Skip to main content

Region Sremska Mitrovica

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Region Sremska Mitrovica
Sajt za objavljivanje priloga sa područja Regionalnog centra Sremska Mitrovica.
Kukuruzna (pamukova) sovica

Na terenu RC Sremska Mitrovica se tokom vegetacije na četiri lokaliteta vrši monitoring kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera) putem svetlosnih lovnih lampi. 

Kukuruzna sovica je izrazito polifagna štetočina, hrani se sa oko 250 gajenih i korovskih biljaka i redovno pričinjava štete na ratarskim i povrtarskim kulturama. Štete prave larve ishranjujući se vegetativnim i generativnim organima biljaka. Naročito je štetna na plodovima.

Na našem terenu je štetna i u voćnjacima i to onim koji se nalaze u blizini velikih ratarskih površina. Tada štete na plodovima mogu biti velike, larva se ubuši u plod i pravi velika ulazna i izlazna mesta, po čemu se najlakše prepoznaje. 

Ženka polaže jaja na listove ili plodove. Jaja su okrugla, u početku biserno bela, kasnije potamne. Dužina embrionalnog razvoja zavisi od temperature, na 25 °C traje oko 3-4 dana a na nižim temperaturama  10-12 dana. Ispiljene larve su u početku žućkasto-bele sa crnim nogama, kasnije potamne sa karakterističnom prugastom šarom na prednjem delu trupa.

Migratorna je vrsta, u naše krajeve dolazi sa područja Mediterana. U našim klimatskim uslovima uglavnom ima dve do tri generacije u toku godine. Prezimljava u stadijumu odrasle larve ili lutke  u površinskom sloju zemljišta.

Dinamika leta odraslih jedinki u 2022. godini je prikazana na grafiku ispod.

velika slika

Pojava cikade Psamottetix alienus u tek poniklim usevima pšenice

Trenutni uslovi u kojima se odvija proizvodnja ozimih useva, a koji karakterišu suvo i toplo vreme, izuzetno pogoduju razvoju štetnih insekata (cikada i lisnih vaši) što povećava rizik od zaraza mladih biljaka pšenice fitopatogenim virusima.

Svojom ishranom, cikada Psamotettix alienus, na novoposejane useve pšenice prenosi virus patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus, WDV). Glavni rezervoari virusa su samonikle biljke pšenice i veliki broj korova iz familije trava. Ima više generacija godišnje, a prezimljava u stadijumu jajeta. Zaražena cikada ostaje infektivna ceo svoj život.

cikada P.alienus u usevu pšenice

Primarne infekcije virusima nastaju u jesenjem periodu, a simptomi zaraze u najvećoj meri se uočavaju tek u proleće kada ne može da se utiče na sprečavanje zaraze. Kod biljaka koje su zaražene virusom patuljavosti pšenice dolazi do pojave žućenja lišća, biljke zaostaju u porastu i ne dolazi do formiranja klasova.

Pored suzbijanja prenosioca virusa, važne mere kontrole viroza u strnim žitima su i suzbijanje korova i samonklih useva pšenice i ječma kao rezervoara virusa i kasnija jesenja setva kojom se značajno izbegava prelet vaši i cikada sa korova i samoniklih biljaka na useve.

Prisustvo zimske forme odraslih jedinki obične kruškine buve

Na terenu RC Sremska Mitrovica, zasadi kruške dominantno se nalaze  u fenofazi ( BBCH 95) 50% listova je obezbojeno.

Vizuelnim pregledom krušika očeno je prisustvo zimske forme odrasih jedinki obične kruškine buve (Cacopsiylla pyri)

zimska forma obične kruškine buve

Kod obične kruškine buve prisutan je sezonski dimorfizam. Razlikujemo letnju i zimsku formu odraslih jedinki. Zimska je, u odnosu na letnju, krupnija (preko 3 mm), malo tamnija i otpornija na niske temperature. Prezimljavaju zimske forme odraslih jedinki u zasadima kruške u opalom lišću, kori drveta ili drugim skrovitim mestima.

Stanje u usevima uljane repice

 Na terenu RC Sremska Mitrovica, usevi uljane repice posejani u optimalnom roku, nalaze se u fenofazi  devet i više listova razvijenih (BBCH 19).

usev uljane repice

Vizuelnim pregledom useva, uočeno je prisustvo patogene gljive prouzrokovača suve truleži uljane repice ( Phoma lingam), simptomi su prisutni na donjem lišću u vidu beličastih pravilnih ili nepravilnih krugova u čijoj unutrašnjost se vide crna plodonosna telašca piknidi sa piknosporama koje uz padavine prouzrokuju širenje patogena unutar useva.

suva trulež uljane repice

Za sada se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja patogena, jer nije dostignut prag štetnosti.

U usevu su prisutne i krilate forme lisnih vašiju( Aphididae), u manjem broju, prisustvo ostalih štetočina nije zabeleženo  jer  je u predhodnom periodu rađen  insekticidni tretman.

Priprema za setvu ozimih strnih žita

Pred početak setve ozimih kultura, poljoprivrednicima se preporučuje setva deklarisanog semena u cilju ostvarenja visokih prinosa i smanjenja potencijala bolesti koje se prenose semenom.

 

Biljke koje rastu iz zaraženog semena u startu imaju slabiji potencijal rodnosti, imaju slabiji habitus, a tokom čitave vegetacije osetljive su na ostale bolesti. Biljke koje su zaražene pojedinim patogenima poput gljive prouzrokovača šturosti klasa pšenice (Fusarium graminearum), zbog mogućnosti te gljive da sintetiše mikotoksin deoksinivalenol (DON), mogu biti toksične tokom ishrane ljudi i stoke.

 

Bolesti koje se prenose semenom su:

·        Fusarium graminearum (prouzrokovač šturosti klasova pšenice);

·        Ramularia collo sygni, (prouzrokovač ramulariozne pegavost ječma), javljaju se pege na listovima koje se šire u zavisnosti od agrometeoroloških uslova i mogu dovesti do velikih gubitaka u prinosu;

·        Gljive iz roda Ustilago,  (prouzrokovači gari na pšenici, ječmu, ovsu) se takođe prenose zaraženim semenom, a inficirani klasovi se preobražavaju u crnu tvorevinu hlamidospora;

·        Pyrenophora teres (prouzrokovač mrežaste pegavosti lista ječma), pege na listu  se spajaju a zaraženo lišće propada;

·        Tiletia spp. (prouzrokovači glavnice pšenice), gde je unutrašnost zrna pretvorena u crnu masu hlamidospora;

·        Claviceps purpurhea (prouzrokovač glavnice raži), bolest se manifestuje pojavom sklerocija kao plodonosnih tela koje se formiraju umesto zrna.

Pored setve deklarisanog semena, preporučuje se i poštovanje plodoreda, jer se neke patogene gljive zadržavaju u biljnim ostacima i zaražavaju novoiznikle biljčice, a primer je prouzrokovač sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici). Uništavanje korova na parcelama je takođe veoma važna agrotehnička mera jer su korovske biljke domaćini mnogih patogena.

 

 

ramulariozna pegavost         siva pegavost lista

 

 gar na ječmu

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na teritoriji RC Sremska Mitrovica, merkantilni kukuruz se nalazi u fazi sazrevanja. Trenutno stanje useva kukuruza zavisi od vremena setve, od količine padavina, od grupe zrenja kao i primenjene agrotehnike. Visoke temperature zabeležene tokom leta i nedostatak padavina, razlog su što će ovogodišnji rod kukuruza biti slabiji u odnosu na prošlu godinu. Zbog ranijeg sazrevanja i berba merkantilnog kukuruza je počela ranije ove godine. Na terenu Srema, od setve do početka avgusta, u zavisnosti od lokaliteta ukupno je palo od 72 do 153 mm/m2 kiše. Zbog izuzetno visoke temperature vazduha u periodu oplodnje i nalivanja zrna, oplodnja biljaka je bila veoma loša. Zdravstveno stanje kukuruza je dosta bolje u odnosu na prošlu godinu što se tiče bolesti i štetočina ali najveći problem su mali klipovi i štura zrna na klipu. Kukuruz koji je posejan u optimalnom roku i imao punu agrotehniku, bolje je izdržao ovogodišnju sušu.

 

Vizuelni pregled merkantilnog kukuruza izvršen je na 10 parcela sa hibridima kasne grupe zrenja na lokalitetima Stara Pazova, Sibač, Divoš, Laćarak, Kuzmin, Bačinci, Čalma i Martinici i pregledano je po 100 klipova. Rezultati pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet

BS

I

F

A

P

C

S.Pazova

52

27

2

0

0

0

S.Pazova

47

33

3

0

0

0

Sibač

47

37

0

0

0

0

Divoš

32

39

7

1

0

0

Laćarak

32

39

4

2

0

0

Kuzmin

49

32

2

0

0

0

Kuzmin

42

37

4

1

0

0

Bačinci

34

39

8

0

0

0

Čalma

37

38

4

0

0

0

Martinci

36

39

7

0

0

0

 

BS - klipovi bez vidljivih simptoma od 32% do 52 %,

I - klipovi sa oštećenjima samo od insekata od 27% do 39%,

F - klipovi sa simptomima Fusarium spp. od 0% do 8%,

A - klipovi sa simptomima Aspergillus spp. od 0% do 2%,

P - klipovi sa simptomima Penicillium spp. 0%,

C - klipovi sa simptomima Cladosporium spp. 0%.

Najveći broj infestiranih klipova od insekata je od kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) i kukuruzne sovice (Helicoverpa armigera).

Bakteriozno izumiranje jabučastog voća

Većina zasada krušaka se na terenu RC Sremska Mitrovica nalaze u fenofazi starenja i opadanja lišća, 50% lišća je obezbojeno (BBCH 95), dok se neke zimske sorte (Kiferov sejanac) nalaze u fenofazi  plodovi su zreli za berbu (BBCH 87).

Vizuelnim pregledom pojedinih zasada uočeno je prisustvo biljaka sa simptomima bakteriozne pegavosti i uvelosti zeljastih biljaka i rak-rana i bakterioznog izumiranja voća (Pseudomonas syringe pv. syringe).

rak-rana

Simptomi su prisutni na cvetovima u vidu sušenja, a najkarakkterističniji simptom je pucanje i izumiranje kore i nekroza ksilema.

Uskoro voćare očekuje jedna od glavnih pomotehničkih mera, rezidba voća. Upravo rezidba je jedan od načina širenja bolesti sa obolelih na zdrave biljke i smatra se da je ovaj način širenja patogena u 50-70% slučajeva. Na mestu ostvarene infekcije, formira se rak-rana. Infekcija se širi dublje, izazivajući nekrozu ksilema, postepeno dovodeći do nekroze velikih grana i debala.

Tokom rezidbe, preporučuje se redovna dezinfekcija pribora i alata (makaze, testere) nekim od dezinfekcionih sredstava (varikina, kalijum permaganat, alkohol, neka sredstva na bazi hlora).

Orezane zaražene grane potrebno je izneti sa parcele i spaliti. 

Prisustvo stenica u zasadima tokom vegetacije u regionu Sremske Mitrovice

Na terenu RC Sremska Mitrovica, u velikom broju voćnih zasada uočeno je tokom vegetacije prisustvo stenica i to najčešće: braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) i zelene povrtne stenice (Nezara viridula). Međutim, najveće štete su uočene u zasadima jabučastog voća i leske.

Stenice su polifagne štetočine, njihovo prisustvo se registruje kako na biljkama spontane flore, tako i na velikom broju gajenih voćnih vrsta (breskva, jabuka, kruška, trešnja, vinova loza, orah,leska). Prisutne su i na većini ratarskih i povrtarskih kultura. 

Intenzitet njihovog prisustva u zasadima zavisi od prethodno primenjivanih insekticida, usmerenih kako na suzbijanje pomenutih stenica tako i na suzbijanje drugih štetočina primarno, ali i sa delovanjem i na stenice.

Na našem terenu najčešće su prisutne u zasadima leske, kruške i jabuke. Štete su na pojedinim zasadima veoma velike.

Stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koju zabadaju u plodove i tako dolazi do promene boje ploda, plodovi su deformisani, sitni, dehidrirani, gorkog ukusa, tvrdi na mestima uboda što sve utiče na njihov kvalitet i tržišnu vrednost. Obim štete je u korelaciji sa vremenom pojave, odnosno ukoliko su plodovi manji, štetnost je veća.

Plodovi kruške i jabuke imaju ulegnuća u vidu  promene površinskog dela mezokarpa koji je tvrd a  boja  pokožice je izmenjena u odnosu na  zdravi deo ploda. Plodovi leske su uglavnom sa šturim i tamnim unutrašnjim delom.

Ženka polaže jaja u grupama, ispiljene larve prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva. Prvi i drugi larveni stupanj se hrani na mestu piljenja. Larve trećeg, četvrtog i petog stupnja su veoma pokretne i doprinose brzom širenju štetočine u usevu/zasadu. Odrasle jedinke su veoma dobri letači i u kratkom perodu mogu da nasele široko područje.

 

leska                                   orah

 

kruška

Suzbijanje pomenutih stenica je veoma otežano, pre svega jer izrazita mobilnost, dnevna i noćna aktivnost, kamuflaža i sakrivanje na nepristupačnim mestima značajno otežavaju utvrđivanje nivoa njihove populacije na samim parcelama. Pored toga, suzbijanje ove dve vrste štetočina je veoma otežano jer se najčešće nalaze na biljkama koje su u različitim fazama zrenja plodova, kada je primena insekticida veoma ograničena. Ipak, još uvek, osnovna mera njihove kontrole je primena hemijskih mera zaštite insekticidima iz grupe piretroida.

Prisustvo štetočina u usevu kukuruza

Pregledom useva kukuruza uočeno je prisustvo kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera var. virgifera) i cikade Reptalus panzeri.

Na svetlosnim lovnim lampama registruju se visoki ulovi odraslih jedinki kukuruznog plamenca. Pregledom useva uočena su novopoložena jajan legla te štetočine. U toku je intenzivno polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije te štetočine.  Trenutno su najugroženiji usevi kukuruza šećerca i semenskog kukuruza. Ukoliko je od predhodnog tretmana prošlo više od nedelju dana, a u usevima se registruje prisustvo jajnih legala preporučuju se hemijske mere zaštite (vidi preporuku od 5.8.).

U usevima kukuruza uočeno je i prisustvo odraslih jedinki kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera var. virgifera) u niskim brojnostima. Ta štetočina može da nanese velike štete ukolio se kukuruz gaji u monokulturi, s obzirom da ceo svoj ciklus razvoja počinje i završava na kukuruzu. Štete parve i odrasle jedinke i larve. Odrasle jedinke se hrane polenom, dok se larve hrane korenovim dlačicama i korenom. Usled ishrane larvi dolazi do poleganja biljaka koje dobijaju izgled labudovog vrata,  a takva biljake predstavljaju problem tokom kombajniranja. Najefikasnija mera kontrole kukuruzne zlatice je primena plodoreda.

Odrasla jednika kukuruzne zlatice

Takođe, na listovima kukuruza uočeno je prisustvo cikade Reptalus panzri. Ta cikada je vektor Stolbur fitoplazme, koja prouzrukuje bolest crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu mesecu i prelaze na kukuruz. Ukoliko se posle kukuruza kao naredni usev poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice. Primena insekticida u borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje, a kao rešenje se predlaže izbegavanje dvopoljnog plodoreda odnosno setva pšenice posle kukuruza, čime se prekida životni ciklus cikade i samim tim smanjuje rizik od pojave crvenila naredne godine.

Cikada Reptalus panzeri

Posledice sušnog perioda u RC Sremska Mitrovica

Na terenu RC Sremska Mitrovica, u ovoj vegetacionoj sezoni  na najvećem broju  lokaliteta zabeležen je veoma mali nivo padavina u toku vegetacije.

Na delu terena, naročito na nekim lokalitetima ispod padina Fruške Gore, padavine nisu zabeležene od 10.06.

Prosečna količina padavina na našem terenu za sedam meseci 2022 godne (januar-juli ) je 182 mm, što je znatno ispod višegodišnjeg proseka za ovaj period i znatno niže od potreba biljka za vodom. Najviše padavina bilo je u februaru (oko 40mm). Treba napomenuti da smo u vegetaciju ušli sa velikim deficitom vlage.

Posledice niskog vodenog taloga i visokih temperatura u predhodnom periodu izazvalo je veliku štetu i smanjenje prinosa na svim jarim ratarskim i povrtarskim kulturama kao i na voćnim zasadima u kojima nema sistema za navodnjavanje.Posledice suše se različito odražavaju na pojedine useve i zasade ali gubitak prinosa je svakako očigledan. Svaka biljka ima određene zahteve prema vodi a njen nedostatak vodi u gubitak prinosa.

Na kukuruzu, posledice suše se razlikuju u zavisnosti od hibrida, vremena setve i primenjenih agrotehničkih mera. Kod suncokreta bez obzira na njegovu heliotropnost smanjenje prinosa je očigledno, mada u manjem stepenu nego kod ostalih ratarskih kultura.

Soja kao biljka koja ima velike zahteve prema vodi, pretrpela je štete, koje su različite u zavisnosti od lokaliteta, sorte i primenjene agrotehnike.

U zasadima voća, naročito kod mlađih zasada koji su na podlogama sa slabije razvijenim korenovim sistemom došlo je i do odbacivanja plodova, a ekstremno i do sušenja sadnica. Takođe, usled stresa izazvanog visokim temperaturama i sušom, smanjena je otpornost i na bolesti, pa je došlo do pojave bolesti koje su u latentnom obliku u biljkama.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima