Skip to main content

Prokuplje

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Prokuplje
Zdravstveno stanje klipova merkantilnog kukuruza  rane i srednje rane grupe zrenja na teritoriji Topličkog okruga

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, na deset lokaliteta na teritorijama opštine Prokuplje, Blace, Žitorađa i Kuršumlija, na parcelama sa hibridima ranih i srednje ranih grupa zrenja, neposredno pre berbe, sproveden je vizuelni pregled sa ciljem utvrđivanja zdravstvenog stanja klipova hibrida merkantilnog kukuruza.

Vizuelni pregled izvršen je na lokalitetima: Pejkovac, Donje Crnatovo, Gornja Stražava, Kondželj, Kaševar, Krivaja, Stubal, Šiljomana, Tulare i Pepeljevac.

Vizuelno je pregledano  100 klipova kukuruza po parceli i registrovano je prisustvo štetnih organizama i to:

·       Štetni insekti: kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera) i kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis), kao i vidna oštećenja na klipovima nastala ishranom gusenica navedenih štetočina i

·       Fitopatogene gljive: Aspergillus spp., Penicillium spp., Fusarium spp., Cladosporium spp.

Rezultati vizuelnih pregleda na teritoriji Topličkog okruga, prikazani su u sledećoj tabeli:

Vrsta oštećenja na klipu merkantilnog kukuruza

Procenat klipova sa oštećenjima i/ili simptomima patogena (%)

Bez vidljivih oštećenja

50-73

Oštećenja od insekata

13-39

Aspergillus spp.

0-8

Penicillium spp.

0-7

Fusarium spp.

9-33

Cladosporium spp.

8-25

 

 
 

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza.

Siva trulež grožđa (Botrytis cinerea)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi vinove loze se u zavisnosti od lokaliteta nalaze u fazi početak šarka do faze omekšavanja bobica (BBCH 81-85).

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na pojedinim lokalitetima gde su izostale pravovremene hemijske mere zaštite ili one nisu primenjene na vreme registrovani su simptomi sive truleži grožđa (Botrytis cinerea) na bobicama.

Jedna je od tri ekonomski najznačajnijih bolesti vinove loze.

Primarne infekcije se  ostvaruju još u fenofazi cvetanja, kada nastaju latentne zaraze, koje ostaju pritajene sve do početka zrenja, kada dolazi do truleži grožđa. Do zaraze dolazi ukoliko nakon dužeg sušnog perioda, dođe do veće količine padavina. Tada nakon vlaženja dolazi do stvaranja  jačeg pritiska unutar bobica i do pucanja pokožice. To mesto je otvoren put za napad navedenog patogena. Od početka zrenja grozdovi bivaju zaraženi direktno kroz epidermis, kroz otvore nastale ishranom larvi raznih štetočina, usled padavina praćenih gradom, povreda ili nekih drugih faktora. Na zaraženim bobicama pojavljuju se smeđe pege, koje se povećavaju i zahvataju celu površinu bobice. Ukoliko je vreme suvo, dolazi do smežuravanja i sušenja bobica. Ako je vreme vlažno, na bobicama se pojavljuje karakteristična pepeljasto siva navlaka, koja predstavlja reproduktivne organe gljive.

Najosetljivije su sorte zbijenih grozdova, jer je na njima olakšano širenje zaraze.

Ovako zaraženi grozdovi gube na tržišnoj vrednosti. Takođe, pojavom ovog patogena u zasadima vinove loze može doći do znatnog smanjenja prinosa.

U cilju zaštite od navedenog patogena, neophodno je obezbediti sve uslove za dobro provetravanje čokota i grožđa, kroz pravilno određivanje postavljanja redova pri zasnivanju, dobro formiranje čokota, sprovođenje zelene rezidbe, zalamanje i uklanjanje zaperaka, skidanje suvišnog lišća oko grozda od faze šarka grožđa.

Takođe, suzbijanje pepeljastog grožđanog moljca (Lobesia botrana) je od izuzetnog značaja, jer oštećenja na bobicama nastale  usled ishrane larvi navedene štetočine predstavljaju mesto ulaza patogena.

Pored agrotehničkih mera, važna je i primena fungicida posebno u godinama sa učestalim padavinama.

Polaganje jaja II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, na više lokaliteta na naličju lista kukuruza registrovana su položena jajna legla  kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 2-4 %  pregledanih biljaka. Na svetlosnoj lovnoj lampi na lokalitetu Glašinac prethodnih dana registrovani su povećani ulovi navedene štetočine. U toku je polaganje II generacije kukuruznog plamenca.

Kukuruzni plamenac prezimljava u stadijumu gusenice u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima.  Leptiri su aktivni u večernjim satima i noću. Posle parenja ženke polažu jaja u gomilicama, na naličje listova, uglavnom uz glavni nerv lista.  Nakon određenog perioda dolazi do piljenja larvi,  koje svojom ishranom prave oštećenja na metlici, listovima, klipu, dršci klipa, stablu kukuruza. Oštećene biljke su podložne infekciji različitim vrstama patogena, gljivama iz roda: Aspergillus, Cladosporium, Penicillium, Fusarium.

Za smanjenje brojnosti ove štetočine primenjuje se kombinacija: agrotehničkih, mehaničkih, bioloških i hemijskih mera, kao i gajenje otpornih hibrida.

Uništavanje kukurzovine odmah posle berbe i duboko zaoravanje biljnih ostataka, utiče na smanjenje populacije ove štetočine.

Prag štetnosti za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima, dok je u usevima merkantilnog kukruza prag štetnosti 10% biljaka sa položenim jajnim leglima navedene štetočine.

Registrovani insekticidi za suzbijanje kukuruznog plamenca su: 

PREPARAT

AKTIVNA MATERIJA

DOZA/KONCENTRACIJA

KARENCA

CORAGEN 20 SC

HLORANTRANILIPROL

0,1-0,15 L/HA

14 DANA

AMPLIGO 150 ZC

HLORANTRANILIPROL +
LAMBDA-CIHALOTRIN

0,2-0,25 L/HA

7 DANA

AVAUNT 15 EC

INDOKSAKARB

0,25 L/HA

14 DANA

RADIANT 120 SC

SPINETORAM

0,4 L/HA

14 DANA

DECIS 2,5 EC,
KONFUZIJA,
POLUX

DELTAMETRIN

0,4-0,5 L/HA

35 DANA

DECIS EXPERT

DELTAMETRIN

0,075-0,125 L/HA

30 DANA

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem aktivnosti ove štetočine i u narednom periodu. 

Zlatasto žutilo vinove loze

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze, na pojedinim lokalitetima su uočeni simptomi koji upućuju na zlatasto žutilo vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree (FD).

Vektor fitoplazme Flavescence doree (FD) je cikada vinove loze (Schapoideus titanus).

Na teritoriji Topličkog okruga, prisustvo navedene štetočine se prati pomoću lepljivih ploča  na četiri lokaliteta: Đakus, Donje Svarče, Podina i Viča. Larve trećeg razvojnog stupnja cikade vinove loze, koje su sposobne da prenesu navedenu fitoplazmu, prvi put u ovoj godini su  registrovane 22.06.2022.  

Simptomi infekcije fitoplazmom Flavescence doree (FD) su lastari koji imaju skraćene internodije i zaostaju u porastu, dok pupoljci na lastarima i delovima obolelih čokota kreću sa zakašnjenjem u proleće. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu ka naličju. Kod crvenih sorti boja inficiranih listova je tamnoljubičasta do svetlocrvena, a kod belih sorti svetložute do zlatnožute boje. 

Zaštita zasada od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

·       Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

·       Sanitarni pregledi zasada;

·       Uklanjanje obolelih čokota;

·       Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

·       Uništavanje korova

·       Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

·      Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus (od prisustva trećeg larvenog stupnja).

RC Prokuplje je preporučilo dva insekcidna tretmana u cilju suzbijanja cikade vinove loze (Schapoideus titanus), vektora fitoplazme Flavescence doree (FD)  koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze, koje možete pogledati na ovom linku.

Siva trulež (Botrytis cinerea) u zasadu maline

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, u zavisnosti  od sortimenta, lokaliteta i nadmorske visine, zasadi maline se nalaze od faze glavna berba: većina plodova obojena do faze druga berba još više  plodova obojeno (BBCH 87-89).

Vizuelnim pregledom zasada maline, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinera).

U zasadima gde nisu na vreme sprovedene adekvatne hemijske mere zaštite, registrovano je prisustvo simptoma sive truleži (Botrytis cinerea).

Razvoju ovog patogena pogoduje prohladno i vlažno vreme u periodu cvetanja i sazrevanja ploda, kao i navodnjavanje zasada maline tehnikom orošavanja u toku berbe.

Ova gljiva napada sve biljne delove, u svim fenofazama razvoja, a najveće štete pravi u toku berbe, skladištenja, transporta i prodaje. Simptomi zaraze se uočavaju tek početkom zrenja maline. Na plodovima se uočava siva prevlaka od konidija parazita, oni trule, a na stablu i granama koji su zaraženi dolazi do sušenja biljaka.

U agrotehničke mere kontrole spada:

·       redovna berba, jer su prezreli plodovi naročito osetljivi na infekciju;

·       uklanjanje zaraženih plodova i biljnih ostataka nakon berbe jer se micelija gljive održava na zaraženim biljnim delovima;

·       pravilna orijentacija redova radi boljeg provetravanja zasada i smanjenje gustine zasada pravilnom rezidbom i uklanjanjem prvih izdanaka maline.

Od hemijskih mera, najznačajniji su preventivni tretmani fungicidima od perioda cvetanja do faze razvoja ploda, pre berbe, vodeći računa o karenci primenjenih preparata.

RC Prokuplje je preporučilo dva fungicidna tretmana u cilju suzbijanja navedenog patogena, koje možete pogledati na ovom linku.

Prisustvo jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) u usevu paprike

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje vizuelnim pregledom useva paprike utvrđeno je prisustvo položenih jaja pamukove sovice (Helicoverpa armigera) na do 1 % biljaka.

Ova štetočina je polifagna, migratorna  vrsta, koja može da nanese velike štete na plodovima povrća, soji, duvanu, suncokretu, kukuruzu i drugim biljnim kulturama. Veoma je značajna štetočina u proizvdnji paprike, a najveće štete prave larve  koje svojom ishranom oštećuju plodove paprike i unutrašnjosti se hrane generativnim organima. Ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost. Otvori na plodovima nastali ishranom larvi, otvaraju put za infekciju fitopatogenih gljiva i bakterija, što može dovesti do potpunog propadanja plodova, samim tim i do smanjenja prinosa.

S obzirom da se  vizuelnim pregledima useva paprike registruju niske brojnosti položenih jaja, za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem navedenog štetnog organizma, i na vreme će obavestiti poljoprivredne proizvođače o sprovođenju mera zaštite.

Crna trulež grožđa (Guignardia bidwellii)

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta na teritoriji delovanja RC Prokuplje, registrovano je prisustvo simptoma crne truleži grožđa (Guignardia bidwellii).

Navedeni patogen može zaraziti sve zelene delove: lišće, drške, mladare i bobice. Parazit prezimljava  u mumficiranim ili opalim bobicama, odakle se u proleće vetrom, kišnim kapima i insektima prenosi, prvo na lišće, a zatim i na grozdove. U proleće se oslobađaju askospore koje vrše primarne  infekcije zelenih delova vinove loze. Na lišću se javljaju simptomi  u vidu okruglih pega 2-10mm veličine (boja zavisi od sorte), ograničene zonom tamnomrke boje.   Za širenje ovog patogena potrebna je vlaga. Početne infekcije na bobicama ogledaju se u vidu sitnih, tačkastih pega, koje se brzo šire, pa dolazi do sušenja bobica, samim tim i do smanjenja prinosa u zasadima vinove loze.

Uklanjanjem i spaljivanjem obolelih lastara i grozdova se u značajnoj meri smanjuje infekcioni potencijal.

Ovaj patogen se uspešno suzbija u okviru hemijskih mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače vinove loze.

 

Prisustvo pšeničnog tripsa u usevima ozime opšenice

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice na teritoriji Topličkog okruga, na više lokaliteta registrovano je prisustvo larvi pšeničnog tripsa (Haplotrips tritici).

Ova štetočina prezimljava kao odrasla larva u ostacima strnjike ili plitko u zemljištu. Pšenični trips ima jednu generaciju godišnje i lako se prepoznaje po izgledu larvi koje brzo po izleganju dobiju karakterističnu crvenu boju. Štete nanose larve i odrasle jedinke. Većoj pojavi pšeničnog tripsa pogoduje umereno suvo i toplo vreme u periodu polaganja jaja i razvoja mladih larvi, za razliku od prohladnog i kišovitog vremena.  

Imaga se još pre klasanja hrane listovima. Nakon dopunske ishrane ženke  polažu jaja između plevica i zrna. Kod ranog oštećivanja pre klasanja dolazi do uvijenosti vršnog dela biljke, kod isisavanja vrha klasa dolazi do šturosti, dok se prilikom ishrane larvi isisavanjem plevica i zrna umanjuju veličina, težina, klijavost, samim tim dolazi i do smanjenja prinosa.

Zbog faze razvoja u kojoj se usevi pšenice nalaze i nemogućnosti poštovanja karence, insekcidni tretman protiv ove štetočine se ne preporučuje.

Od agrotehničkih mera važno je izbegavanje gajenje pšenice dve godine na istom polju uzastopno (plodored), setva u optimalno vreme, odgovarajuće đubrenje, navodnjavanje, ljuštenje strnjike i letnje duboko oranje.

 

Prisustvo larvi cikade Schapoideus titanus u zasadima vinove loze

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje zasadi vinove loze se u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta nalaze u fazi od cvast nabubrela, cvetovi zatvoreni zajedno spojeni do faze cvasti potpuno razvijene, cvetovi odvojeni (55-57 BBCH).

Vizuelnim pregledom zasada vinove loze na više lokaliteta u Topličkom okrugu, registrovano je prisustvo cikade vinove loze Schapoideus titanus. U toku je početak piljenja larvi ove štetočine.

Cikada vinove loze prezimljava u stadijumu jajeta ispod kore lastara. Ima jednu generaciju godišnje. U toku svog razvoja larva prolazi kroz pet larvenih stupnjeva. 

Ova štetočina je od izuzetnog značaja za vinovu lozu jer je  je vektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrukuje veoma destruktivno oboljenje – zlatasto žutilo vinove loze. Početni simptomi zaraze ovom fitoplazmom ogledaju se u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću. Lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju i izmrzavaju tokom zime. Na zaraženim čokotima dolazi do karakteristične promene boje lista i pojave nekroze između glavnih lisnih nerava.

Za sada se ne preporučuje hemijski tretman vinove loze, zato što su larve od trećeg larvenog stupnja infektivne.

RC Prokuplje  nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme  će signalizirati poljoprivrednim proizvođačima vreme za hemijski tretman.

 

Polaganje jaja I generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevu kukuruza

Na teritoriji delovanja RC Prokuplje, usevi kukuruza se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u fazi od 6 do 8 listova razvijeno (BBCH 16-18).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legala kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.

U toku je polaganje jaja prve generacije ove štetočine.

Poljoprivrednim proizvođačima se trenutno ne preporučuje hemijski tretman protiv ove štetočine.

RC Prokuplje nastavlja sa praćenjem ove štetočine i na vreme će signalizirati  pravi momenat za sprovođenje hemijskih mera zaštite.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima