Skip to main content

Novi Pazar

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Novi Pazar
Antraknoza paprike

Na području delovanja RC Novi Pazar vizuelnim pregledom useva paprike na više lokaliteta (Lukare, Šaronje, Požega, Mur) registrovani su simptomi antraknoze na plodovima paprike. Ovo oboljenje prouzrokuje nekoliko gljiva iz roda Colletotrichum.

Na plodovima se simptomi pojavljuju kao mala vodenasta ulegnuća koja se šire i postepeno prelaze u lezije prečnika i do 4 cm. Lezija raste i formira koncentrične krugove crne boje, koji predstavljaju mikrosklerocije gljive. Na stablu i listovima simptomi su prisutni u vidu braonkasto-sivkastih pega nepravilnog oblika,  oivičenih tamno braon bojom. Kako sazrevaju plodovi postaju osetljiviji na infekciju ovim patogenom.

Ovaj patogen se prenosi zaraženim semenom i ostacima zaraženih biljaka.

U zaštiti paprike od ovog oboljenja najvažnije su preventivne mere borbe:

·        setva zdravog semena proizvedenog u kontrolisanim uslovima i zaštićeno fungicidima.Vlastito seme, koje se koristi za setvu, ostavlja se od zdravih biljaka i naredne godine, pred setvu, potapa se 30 minuta  u vodi zagrejanoj na 52°C čime se smanjuje virulentnost spora gljive na površini semena.

·        za rasad treba ostavljati samo zdrave biljke, gajene u zdravom supstratu u kojem ranijih godina nije gajena paprika niti druge biljke iz roda Solanaceae.

·        poštovanje plodoreda (na istoj parceli papriku treba gajiti posle 3 godine)

·        zemljište na kojem se gaji paprika treba biti dobro drenirano kako bi se sprečilo zadržavanje vode.

·        zalivanje i ishrana treba da budu dobro izbalansirani.

·        suzbijanje insekata tokom vegetacije, zbog povreda koje prave na plodovima i na taj način prave ulazne otvore za ovog i druge patogene.

Prisustvo simptoma mehurasta gari u usevima kukuruza (Ustilago maydis)

Na području delovanja RC Novi Pazar usevi kukuruza se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od datuma setve, hibrida i nadmorske visine.

Usevi merkatilnog kukuruza na nižim nadmorskim visinama (okolina Novog Pazara) su u fazi približno sva zrna dostigla krajnju veličinu do faze voštana zrelost: zrna su žućkasta do žuta, oko 55% suve materije (BBCH 79-85).

Usevi merkatilnog kukuruza na višim nadmorskim visinama (Pešterska visoravan) su u fazi kraj cvetanja, svila potpuno suva do faze rane mlečne zrelosti (BBCH 69-73).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza, na više hibrida i lokaliteta, registruje se prisustvo simptoma mehuraste gari kukuruza (Ustilago maydis) na do 10% biljaka. Ukoliko je na parceli prisutno 10% zaraženih biljaka ovim patogenom prinos se može umanjiti do 2%.

Simptomi ovog patogena se ispoljavaju na biljkama u vidu gukastih izraslina-tumora, različitog oblika i veličine. Javljaju se na svim nadzemnim delovima biljke, a najčešće na klipu i stablu. Na klipu se obrazuju sitniji ili krupniji tumori, a najčešće su vršna zrna izložena infekciji. Na lišću, a naročito na lisnim rukavcima i duž glavnog nerva, formira se veliki broj sitnih tumora veličine graška, koji podsećaju na bradavice. Na stablu i metlici tumori su uglavnom sitniji, a na metlici, zaraženi pojedini cvetovi se izdužuju i deformišu. Svi tumori obavijeni su tankom sivom opnom ispunjenom crnim prahom. Opna se vremenom suši i puca, a crni prah se rasejava vetrom ili spira kišom.
Gljiva prezimljava u obliku spora na površini zemljišta i zaraženim ostacima kukuruza na njivi. Ovaj patogen se ne prenosi semenom.

Spore klijaju na temperaturama od  8 -35 °C, sa optimumom na 26 - 28 °C. Zato se gar javlja u drugom delu vegetacije kada su temperature više, a pošto su mlađe biljke otpornije prema gari, bolest se javlja tek kad biljke dostignu 30 – 50 cm. Takođe, na usevima oštećenim od grada, simptomi mehuraste gari se češće javljaju.

Osnovna mera suzbijanja mehuraste gari su gajenje manje osetljivih hibrida na ovo oboljenje. Takođe, u mere kontrole spadaju i agrotehničke mere kojima se ublažuju sresni uslovi tokom razvoja biljaka kao što su dobra obrada zemljišta, izbalansirana mineralna ishrana i optimalna gustina setve.

Štetočine u kupusu
 

Na području delovanja RC Novi Pazar u toku je rasađivanje kupusa namenjenog za jesenju proizvodnju. Mnogi proizvođači jesenjeg kupusa na lokacijama u okolini Novog Pazara , odložili  su sadnju zbog izrazito visokih temperatura u proteklom periodu i iskoristiće pad temperatura u narednih nekoliko dana kako bi  završili rasađivanje  jesenjeg kupusa,  umanjili stres i omogućili bolje primanje tek rasađenih biljaka.

Na višim lokacijama (Pešterska visoravan, Tutin i Sjenica) sadnja jesenjeg kupusa planirana je za pet do sedam dana, dok se usevi kupusa namenjeni za letnju proizvodnju nalaze u fazi razvoja glavice.

  

 

Vizuelnim pregledom useva kupusa je registrovano prisustvo sledećih štetočina:

-  Kupusov moljac (Plutellaxylostella)

-  Buvača(Phyllotreta sp.

- Bela kupusna mušica (Aleyrodes proletella)

-Lisne vaši (Aphididae)

 

Kupusov moljac je veoma značajna štetočina koja prezimljava u stadijumu lutke na drveću, šiblju, drvenim ogradama, stablu višegodišnjih korova. Štete prave larve koje se hrane listovima, izgrizajući najpre donje slojeve lista ostavljajući gornju pokožicu. U kasnijim fazama, larve se ubušuju u glavice i tako prave još veće štete.

Suvo i toplo vreme pogoduje razvoju buvača. Ove štetočine  mogu uništiti veliki broj mladih, tek rasađenih biljaka. U usevima kupusa registruje se prisustvo imaga koji pravi štete izgrizajući listove jamičasto ili rupičasto.

 

Na naličju listova, registrovano je prisustvo  imaga bele kupusne mušice. Štete prave larve i odrasle jedinke, hraneći se biljnim sokovima. Ove štetočine višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica i na ovaj način umanjuje se kvalitet proizvoda. Ovoj štetočini, takođe pogoduje  suvo i toplo vreme  koje utiče na njeno brže umnožavanje.

Uočeno je i prisustvo lisnih vaši koje prave štete sisajući sokove, direktno iscrpljujući biljke. I one takođe višak hranljivih materija izbacuju u vidu medne rose na koju se naseljava gljiva čađavica što utiče negativno i na prinos i na kvalitet proizvoda.

Za hemijsko suzbijanje ovih štetočina pogledati preporuku 03.08.2021.godine.

Krompirov moljac (Phthorimea operculela)

Na feromonskim klopkama na lokalitetu Lukarsko Goševo  beleže se  kontinuirani ulovi odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella), a suvo i toplo vreme favorizuje razvoj  ove štetočine.

 

Velika slika

 

Mere borbe i kontrole ove štetočine zavise od stanja useva i vremena vađenja krtola krompira.

Na parcelama gde je u toku vađenje ili se uskoro planira (usevi krompira na lokalitetima oko Novog Pazara i okoline Tutina):

-        Krtole krompira nakon vađenja treba u najkraćem roku skloniti sa parcele.

-        Krompir treba čuvati u dobro pripremljenim i obezbeđenim skladištima, sa mrežama na svim otvorima kako bi se sprečio ulazak moljca u skladište i njegov dalji razvoj

-        U skladištima treba održavati temperaturu ispod 10°C.

 

Na parcelama krompira gde se ne planira skorije vađenje :

               - Održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem, kako bi se zatvorile pukotine i sprečilo poleganje jaja na krtole.

                -Na lokalitetu Pešterske visoravni  većina parcela je sa kasnim sortama krompira na kojima se krompir neće uskoro vaditi, pa se proizvođačima ovog lokaliteta, kao i proizvođačima gde cima krompira još nije suva i neće se uskoro početi sa vađenjem, preporučuju hemijske mere zaštite

(videti u preporuci od 22.7.2021.).

Siva trulež plodova (Botrytis cinerea) u zasadima maline

Na području delovanja RC Novi Pazar jednorodne sorte maline se u zavisnosti od sorte i nadmorske visine, nalaze u fazi od glavna berba,  većina plodova obojena, do druga berba, još više plodova obojeno (BBCH 87-89).

Remotantne sorate maline: Polka i Heritidž  su u fazi seme jasno vidljivo  na plodnici (Sjenica) do faze  početak sazrevanja ploda i semena, većina plodova bele boje (Novi Pazar) (BBCH  73-81).

Vizuelnim pregledom zasada maline sorte Vilamet (na lokalitetu Bele vode i Janča) i Miker (Sjenica) koji su u fazi glavna berba (BBCH 87), uočeni  su simptomi sive truleži (Botrytis cinerea) na manjem procentu biljaka.

 

  

Simptomi su prisutni u zasadima gde nisu pravovremeno sprovedene hemijske mere zaštite od ovog patogena.


Prohladno i vlažno vreme u periodu cvetanja i sazrevanja ploda, kao i vlažni uslovi u toku zrenja i berbe pogoduju razvoju ovog oboljenja. Pomenuta gljiva napada sve nadzemne organe biljke, ali najveće štete pravi na plodovima maline, na kojima se  simptomi zaraze  uočavaju tek početkom zrenja. Zaraženi plodovi pokriveni su sivom navlakom koju čine površinska micelija parazita s konidioforama i konidijama, trule i propadaju. Štete od navedenog patogena mogu da nastanu i u toku berbe, skladištenja, transporta i prodaje.

U cilju zaštite od sive truleži plodova u proizvodnji malina se preporučuje sledeće mere:

- Agrotehničke mere: u malinjaku obezbediti bolje provetravanje i osvetljenost   redova, pravilna rezidba koja obezbeđuje smanjenje gustine redova, uništavanje korova, redovna berba (prezreli plodovi su osetljivi na infekciju), kao i uklanjanje zaraženih plodova i biljnih ostataka kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena za narednu godinu.

-Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu fungicida u osetljivim fazama (od početka cvetanja do pred berbu) a pred najavu uslova koji favorizuju nastanak infekcije i razvoj oboljenja. 

Trulež plodova šljive

Na području delovanja RC Novi Pazar, vizuelnim pregledom zasada šljiva na više lokacija, na manjim površinama  i okućnicama, registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp.).

 

 

Patogen može da zarazi plodove od zametanja pa do skladištenja. Zaraza dozrelih plodova se vrši preko povreda na pokožici. Ako  se zdrav i zaražen plod dodiruju, može doći do širenja zaraze. Kada posle dužeg sušnog perioda nastupi period sa obilnim  padavinama, dolazi do naglog rasta ploda i pokožica ne može da izdrži unutrašnji pritisak i puca stvarajući put za ulazak patogena. U gore pomenutim zasadima prisustvo truleži ploda posledica je neadekvatne zaštite šljive od štetočina ploda (šljivin smotavac). Usled ubušivanja larvi pomenute štetočine, otvoren je put za patogene prouzrkovače truleži ploda.

 

Na plodovima se prvo javljaju kružne mrke pege oko mesta infekcije i kasnije se šire. Ovako zaraženi plodovi mumificiraju, osuše se, ostaju na granama ili opadaju i služe za prezimljavanje gljive.

 

U cilju suzbijanja ovog patogena preporuka su mehaničke i hemijske mere:

  • Mumificirane i trule plodove ukloniti iz zasada, kako bi  sprečili širenje zaraze;
  • Adekvatna zaštita od štetočina;
  • Hemijske mere zaštite se sprovode u periodu sazrevanja plodova i pred uslove koji favorizuju ostvarenje infekcije pomenutim patogenom, o čemu će RC Novi Pazar izvestiti na ovom Portalu u vidu preporuke.
Prisustvo gusenica dudovca (Hyphantria cunea) na okućnicama

Vizuelnim pregledom stabala jabuka registrovani su zapredeni listovi na vrhovima grana,  kao simptom prisustva gusenica dudovca (Hyphantria cunea). U okviru zapredaka uočene su i gusenice.

 

Zapredci sa gusenicama su uočeni na stablima na manjim površinama i okućnicama.

Dudovac je polifagna štetočina koja se hrani sa preko 120 biljnih vrsta. Prezimljava u stadijumu lutke u pukotinama kore i drugim skrivenim mestima. Leptiri se pojavljuju u aprila, nekada i ranije, a vrlo često i do kraja juna. Ženke polažu jaja na naličju listova u jajnim leglima. Ispiljene gusenice žive u zajednici opredajući paučinastim koncem gusenična gnezda. Dok su gusenice još mlade, a to je obično do njihovog trećeg stupnja razvoja, gnezdo se teže zapaža jer je malo.  Kod masovne pojave štetočine gnezdo može da obuhvati čitavu krunu drveta.

 

Preporuka je da se zasadi voća pregledaju na prisustvo zapredaka od dudovca. Delove grana gde se nalaze gusenična gnezda treba mehanički ukloniti i uništiti. Ako se na granama, naročito u mlađim voćnjacima, registruje prisustvo 2-5 guseničnih gnezda, preporuka je da se izvrši i hemijska zaštita (Fastac 10 EC (a.m.alfacipermetrin) 0,01-0,012%).

Prisutne štetočine u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Novi Pazar usevi kukuruza se u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve nalaze u fazi od 6 do 10 listova razvijeno (BBCH 16-19).

Vizuelnim pregledom useva kukuruza na lokalitetima Požega i Deževa  uočeno je prisustvo položenih jajnih legala prve generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 1-2 % biljaka u zavisnosti od lokaliteta.

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je polifagna štetočina, najveće štete pravi na kukuruzu. U našim uslovima ima dve generacije sa mogućnošću pojave i treće. Larve prve generacije kukuruznog plamenca se ishranjuju listovima, a nakon trećeg presvlačenja ubušuju se u stabljiku, te kao posledica kasnije dolazi do lomljenja biljaka. Larve druge i treće generacije se pored stabla ubušuju i u klipove. Imago leti noću, polaže jaja u grupama, najčešće na naličju lišća.

 

Takođe, vizuelnim pregledom useva kukuruza uočeno je prisustvo lisnih vaši (Aphididae). Povećanom broju lisnih vaši pogodovali su vremenski uslovi  u prethodnom periodu. Pored šteta koje nanose sisanjem sokova biljke domaćina, biljne vaši su i vektori virusa mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV).

RC Novi Pazar će nastaviti sa praćenjem  štetočina u usevima  kukuruza i ukoliko se postigne prag štetnosti, signaliziraće momenat za tretman.

Prisutne bolesti u usevima krompira

 Na području delovanja RC Novi Pazar usevi krompira se nalaze se u različitim fazama cvetanja i formiranja krtola (BBCH 40-65).

 

Vizuelnim pregledom useva uočeni su simptomi plamenjače krompira (Phytophthora infestans) i crne pegavosti krompira (Alternaria solani).

 

 

Plamenjača krompira - Gljiva se razvija na svim nadzemnim i podzemnim delovima krompira, na lišću, stabljici, cvetovima i krtolama. Na donjim listovima biljaka su prvi vidljivi simptomi u vidu pega, koje su žućkaste i vodenaste, a  kada  se povećavaju  dobijaju  tamniju boju. Ako je vreme vlažno na naličju lista se obrazuje sivkasta prevlaka koju čine konidiofore i konidije gljive. Na ostalim nadzemnim delovima javljaju se slične pege. U kišnim godinama obrazuje se veliki broj pega i tada biljke izumiru i izgledaju kao da su spržene. Izumrlo tkivo truli i razvija neprijatan miris.

U proleće se ostvaruje primarna infekcija konidijama koje stvara micelija iz zaraženih krtola. Konidije dospevaju na zdrave biljke vetrom i kišnim kapima, klijaju i vrše infekciju.

Preventivne mere zaštite od ovog patogena su: zdrav semenski materijal, gajenje manje osetljivih sorti krompira; zaražene biljke odmah ukloniti i uništiti; redovna zaštita od korova; đubrenje zrelim stajnjakom.

 

Crna pegavost krompira - Gljiva se uglavnom javlja na listu, a ređe na krtolama krompira. Na listu se ispoljava u vidu jasno ograničenih zagasito mrkih pega okruglastog i poligonalnog oblika. U pegama se obrazuju koncentrični krugovi, po čemu se bolest raspoznaje. Ako je infekcija jaka dolazi do sušenja lišća. Na krtolama se javljaju sitne pege koje su blago utonule i tamne boje. Meso krtola ispod ovih pega postaje smeđe–crno boje.

Parazit se održava na zaraženim biljnim ostacima. U povoljnim uslovima na biljnim ostacima nastaju konidije koje vrše primarne infekcije.

Osnovne mere zaštite od ovog patogena su: sadnja zdravih krtola; uništavanje zaraženih biljnih ostataka; višegodišnji plodored;

 

Sve preporuke koje je RC Novi Pazar dao za zaštitu krompira od pomenutih patogena u tekućoj godini videti na linku.

 

 

 

Puževi golaći u plastenicima

Na području delovanja RC Novi Pazar  usevi paprike u plasteničkoj proizvodnji se nalaze u različitim fazama cvetanja, od faze  vidljiva prva cvast  do faze vidljiva druga cvast (BBCH 51-52).

 

Vizuelnim pregledom useva paprike u plasteničkoj proizvodnji uočeno je prisustvo puževa golaća kao i šteta usled njihove ishrane. 

 

 

 

 

Puževi golaći koji su najštetnije vrste kod nas pripadaju familijama Limacidae i Arionidae.

Štete prave izgrizanjem lisne mase i plodova, a štete mogu da naprave  i na nadzemnim delovima biljke. U plasteničkoj proizvodnji povrća mogu biti izuzetno štetni.

Kako su aktivni noću da bi se zaštitili od isušivanja često se i ne primeti njihovo prisustvo. Međutim, njihovo prisustvo se može uočiti po sluzavim srebrnkastim tragovima koje ostavljaju za sobom.

Preko dana borave u pukotinama  u zemlji, ispod listova ili drugim skloništima.

Mere kontrole puževa golaća u plastenicima podrazumevaju redovnu kontrolu vlage, redovno provetravanje, kao i primenu sistema za navodnjavanja kap po kap (na taj način vlaga se  usmerava ka gajenoj biljci i ne širi po celoj površini plastenika  što sprečava stvaranje povoljnih uslova za boravak puževa).

Pored ovih preventivnih mera, preporučuje se i sakupljanje puževa u jutarnjim i večernjim časovima kao i tokom kišnih dana i zaprašivanje oko ugroženih površina raznim sredstvima u prahu koja izazivaju dehidrataciju puževa, prekomerno lučenje sluzi što ih onesposobljava za kretanje (pepeo, živi kreč i dr.).

U našoj zemlji ima nekoliko registrovanih limacida za suzbijanje puževa:

Pužomor pelete Fe na bazi gvožđe-fosfata (5 g peleta/m² ravnomernim raspoređivanjem peleta po površini između redova biljaka ili postavljanjem peleta na gomilice u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili pred kišu, nema toksikološki značajnih svojstava koja podležu klasifikaciji te nema karencu);

 

Limacidi na bazi metaldehida: Carakol 1g mamaka/m²,  Metash 3 300g granula/m² i Push 5 100g granula/m² (karenca za povrće i krompir je 21 dan, na tretiranim površinama najmanje 7 dana nakon tretiranja ne treba dozvoliti pristup domaćim životinjama, tretiranu površinu ne treba obrađivati 21 dan posle primene, maksimalno se može koristiti dva puta sa intervalom od 14 dana).

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima