Skip to main content

Niš

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Niš
Prisustvo jajnih legala II generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, na više lokaliteta na naličju listova kukuruza registrovana su položena jajna legla  kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na 5 %  biljaka. Na pojedinim listovima registrovana su i po dva položena jajna legla. Takođe, na svetlosnim lampama beleže se povećani ulovi leptira ove štetočine.

velika slika

Prag štetnosti kod merkantilnog kukuruza je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima, a kod semenskog i kukuruza šećerca je prisustvo jajnih legala na 5% biljaka.

Štete koje su nastale prouzrokovane ishranom larvi prve generacije ove štetočine su vidljive na mnogim lokalitetima. Međutim, na našem regionu je i dalje slabo zastupljeno tretiranje kukuruza u cilju suzbijanja ove štetočine.

velika slika

Preporuka za smanjenje populacije kukuruznog plamenca je sprovođenje niza mera poput izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje biljnih ostataka odmah posle berbe i duboko zaoravanje. Od hemijskih mera, po dostizanju praga štetnosti, na početku piljenja larvi,  preporučuje se primena insekticida:

Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) 0,1-0,15 l/ha (karenca 14 dana) ili

Avaunt 15 EC (a.m. indoksakarb) 0,25 l/ha (karenca14 dana)  ili

Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol+lambda-cihalotrin) 0,2-0,25 l/ha (karenca 7 dana)  ili

Radiant 120 SC (a.m. spinetoram) 0,4 l/ha (karenca 14 dana) ili

Decis 2,5 EC, Konfuzija, Polux (a.m. deltametrin) 0,4-0,5 l/ha (karenca 35 dana) ili

Decis expert (a.m. deltametrin) 0,075-0,125 l/ha (karenca 30 dana).

ESKA  u zasadima vinove loze

U zasadima vinove loze registrovano je prisustvo simptoma apopleksije vinove loze – eske. Simtomi ove bolesti uočeni su u starijim zasadima.

velika slika

Prvi simptomi se manifestuju u vidu promena boje  na listovima usled gubitaka hlorofila. Kod crvenih sorti listovi su crvenkasto smeđe boje, a kod belih žućkaste boje. Na listu je samo glavni nerv zelene boje. List ima izgled “tigrovih šara”. Ako nekroza prekrije veći deo, list se osuši.

Pojava simptoma na listovima u narednoj godini može da bude prikrivena ili čak i da izostane, ali će se ovi simptomi svakako javiti nakon jedne ili dve godine. Simptomi su izraženiji tokom toplih letnjih meseci.

Istovremeno se smežuravaju i bobice na grozdu, da bi se na kraju i ceo čokot osušio. Čokoti sa ovakvim simptomima žive po nekoliko godina, nakon čega se suše.

Sve promene na listovima i na spoljnjem izgledu čokota su posledica promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Ove promene nastaju zbog delovanja patogenih gljiva koje se lokalizuje u unutrašnjem delu čokota vinove loze izazivajući truljenje i sušenje čokota. Sušenje se manifestuje u letnjim mesecima.

Oboleli čokoti normalno započinju rast i razvoj, cvetanje i oplodnju, a prve neželjene promene su vidljive tek nakon toplog letnjeg perioda.

Fungicidi kao mera zaštite za suzbijanje ove bolesti ne postoje. Najvažnije su preventivne mere zaštite i to:

- korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

- premazivanje većih rana od rezidbe kalemarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku,

- dezinfekcija alata tokom rezidbe 70%-tnim alkoholom,

- nakon krčenja šuma i starih voćnjaka i vinograda odmarati zemljište 2-6 godina, pogotovo ako je predhodni zasad bio zaražen bolestima drveta.

Direktne mere su uklanjanje obolelih čokota iz vinograda.

Virusi u proizvodnji paprike i paradajza

Na području delovanja RC Niš, paradajz i paprika u plasteničkoj proizvodnji se nalazi u fazi  razvoja  i sazrevanja ploda (BBCH 71-81). Paprika na otvorenom se nalazi u fazi  9 i više listova razvijeno (BBCH 19).

Vizuelnim pregledima paradajza i paprika u plasteničkoj proizvodnji na pojedinim biljkama registovano je prisustvo simptoma virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV).  

Simptomi virusa kod hibrida paradajza otpornih na virus bronzavosti nisu prisutni na lisnoj masi već samo na plodovima (zelenim ili zrelim), dok na hibridima paradajza koji nisu otporni na ovaj virus simptomi su prisutni na svim nadzemnim delovima. Na biljkama paprika u plasteničkoj proizvodnji takođe su registrovani simptomi ovog virusa na lisnoj masi i na plodovima. Simptomi su registrovani u usevima gde nije vršeno pravovremeno  suzbijanje tripsa, vektora virusa bronzavosti paradajzaTakođe, u pregledanim usevima uočeno je i prisustvo tripsa. Ovaj virus  se poslednjih godina redovno javlja na našem terenu i  nanosi  značajne štete u plasteničkoj proizvodnji paradajza i paprike.

velika slika

Simptomi  na mladom lišću su u vidu sitnih, tamnosmeđih pega, lišće je uvijeno i naborano. Vršni meristem obično zahvata sistemična nekroza, što se odražava na smanjen porast biljke. Na mladim, zelenim plodovima javljaju se nekrotični prstenovi i šare usled čega plodovi imaju nepravilan oblik. Na zrelim plodovima javljaju se koncentrične prstenaste pege, odnosno bledocrvena, bela ili narandžasta polja oivičena koncentričnim prstenovima. Često se javlja neravnomerno sazrevanje plodova. Takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

velika slika

Vektori ovog virusa su tripsi, insekti koji imaju više generacija tokom jedne godine. Virus može biti unet u organizam tripsa samo u stadijumu larve, a odrasli insekti su ti koji dalje prenose i šire virus. Odrasli insekti su zaraženi tokom čitavog svog života. Virus se ne prenosi na potomstvo tripsa.

Na biljkama paprike pored gore pomenutog virusa, uočen je i virus mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus - CMV). Ovaj virus registrovan je kako u plateničkoj proizvodnji gde se gaje hibridi paprike, tako i na otvorenom gde dominira domaće seme. Vektori ovog virusa su biljne vaši.

velika slika

Simptomi na biljkama paprike su u vidu nervature u cik cak ili/i hlorotičnog mozaika na listovima, nekroze. Cvetovi su izobličeni a plodovi kržljavi i izobličeni

Usled prisustva pomenutih virusa u proizvodnim usevima proizvođačima se preporučuje:

-  uništavanje biljaka sa simptomima virusa,

-  pregled biljaka na prisustvo tripsa (metod otresanja na belu podlogu),

- pregled biljaka na prisustvo vaši vizuelnim pregledom,

-  suzbijanje tripsa i vaši primenom registrovanih insekticida.

-  uništavanje korova u i oko plastenika jer su korovi rezervoari virusnih oboljenja i vektora.

Pri primeni hemijskih mera zaštite strogo se pridržavati karence primenjenih insekticida posebno u usevima koji su u fazi sazrevanja plodova.

Zlatooka (Chrysopa carnea) u usevima paprike

Na području delovanja RC Niš, vizuelnim pregledom useva paprike registrovano  je prisustvo jaja zlatooke, korisne vrste insekta iz fam. Chrysopidae.

velika slika

Zlatooke (Chrysopidae) su polifagni predatori. Pripadaju grupi insekata koji učestvuju u borbi protiv štetnih insekata,  tako da u usevima gde se registruju, prirodna ravnoteža između ove vrste kao predatora i štetnih insekata može da se drži u ravnoteži tj. pod kontrolom.

Odrasle jednke  zlatooke se hrane nektarom, polenom i mednom rosom.  Ženka položi do 350 jaja. Prilikom odlaganja jaja ženke luče tanak mlaz tečnosti, koji se na vazduhu stvrdne, a na njegovom kraju biva istisnuto jaje veličine 1 mm na lišću i drugim biljnim organima. Tako nastaju jaja na končićima dugim 5-11 mm, koja su zaštićena od napada drugih insekata. Iz jaja se razvijaju larve koje se hrane lisnim vašima, štitastim vašima, jajima leptira, tripsima i grinjama.

Kako ne bi došlo do smanjenja brojnosti ove korisne vrste i poremećaja biološke ravnoteže u korist štetnih insekata preporuka proizvođačima je da ukoliko ustanove prisustvo zlatooke u usevima paprike, prilikom izbora insekticida za suzbijanje štetnih insekata koriste selektivne insekticide da bi se sačuvali predatori, jer su svi razvojni stadijumi ovih insekata osetljivi na većinu insekticida koji se koriste u proizvodnim uslovima. Tom prilikom koristiti insekticide poput Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol), Laser 240 SC (a.m. spinosad), Teppeki (a.m.flonikamid) ili neki drugi. U uslovima gde je odnos predatora i brojnost štetnih insekata manji od 1:20 nije potrebno vršiti primenu insekticida.

Zlatasto žutilo vinove loze

Na području delovanja RC Niš vinova loza se nalazi u fazi od bobice veličine zrna graška do faze početak dodirivanja bobica (BBCH 75-77).

Vizuelnim pregledom vinove loze, uočeni su simptomi zlatastog žutila vinove loze koje prouzrokuje fitoplazma Flavescence doree (FD). Ova pojava na vinovoj lozi registrovana je na pojedinačnim čokotima.

velika slika

velika slika

Početni simptomi infekcije fitoplazmom FD su lastari koji imaju skraćene internodije i zaostaju u porastu. Na zaraženim čokotima listovi se savijaju po obodu prema naličju. Boja listova je različita u zavisnosti od sortimenta vinove loze. Kod crvenih sorti inficirani listovi su tamnoljubičasti do svetlocrveni, a kod belih sorti svetložuti do zlatnožuti. Često dolazi i do nekroze cvasti, tako da nema formiranja grozdića ili su oni rehuljavi, smežurani i lošijeg kvaliteta.

Prenosilac fitoplazme Flavescence doree  je cikada Scaphoideus titanus. Prisustvo cikade S. titanus na području Nišavskog okruga se prati na žutim lepljivim pločama na lokalitetima Gornji Matejevac i Malča i vizuelnim pregledima naličja listova vinove loze, gde su uočene larve trećeg larvenog stupnja te cikade koje su sposobne da prenesu navedenu fitoplazmu.

U vinogradima u kojima nisu sprovedene hemijske mere suzbijanja larvi cikade u proteklim vegetacijama došlo je do pojave pomenutih simptoma. Veliku opasnost takođe predstavljaju napušteni zasadi iz kojih infektivne cikade preleću u vinograde u kojima se redovno sprovede mere nege.

Suzbijanje vektora moraju sprovoditi svi vinogradari, jer u protivnom širenje ove bolesti nije moguće zaustaviti, a to može dovesti do propadanja i krčenja vinograda.

Uspešna zaštita zasada od zlatastog žutila vinove loze zahteva primenu  svih raspoloživih mera, kako pesticidnih tako i nepesticidnih:

-          Korišćenje sertifikovanih loznih kalemova,

-          Sanitarni pregledi zasada;

-          Uklanjanje obolelih čokota;

-         Uništavanje divlje loze u okruženju proizvodnih zasada;

-          Uništavanje korova;

-          Krčenje napuštenih zasada vinove loze;

-          Suzbijanje vektora - cikade Scaphoideus titanus (od prisustva trećeg larvenog stupnja). 

Prisustvo štetočina u usevima kukuruza

Na području delovanja RC Niš, usevi kukuruza se nalaze u fazi rasta stabljike (BBCH 30-35).

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.

velika slika

Ova cikada je vektor  Stolbur fitoplazme koja izaziva bolest crvenilo kukuruza. Cikada ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu i sa pšenice prelaze na kukuruz gde se hrane floemskim sokovima. Ukoliko su odrasle jedinke cikade infektivne, ishranom prenose stolbur fitoplazmu na biljke kukuruza. Ženke ove cikade polažu jaja na koren kukuruza, na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.

Simptomi fitoplazme se najpre javljaju u vidu crvenila glavnog nerva kukuruza, a kasnije na klipovima dolazi do različitih deformacija i poremećaja u sazrevanju (zrna sitnija, štura, često nisu ni formirana). Takođe može doći i do sušenja čitave biljke, a krajnji ishod je znatno umanjenje prinosa. 

U kontroli crvenila kukuruza i cikade R.panzeri najznačajnija mera borbe je izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza, jer se time prekida razvoj cikade i smanjuje brojnost ove štetočine.

Primena insekticida u cilju suzbijanja ove cikade se ne preporučuje.

Takođe, vizuelnim pregledom useva kukuruza registrovano je prisustvo  krilatih i beskrilnih jedinki  lisnih vaši (Aphididae) u niskom intenzitetu napada.

velika slika

Vaši  pričinjavaju direkne štete sisajući sokove, što dovodi do deformacija biljnog tkiva, zaostajanja u porastu i smanjenja prinosa. Indirektne štete pričinjavaju u prenošenju virusih oboljenja, čime čine značajnije štete. Jedan od njih je i virus mozaične kržljavosti kukuruza (Maize dwarf mosaic virus, MDMV). Ovaj virus je često prisutan i na korovima (najčešće na divljem sirku) pa ga vaši mogu na neperzistentan način preneti na biljke kukuruza.

Virus utiče na smanjenje prinosa, kvalitet zrna i kvalitet lista kod silažnog kukuruza.

Mere kontrole su gajenje manje osetljivih hibrida, zdravo seme, rano uklanjanje bolesnih biljaka, uništavanje korova koji su domaćini virusa.

Prisustvo larvi cikade Scaphoideus titanus u vinogradima

Na području delovanja RC Niš vinova loza se nalazi u fazi od puno cvetanje do faze formiranje plodova: mladi plodovi počinju da rastu, ostaci od cvetova opadaju (65-71 BBCH).

velika slika

Vizuelnim pregledom vinove loze, na naličju listova, uočeno je prisustvo larvi prvog i drugog razvojnog stupnja cikade Scaphoideus titanus.

velika slika

Cikada Scaphoideus titanus je insekt koji je vektor fitoplazme Flavescence doree koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze, veoma destruktivno oboljenje koje dovodi do propadanja čitavih biljaka i zasada vinove loze. 

Ova cikada razvija jednu generaciju godišnje. Ženka polaže jaja pod koru dvogodišnjih lastara iz kojih se pile larve. Larva prolazi kroz pet razvojnih stupnjeva. Larve presvlačenjem prelaze iz jednog uzrasta u drugi, a košuljica ostaje priljubljena uz list tako da na osnovu njih možemo ustanoviti prisustvo insekta. Nakon razvoja larvi dolazi do pojave odraslih jedinki. Svi larveni uzrasti i odrasle jedinke hrane se na naličju lista vinove loze i pokretni su.

Cikada ishranom na zaraženim čokotima vinove loze usvaja fitoplazmu iz floema, zatim se fitoplazma razvija u pljuvačnim žlezdama, posle čega postaje infektivna.

Larve trećeg razvojnog stupnja su sposobne da prenesu fitoplazmu na zdrave čokote vinove loze i tu sposobnost zadržavaju do kraja života.

Za sada se ne preporučuju hemijske mere suzbijanja s obzirom da tek larve trećeg larvenog stupnja mogu da prenesu fitoplazmu.

RC Niš nastavlja sa praćenjem cikade Scaphoideus titanus i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Polaganje jaja I generacije kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis)

Na području delovanja RC Niš, usevi merkantilnog kukuruza se nalaze u fazi 6 do 8 listova (16-18 BBCH).

Vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza na naličju listova registrovano je prisustvo sveže položenih jajnih legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis), u niskom indeksu napada. U narednom periodu očekuje se intenzivnije polaganje jaja i piljenje larvi I generacije ove štetočine.

velika slika

Štete koje pričinjavaju larve prve generacije su u vidu ubušenja u stablo koje se usled toga lakše lomi pod uticajem vetra.

Prag štetnosti za kukuruz šećerac i semenski kukuruz  je 5% biljaka sa položenim jajnim leglima. U usevima merkantilnog kukruza prag štetnosti iznosi 10%. Na Nišavskom regionu uglavnom se gaji merkantilni kukuruz dok je proizvodnja kukuruza šećerca veoma malo zastupljena, a proizvodnja semenskog kukuruza nije zastupljena.

RC Niš nastavlja sa praćenjem ovog štetnog organizma.

Prisustvo rutave bube u zasadima jagode

Na području delovanja RC Niš zasadi  jagoda na otvorenom se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta, nalaze u fazi od početka cvetanja: pojavljuju se prvi cvetni pupoljci do faze razvoja plodova: plodnica izbočena iz cvetne lože u obliku zavoja  (BBCH 57-71). 

Vizuelnim pregledom zasada registrovano je prisustvo imaga rutave bube (Tropinota hirta).

velika slika

Ova polifagna štetočina ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago u zemljištu. Hrani se korovskom vegetacijom, a kasnije prelazi na gajene kulture. Štete pravi odrasla jedinka napadajući pupoljke i cvetove, izgrizajući prašnike, tučak i ostale delove cveta. Time sprečava oplodnju, pa ne dolazi do zametanja ploda.

S obzirom da je primena isekticida u fazama cvetanja zabranjena, preporuka proizvođačima je da primene sve preventivne mere u cilju zaštite od ove štetočine:

-          odlaganje uništavanja korovske vegetacije, jer se na cvetovima korova hrani rutava buba, čime se smanjuje njena aktivnost na cvetovima voća,

-          postavljanje belih ili plavih posuda sa vodom uz dodatak mirisnog atraktanta (negro bombona, kap deterdženta, anis, cimet). Posude treba postaviti u što većem broju po obodu, a manji broj rasporediti i u samom zasadu.

Polaganje jaja krompirove zlatice u usevima krompira

Na području delovanja RC Niš  usevi krompira se nalaze u fazi od 4 do 6 listova razvijeno (BBCH 14-16).

velika slika

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo imaga i jajnih legala krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata). U toku je kopulacija imaga i početak polaganja jaja ove štetočine. S obzirom na prognozirane temperature u narednim danima se očekuje početak piljenja larvi.

velika slika

Za sada se ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite. RC Niš nastavlja sa praćenjem ove štetočine u usevima krompira i signaliziraće pravo vreme za tretman.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima