadzemni deo korena (,,adventivni korenovi,,), list se osušio pre vremena, i nije bio u mogućnosti da u procesu fotosinteze napravi dovoljnu količinu hrane, tako da je zrno prevremeno sazrelo i usahlo je.
Klipovi kukuruza koji leže na zemlji su izloženi lošim vremenskim uslovima (kiša i vlažno tlo) te je došlo do razvoja gljivičnih bolesti.
Suncokret
Najveći deo površina zasejanih suncokretom naročito na fruškogorskom delu RC Sremska Mitrovica je izlomljen ili polegao, na velikom broju parcela šteta je 100%. Glavice su okrenute površini tla, kiše koje su padale u prethodnom periodu doprinele su stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova za razvoj gljivičnih bolesti, tako da je velik procenat semena suncokreta u procesu truljenja. 31.7.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi kukuruza se nalaze u fenofazi rana mlečna zrelost do zrna u sredini klipa žućkasto-bela, mlečni sadržaj oko 40% suve materije (BBCH 73-75).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza, ustanovljena su jajna legla II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubillalis) na svega nekoliko procenata biljaka.
_jpg.jpg)
Praćenjem štetočine na svetlosnoj lampi, uočene su manje brojnosti u odnosu na isti period predhodnih godina.
Za sada se proizvođačima ne preporučuje tretman.
RC Sremska Mitrovica nastavlja sa praćenjem aktivnosti kukuruznog plamenca. 7.7.2023
Na terenu RC Sremska Mitrovica kukuruz se u zavisnosti od vremena setve i hibrida nalazi u različitim fenofazama razvoja lista do početak pojave metlice (BBCH 51).
Vizuelnim pregledom useva kukuruza ustanovljeno je prisustvo cikade ( Reptalus panzeri), vektora stolbur fitoplazme koja prouzrokuje oboljenje crvenilo kukuruza.
Ima jednu generaciju u toku godine. Polifag je ali joj je omiljen usev kukuruz. Prezimi kao larva na korenu pšenice. Imago se pojavljuje krajem juna, hrane se sokovima i ukoliko su zaražene stolbur fitoplazmom, koja ne moze da živi van ćelije domaćina, ubrizgavaju ga u floem lista. Simptomi se pojavljuju krajem jula u početku crvenilom glavnog nerva uglavnom prvo na listu oko klipa, zatim i čitava biljka dobija cvrenu boju. Klipovi su mali , savijaju se, zrno ili se ne formira ili je sitno i usahlo.
Ženka polaže jaja na koren kukuruza, piljenjem larve se hrane na kukuruzu do trećeg razvojnog stadijuma a zatim, ukoliko se na parceli poseje pšenica, završavaju životni ciklus. Ukoliko se poštuje mera plodoreda prekida se razvoj cikade i smanjuje brojnost u narednoj godini.
Osnovna mera borbe je poštovanje plodoreda.
Hemijske mere borbe nisu dale adekvatne rezultate. 6.7.2023
Na feromonskoj klopci postavljenoj na lokalitetu Noćaj, u plasteničkoj proizvodnji paradajza, od kraja maja, beleže se konstantni ulovi odraslih jedinki moljca paradajza (Tuta absoluta).
Ova štetočina ima velik broj generacija, a njihov broj u toku godine uslovljen je temperaturama kako u periodu vegetacije tako i u zimskom periodu. U idealnim uslovima, uz prisustvo hrane temperature i vlage u zatvorenom prostoru, moze da ima i 12 generacija u toku godine. Osim paradajza domaćini ove štetočine mogu biti i kulture iz familije Solanaceae poput krompira, paprike, plavog patlidžana i raznih korovskih biljaka.
Ženka polaže jaja na plodove ili listove, a štete prave larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljaka. Na listovima prave karakteristične mine. Plodovi su ugroženi u svim fazama razvoja, od zametanja pa sve do berbe. Napadnuti plodovi su zaprljani izmetom i podložni infekcijama različitih prouzrokovača truleži.
Mere kontrole moljca paradajza su veoma složene. Hemijske mere zaštite su samo korektivne mere, a za uspešnu kotrolu te štetočine potrebno je stalno sprovođenje svih raspoloživih nepesticidnih mera koje podrazumevaju:
· postavljanje feromonskih klopki za registrovanje prisustva i praćenje nivoa populacije, a takođe i za izlovljavanje imaga;
· postavljanje vodenih klopki sa kojima je moguće još masovnije izlovljavanje imaga;
· postavljanje mreže protiv insekata na ulaz u objekat, kao i na mesta za provetravanja objekta;
· uništavanje napadnutih listova i plodova;
· uništavanje korova;
· biološka borba tj. upotreba prirodnih neprijatelja. Veoma efikasne stenice predatori u kontroli moljca paradajza su Macrolophus pygmaeus i Nesidiocoris tenuis. Odrasle jedinke i larve ovih stenica se hrane jajima i larvama moljca paradajza.
U slučaju podizanja populacije moljca paradajza i povećanja broja listova i plodova sa oštećenjima od larvi, pored nepesticidnih mera, preporučuje se i primena registrovanih insekticida uz obavezno poštovanje karence primenjenih preparata.
|
|
|
|
|