Skip to main content

Negotin

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Negotin
Zdrastveno stanje useva ozime pšenice

Na području delovanja RC Negotin usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve, nalaze u fazi od dva lista razvijeno do faze pet lista razvijeno (BBCH 12-15).

faza razvoja   lisne vaši

faza razvoja       lisne vaši

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 1% biljaka, dok prisustvo cikade Psamotettix alienus nije registrovano.

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice ( Miocrotus arvalis), kao ni prisustvo simptoma biljnih bolesti.

Tokom vizuelnog pregleda useva pšenice uočeno je žućenje vrhova listova, kao posledica prizemnih mrazeva i niskih temperatura vazduha.

žućenje vrhova lišća

žućenje vrhova listova

RC Negotin nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozime pšenice.

 

 

Zdrastveno stanje useva ozime pšenice

Na području delovanja RC Negotin usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od vremena setve, nalaze u fazi od nicanja do faze tri lista razvijeno (BBCH 09-13).

faza razvoja

velika slika

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 1% biljaka, dok prisustvo cikade Psamotettix alienus nije registrovano.

lisne vaši  aktivne rupe glodara

lisne vaši                   aktivne rupe glodara

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice ( Miocrotus arvalis). Prag štetnosti za poljskog miša je 10-50 aktivnih rupa po hektaru, dok je za poljsku voluharicu (Miocrotus arvalis) prag štetnosti od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Ukoliko se pregledom registruju brojnosti aktivnih rupa iznad navedenog praga štetnosti, proizvođačima se preporučuje postavljanje registrovanih, gotovih mamaka. Važno je naznačiti da rupe sa postavljenim macima treba zatrpavati, kako bi se očuvalo zdravlje ptica i drugih divljači.

Vizuelnim pregledom useva nije uočeno prisustvo simptoma biljnih bolesti.

RC Negotin nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozime pšenice. 

Prisustvo lisnih vaši u usevima ozime pšenice

Na području delovanja RC Negotin setva ozime pšenice je još uvek u toku. Na parcelama koje su posejane u optimalnom roku usevi se nalaze u fazi od nicanja do faze dva lista razvijeno (BBCH 12).

faza razvoja   lisne vaši

faza razvoja               lisne vaši

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na od 5 % do 7% biljaka. Pored direktnih šteta koje lisne vaši prouzrokuju svojom ishranom sisajući sokove biljaka, one su i prenosioci veoma destruktivnih biljnih virusa. Infekcija virusima je naročito destruktivna za useve pšenice u početnim fazama razvoja, te se poljoprivrednim proizvođačima preporučuje pregled zasejanih parcela u cilju utvrđivanja brojnosti navedenih štetočina.

Prag štetnosti u početnim fazama razvoja strnih žita za lisne vaši  je jedna ili više vaši na 10% biljaka (EPPO Standard PP2/11(1)), te se trenutno u ovoj fazi razvoja ne preporučuju hemijske mere zaštite.

Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti, kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Miocrotus arvalis) i cikada.

RC Negotin nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozime pšenice.

Prisustvo poljskih glodara u regionu Negotina

Na području delovanja RC Negotin vizuelnim pregledom parcela pod usevom lucerke i strništa suncokreta na lokalitetima Miloševo, Samarinovac, Rit i Štubik  registrovane su aktivne rupe od poljskih miševa (Apodemus spp.) u vrlo niskoj brojnosti. Takođe, pregledom nasipa, pašnjaka i mladih zasad voćaka nisu registrovane aktivne rupe od navedenog glodara, kao ni od poljske voluharice (Microtus arvalis).

Prag štetnosti kada se primenjuju hemijske mere zaštite je za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa po hektaru, dok je za poljsku voluharicu od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Ukoliko se registruju brojnosti aktivnih rupa iznad navedenog praga štetnosti, proizvođačima se preporučuje postavljanje registrovanih gotovih mamaka. Važno je naznačiti da rupe sa postavljenim macima treba zatrpavati, kako bi se očuvalo zdravlje ptica i drugih divljači.

U cilju suzbijanja glodara primena registrovanih preparata (rodenticida), u ovom periodu, preporučuje se u lucerištima, višegodišnjim zasadima, utrinama i međama, ukoliko se pregledom utvrdi brojnost navedenih štetočina u II kategoriji.

KATEGORIJE BROJNOSTI

Kategorije

Brojnost

Broj rupa po hektaru    za poljskog miša

Broj rupa po hekteru za poljsku voluharicu

            I

Vrlo niska

Do 10

Do 10

           II

Niska

10 – 50

10 – 500

           III

Srednja

50 – 500

500 – 5000

           IV

Visoka

500 – 2000

5000 – 20000

            V

Vrlo visoka

2000 - 10000

20000 – 50000

 

Osim primene rodenticida, preporučuje se i zaoravanje žetvenih ostataka i košenje površina oko parcela i uvratinama kako bi se omogućio pristup predatorima sitnih glodara.

usev lucerke    strnište suncokreta

usev lucerke                 strnište suncokreta

Prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus u vinovoj lozi

Na području delovanja RC Negotin zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta nalaze u fazi od faze šarak bobica do faze omekšavanje bobica (BBCH 83-85).

Vizuelnim pregledom žutih lepljivih ploča koje su postavljene u zasadima vinove loze, sa ciljem praćenja cikade Scaphoideus titanus, na lokalitetu Rečka i Kladušnica, registrovano je prisustvo odraslih jedinki ove štetočine. Navedena štetočina je vektor fitoplazme Flavescense doree (FD), prouzrokovača veoma destruktivnog oboljenja - zlatastog žutila vinove loze.

imago cikade Scaphoideus titanus

imago cikade Scaphoideus titanus

Odrasli insekti i larveni stupnjevi stariji od trećeg (L3, L4 i L5) mogu da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote.

Simptomi zlatastog žutila vinove loze:

  promena boje lista -kod crnih sorti ljubičasta do crvena, kod belih sorti zlatnožuta,

  savijanje spoljašnjih ivica lista prema naličju,

  skraćene internodije na zaraženim lastarima,

  pojava rehuljavih grozdova koji zaostaju u razvoju u odnosu na zdrave,

  odsustvo lignifikacije zaraženih lastara,

  kasnije kretanje vegetacije na proleće.

Mere prevencije i kontrole zlatastog žutila su:

  suzbijanje cikade Scaphoideus titanus kao vektora fitoplazme po pojavi larvi trećeg razvojnog stupnja,

  praćenje pojave simptoma bolesti,

  krčenje i uništavanje zaraženih čokota,

  • uništavanje potencijalnih izvora zaraze (divlja loza, korov, napušteni vinogradi) u blizini proizvodnih zasada kao rezervoara fitoplazme.

RC Negotin je dao više preporuka za primenu hemijskih mera za suzbijanje cikade Scaphoideus titanus registrovanim insekticidima (04.07., 17.07. i 02.08.).

 

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Negotin usevi merkantilnog kukuruza se, u zavisnost od vremena setve i hibrida, nalaze u različitim fazama cvetanja i razvića ploda (BBCH 69-75).

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza (lokaliteti Bukovski put, Jasenica, Mali rit, Radujevac) registrovano je prisustvo položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u različitim embrionalnim fazama razvoja na 3 do 5% pregledanih biljaka. U toku je početak polaganja jaja druge generacije kukuruznog plamenca.

jajno leglo kukuruznog plamenca

jajno leglo kukuruznog plamenca

Kukuruzni plamenac prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u žetvenim ostacima kukuruza. Štete prave larve koje svojom ishranom oštećuju stablo, list, metlicu i klipove kukuruza. Na mestima gde je došlo do oštećenja klipova od kukuruznog plamenca, stvara se rizik od naseljavanja fitopatogenih gljiva, kao što su gljive iz roda Aspergillus, Cladosporium, Penicillium, Fusarium. Ove gljive imaju sposobnost da sintetišu mikotoksine koji mogu biti izuzetno štetni u uslovima gde se merkantilni kukuruz koristi za ishranu u mlečnom govedarstvu.

Najavljene visoke temperature za naredni period uticaće na još masovniji let imaga kukuruznog plamenca i intezivnije polaganje jaja, kao i piljenje larvi navedene štetočine.

Prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog kukuruza i kukuruza šećerca 5% biljaka sa položenim jajnim leglim.

Za smanjenje brojnosti ove štetočine preporuka je sprovođenje niza agrotehničkih i mehaničkih mera, kao što su: izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje kukuruzovine odmah posle berbe i duboko zaoravanje biljnih ostataka i dr.

Hemijske mere zaštite se sprovode po postizanju praga štetnosti, na početku piljenja larvi, te se suzbijanje za sada ne preporučuje. RC Negotin nastavlja sa praćenjem ove štetočine.

Prisustvo ESKE u zasadima vinove loze

Na području delovanja RC Negotin zasadi vinove loze se nalaze u fazi zatvaranja grozdova (BBCH 78-79).

Vizuelnim pregledom proizvodnih zasada na lokalitetu Bukovo kao i starijih zasada vinove loze na različitim lokalitetima uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze.

simptomi ESKE na vinovoj lozi      simptomi ESKE na vinovoj lozi

simptomi ESKE na vinovoj lozi

Eska je kompleksno i veoma destruktivno oboljenje vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični tip bolesti se odlikuje sušenjem i opadanjem lišća, a akutni tip bolesti iznenadnim sušenjem čokota.

Prvi simptomi se manifestuju u vidu promena boja na listovima usled gubitka hlorofila. Kod belih sorti na listovima se obrazuju žućkaste pege, kod crvenih sorti te pege su crvenkasto smeđe boje dok zona oko lisnih nerava ostaje zelena. Takvi listovi ima izgled „tigrovih šara“, postepeno se suše i opadaju pre vremena. Najdestruktivniji simptomi eske je iznenadno sušenje (apopleksija) čokota i svih delova vinove loze, što se najčešće dešava u toku leta pri veoma visokim dnevnim temperaturama. Na poprečnom preseku drvenih delova loze može se uočiti centralna zona koja je svetlije boje i mekanije strukture, a okružena je tamnijom zonom drveta.

Ove promene nastaju usled infekcija patogenim gljivama, koje se ostvaruju kroz rane nastale nakon oštre rezidbe ili nakon gradonosnih padavina.

Hemijske mere zaštite za suzbijanje ove bolesti ne postoje. Najvažija je primena preventivnih mera zaštite kao što su:

-korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-nakon orezivanja rane treba premazati kalemarskim voskom,

-vršiti dezinfekciju alata tokom rezidbe 70%  alkoholom,

-orezani materijal izneti iz vinograda i spaliti.

Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) u vinogradima

Na području delovanja RC Negotin, vizuelnim pregledom pojedinih zasada na kojima nisu  redovno primenjene hemijske mere zaštite, registruje se prisustvo jajnih legala i ispiljenih larvi braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys). U toku je piljenje larvi letnje generacije ove štetočine.

braon mramorasta stenica

velika slika

Braon mramorasta stenica je polifagna štetočina i do danas njeno prisustvo je registrovano na preko 300 biljnih vrsta, među kojima i veliki broj poljoprivrednih kultura.  

Štete nastaju  kao posledica direktne ishrane odraslih jedinki i larvi. U vinogradima najveće štete prave u fazi sazrevanja grožđa. One pomoću usnog aparata za sisanje i bodenje ubacuju u biljno tkivo dve vrste digestivnih enzima koji su sposobni da razlažu meka tkiva bobica grožđa. Na mestu uboda nastaju nekrotične tačke i udubljenja i takvi plodovi su potpuno neupotrebljivi jer bivaju podložni napadu mnogih patogena, pre svega prouzrokovača sive truleži grožđa (Botrytis cinerea).

U vinogradima je aktuelno suzbijanje cikade vektora fitoplazme FD - prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze. Proizvođačima se preporučuje obavezan pregled zasada, i gde se registruje prisustvo i braon mramoraste stenice, prednost pri izboru insekticida treba dati onima iz grupe piretroida koji su pokazali dobru efikasnost u njenom suzbijanju.

Prisustvo cikade (Cicadetta montana complex) u zasadima kupine

Na području delovanja RC Negotin zasadi kupine se nalaze u fazama razvoja od faze seme jasno vidljivo na plodnici do faze početak sazrevanja plodova, većina plodova je bele boje (BBCH 73-81).

cikada i oštećenja na rodnim grančicama

cikada i oštećenje na rodnoj grančici

Vizuelnim pregledom zasada kupine na lokalitetu Samarinovac, registrovano je prisustvo imaga cikade Cicadetta montana complex kao i oštećenja na rodnim granama usled polaganja jaja ove štetočine.

Cikade iz ove grupe imaju višegodišnje razviće, a odrasle jedinke žive od 2 do 6 nedelja. Na rodnim grančicama ženke prave oštećenja u vidi zareza u kojima polažu jaja. Na jednoj grančici može biti više zareza, usled čega dolazi do pucanja, lomljenja i sušenja rodnih grančica, a samim tim i značajnog smanjenja prinosa. Nakon piljenja larve se premeštaju u zemlju, gde nastavljaju svoj razvoj kroz pet larvenih stadijuma. Ovaj period traje i do deset godina. U tom periodu larve migriraju horizontalno i vertikalno, hraneći se korenom.

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled zasada i ukoliko se uoče oštećenja na rodnim grančicama, njihovo odsecanje, iznošenje iz zasada i spaljivanje u cilju redukovanja brojnosti ove štetočine.

 

Prisustvo drugog larvenog stupnja cikade Scaphoideus titanus na vinovoj lozi

Na području delovanja RC Negotin zasadi vinove loze se nalaze u fazi od bobice veličine zrna pšenice do faze bobice veličine graška (BBCH 73-75).

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta, na naličju listova, registrovano je dominantno prisustvo larvi drugog razvojnog stupnja cikade Scaphoideus titanus.

cikada Scaphoideus titanus

Scaphoideus titanus L2

Ova cikada od trećeg larvenog stupnja, čija se pojava očekuje u narednoj nedelji, ima sposobnost prenošenja fitoplazmoze Flavescence doree (FD), prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze.

RC Negotin nastavlja sa praćenjem navedene štetočine i pravovremeno će signalizirati kada je potrebno izvršiti insekticidni tretman u cilju zaštite vinove loze.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima