Skip to main content

Mladenovac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Mladenovac
Zdravstveno stanje useva ozime pšenice i ječma

U regionu Beograda i Mladenovca usevi ozime pšenice su u fazi od tri razvijena lista do početka bokorenja, vidljivo prvo sekundarno stablo (BBCH 13-21), dok su usevi ječma u fazi početka bokorenja, vidljivo prvo sekundarno stablo (BBCH 21).

Usev ozimog ječma

Vizuelni pregledi useva ozime pšenice i ječma izvršeni su na lokalitetima Mladenovac, Sopot, Obrenovac i Zemun.

Nakon vizuelnog pregleda useva pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) i lisnih vaši (Aphididae) na do 1% biljaka. Prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno. Niske temperature vazduha praćene olujnim vetarom u predhodnom periodu uticale su na smanjenje brojnosti navedenih štetočina.

Vizuelnim pregledom useva ječma registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Phirenophora teres) na do 4% biljaka. U ovom trenutku se ne preporučuju hemijske mere zaštite protiv ovog patogena.

Pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus i poljska voluharica - Microtis alvaris). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo glodara i ukoliko se registruje njihovo prisustvo iznad praga štetnosti, koji za poljskog miša iznosi 10 do 50 aktivnih rupa po ha, a za poljsku voluharicu 10 do 500 aktivnih rupa po ha, primena registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Prilikom postavke mamaka u rupe, iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Beograd nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Fitosanitarne mere kao značajna aktivnost u voćnjacima i vinogradima

U regionu Beograda i Mladenovca zasadi voća i vinove loze se nalaze u završnim fazama vegetacije (starenje, mirovanje).

U narednom periodu važna aktivnost u voćnjacima je detaljan pregled jednogodišnjih i višegodišnjih grana i stabala na prisustvo rak rana čiji uzročnici mogu biti fitopatogene gljive (Nectria galigena), ali i bakterije (Erwinia amylovora, Pseudomonas syringe, Xanthomonas campestris pv pruni). Sve grane na kojima su prisutni simptomi nekroze i sušenja  potrebno je iz krošnje ukoniti rezidbom čime  se umanjuje infektivni potencijal za narednu godinu. Daljim pregledom zasada potrebno je ukloniti sve mumuficirane plodove koji vise na granama. Takvi plodovi su mesto prezimljavanja fitopatogenih gljiva Monilia laxa i Monilia fructigena. Opalo lišće u voćnjacima je mesto prezimljavanja nekih fitopatogenih gljiva (Polystigma rubrum, Venturia inaequalis) i glavni izvor zaraza za narednu godinu.

Čokote sa simptomima zlatastog žutila vinove loze treba ukloniti iz vinograda, jer su izvor za dalje širenje fitoplazme Flavescence doree.

U pukotinama kore jednogodišnjih i višegodišnjih grana prezimljavaju neki štetni insekti (vaši, grinje, smotavci, mineri). Potrebno je pregledati takva mesta, ako je izvodljivo sastrugati koru. Važno je naglasiti da sasušene i orezane grane, stabla i čokote, sastruganu koru, mumuficirane plodove, opalo lišće, gusenična gnezda treba izneti iz voćnjaka i uništiti.

Ističemo kao važnu aktivnost dezinfekciju alata i pribora pre rezidbe, potapanjem u rastvor varikine, 5% rastvor bakarnih preparata ili nekog drugog sredstva za dezinfekciju kako bi se sprečilo širenje zaraze u okviru zasada. 

   slika1                                  slika2 

       

       velika slika                  velika slika

Trulež plodova u zasadima jabuke

U regionu Beograda i Mladenovca, u zasadima koji nisu bili u sistemu intenzivne zaštite od štetnih organizama, uočeni su simptomi truleži plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena).

Ova fitopatogena gljiva prezimljava u zaraženim trulim plodovima koji se smežuravaju i vise u kruni voćaka (mumije) ili otpadnu na zemlju. Na takvim plodovima narednog proleća ili leta u povoljnim uslovima vlažnosti formiraju se spore kojima se vrše nove infekcije. Zaraza plodova je najčešće na mestima oštećenja od insekata, grada i drugih mehaničkih povreda. Plodovi mogu biti zaraženi od zametanja do berbe, ali i u skladištima. Inficirani plodovi dobijaju svetlo smeđe pege, tkivo u okviru pega truli, zatim čitav plod truli, smežurava se i na kraju osuši.

U ovom periodu, radi smanjenja infektivnog potencijala patogena za narednu sezonu, preporuka je da se sakupe i unište mumificirani plodovi,  a u toku rezidbe da se odstrane i unište suve grane. Preporučuju se i hemijske mere zaštite fungicidima na bazi bakra, kada opadne  preko 70% lisne mase.

U periodu vegetacije potrebno je suzbijati insekte i fitopatogene gljive u cilju sprečavanja oštećenja pokožice ploda, a u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištu. U fazama sazrevanja ploda preporuka je i hemijska zaštita sa nekim od fungicida registrovanih za tu namenu.

 

velika slika

Monitoring klipova merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Mladenovac izvršen je vizuelni pregled klipova merkantilnog kukuruza pred berbu, na 10 parcela sa hibridima ranih grupa zrenja  i na 10 parcela sa hibridima kasnih grupa zrenja, na lokalitetima: Međulužje, Rabrovac, Jagnjilo, Nemenikuće, Batajnica, Grabovac i Stubline.

 

Na klipovima su registrovana oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i pamukova sovica (Helicoverpa armigera) i fitopatogenih gljiva Fusarium spp, Aspergillus spp, Penicillium spp, Cladosporium spp.

 

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza pred berbu prikazani su u tabeli:

 

Procenat klipva bez simptoma bolesti i oštećenja od insekata

70-87%

Procenat klipova sa prisustvom oštećenja od insekata

11-24%

Procenat klipova sa prisustvom simptoma gljiva Fusarium spp.

1-8%

Procenat klipova sa prisustvom simptoma gljiva Aspergillus spp.

0-2%

Procenat klipova sa prisustvom simptoma gljiva Cladosporium spp.

0-5%

Procenat klipova sa prisustvom simptoma gljiva Penicillium spp.

0-5%

 

Analizom uzoraka kukuruza sa pregledanih parcela u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonom dozvoljenih vrednosti.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice i ječma

Na području rada RC Mladenovac usevi ozime pšenice i ječma se nalaze u fazi od dva do tri razvijena lista (BBCH 12-13).

Vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma, na lokalitetma Mladenovac, Sopot, Obrenovac, Surčin i Zemun registrovano je prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) na do 3% biljaka.

Ove štetočine svojom ishranom nanose direktne štete sisanjem biljnih sokova, ali su indirektne štete veoma značajne, jer su lisne vaši i cikade prenosioci fitopatogenih virusa.

Hemijske mere, u cilju suzbijanja ovih štetočina se ne preporučuju, kako zbog njihove niske brojnasti, tako i zbog najava niskih temperatura u narednom periodu koje će nepovoljno uticati na njihovu aktivnost.

Vizuelnim pregledima useva nije registrovano prisustvo bolesti.

Na parcelama tokom vizuelnih pregleda registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtis alvaris). Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo glodara i ukoliko se registruje brojnost iznad praga štetnosti primena rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon postavke mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Mladenovac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice i ječma.

Prisustvo glodara u usevima lucerke

Na području delovanja RC Beograd-Mladenovac, usevi lucerke su u fazi visine do 15 cm (kraj vegetacije).

Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo  aktivnih rupa od glodara (poljski miš - Apodemus sylvaticus).

Slika1.

velika slika

Proizvođačima se preporučuje obilazak svojih parcela i ukoliko se registruje  preko 10 aktivnih rupa od glodara  po hektaru, njihovo suzbijanje primenom rodenticida u vidu gotovih mamaka (a.m.cink-fosfid; a.m.bromadiolon). Prilikom primene mamaka treba zatrpati  rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.

RC Beograd nastavlja sa praćenjem ozimih ratarskih useva.

Pojava azijske voćne mušice (Drosophila suzukuii)

Na području rada RC Beograd praćenje azijske voćne mušice (Drosophila suzukuii) se vrši pomoću lovnih klopki sa mirisnim atraktanatom, koje su postavljene u zasade breskve, vinove loze i maline.

Prvi ulov je registrovan u zasadima breskve, a  sada se prisustvo odraslih jedinki ove štetočine registruje na svim lokacijama monitoringa. U ovom trenutku došlo je do povećanja brojnosti na klopkama na svim lokacijama monitoringa u odnosu na preglede iz predhodne nedelje, kada su se registrovani pojedinačni primerci.

 

Ova štetočina polaže jaja u fiziološki zrele i zdrave plodove pomoću testeraste legalice.  Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi,  a kasnije usled njihovog oštećenja,  i od patogena prouzrokovača različitih vrsta truleži.

S obzirom da azijska voćna mušica ima veoma visok reproduktivni potencijal očekuje se povećanje brojnosti odraslih jedinki. U cilju smanjenja brojnosti ove štetočine i rizika od šteta,  u zasadima maline gde je berba u toku ili se planira narednih dana i u zasadima bresaka pozne epohe zrenja gde se berba privodi kraju, se preporučuje primena sledećih mera kontrole:

·        Izlovljavanje odraslih jedinki postavljanjem lovnih klopki, a to mogu biti plastične flaše  u koje se sipa mešavina crnog vina i jabukovog sirćera u odnosu 1:1 sa nekoliko kapi deterdženta za sudove po ivicama i unutar zasada.

·         Skraćivanje intervala branja.

·         Uklanjanje trulih i prezrelih plodova.

·        Pregled ambalaže radi uklanjanja plodova sa larvama, čime se sprečava dalje raznošenje ove štetočine.

·        Uklanjanje zove, divlje kupine, džanarike iz izolacionog pojasa, zato što one mogu biti domaćini azijskoj voćnoj mušici.

Suzbijanje ove štetočine primenom insekticida je ograničeno. Hemijske mere kontrole su usmerene samo na imaga, jer se jaja i larve nalaze u plodu i na njih ne mogu delovati  primenjeni insekticidi. S obzirom da ženke polažu jaja na plodove u fazi zrenja, prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite, treba voditi računa o karenci primenjenih insekticida.

Rutava buba

Na području delovanja RC Mladenovac i Beograd zasadi jabučastog voća se nalaze u različitim fazama cvetanja. Vizuelnim pregledom zasada jabuke uočeno je prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta).

Ova polifagna štetočina se u početku hrani cvetovima maslačka. Nakon toga, prelazi na cvetove različitih voćnih vrsta i tada čini štete hraneći se prašnicima i tučkom. U tom smislu, u ovom periodu, periodu cvetanja voća, korisna je mera ne uklanjanja maslačka iz voćnjaka.

 

U cilju kontrole i suzbijanja ove štetočine, ne preporučuju se hemijske mere suzbijanja.

Primena insekticida u vreme cvetanja voćnih vrsta strogo je zabranjena.

 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje sprovođenje preventivnih mera kontrole, odnosno izlovljavanje postavljanjem lovnih klopki plave ili bele boje, u koje treba sipati vodu i dodati neki atraktant (voćni sirup, cimet, negro bombone).

 

Velika slika

Dozrelost pseudotecija Venturia inaequalis

Na području delovanja RC Mladenovac i Beograd, zasadi jabuke se nalaze u fazi od faze crvenih pupoljaka do faze većina cvetova sa formiranim kruničnim laticama, koje formiraju cvetnu ložu (BBCH 57-59).

Laboratorijskim pregledom pseudotecija prouzrokovača čađave pegavosti listova i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis), sa opalog lišća jabuke,  lokalitet Mali Požarevac, za sortu Ajdared, registrovana je dozrelosti od 24,50%.

RC Mladenovac nastavlja sa praćenjem dozrelosti pseudotecija ovog patogena.

Preventivne mere u borbi protiv krompirovog moljca

Na teritoriji RC Mladenovac i Beograd u toku su pripreme zemljišta za setvu krompira namenjenog za jesenju proizvodnju. Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) je ekonomski značajna štetočina koja može u velikoj meri ugroziti proizvodnju.  Štete u usevu krompira mogu da nastanu tokom vegetacije u polju, ali i na krtolama zaraženog krompira u skladištu gde se u povoljnim uslovima nastavlja razviće ove štetočine. Napadnute krtole veoma brzo podležu napadu patogena i praktično gube tržišnu vrednost. Pre sadnje krompira  namenjenog za jesenju proizvodnju (koji je i najugroženiji) preporučuju se preventivne mere:

Koristiti zdrave i neoštećene krtole,

Duboka sadnja (optimalna 15cm),

Obrazovanje visokih bankova.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima