Skip to main content

Leskovac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Leskovac
Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Leskovac, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta usevi ozime pšenice se nalaze u različitim fazama razvoja, od drugog do trećeg razvijenog lista (BBCH 12-13).

pšenica  BBCH 13

velika slika

Vizuelnim pregledom useva nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae), kao ni prisustvo cikada (Cicadellidae), čija je aktivnost znatno smanjena usled delovanja niskih temperatura.

Takođe, prilikom vizuelnog pregleda useva pšenice nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara -  poljskog miša (Apodemus sylvaticus ) i poljske voluharice ( Microtus arvalis ), kao ni prisustvo simptoma bolesti.

RC Leskovac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Leskovac, u zavisnosti od vremena setve i lokaliteta usevi ozime pšenice se nalaze u različitim fazama razvoja, od faze  nicanja do razvijena 1- 3 lista (BBCH 09-13).

pšenica BBCH 11

velika slika

Vizuelnim pregledom useva registrovano je prisustvo lisnih vaši (Aphididae) u niskom intenzitetu napada na do 2% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije registrovano.

Takođe prilikom pregleda useva pšenice nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara poljskog miša (Apodemus sylvaticus ) i poljske voluharice ( Microtus arvalis ), kao ni prisustvo simptoma bolesti.

RC Leskovac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozime pšenice.

Trulež plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena)

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom zasada jabuke registrovano je prisustvo simptoma truleži plodova jabučastog voća (Monilinia fructigena) na pojedinim plodovima i to u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite.

Navedeni patogen može izazvati infekciju ploda od faze zametanja ploda sve do berbe u svim razvojnim fazama, pa čak i u skladištima za čuvanje nakon berbe. Najosetljiviji su plodovi u fazi sazrevanja, gde se vidljivi simptomi prvo poljavljuju kao smeđe pege ispod kojih i mezokarp ploda dobije smeđu boju, a inficirano tkivo počinje da truli, da se suši i zahvata ceo plod koji se pretvara u takozvane "mumije", koje ostaju na granama ili opadaju na zemlju. Mumificirani plodovi predstavljaju infektivni potencijal za narednu vegetacionu sezonu. Početkom proleća, sa porastom temperature i vlažnosti vazduha nastaju povoljni uslovi za ostvarenje infekcije, naročito na plodovima kod kojih je došlo do mehaničkih oštečenja usled grada, mehanizacije, insekata i drugih faktora.

U cilju zaštite od navedenog patogena značajne su preventivne mere koje podrazumevaju:

-          Sakupljanje, iznošenje i uništavanje mumificiranih plodova,

-          Rezidbom obezbediti provetrenost krune,

-          Suzbijanje štetnih insekatskih vrsta u cilju sprečavanja oštećenja na plodovima.

Pored navedenih preventivnih mera treba primeniti i hemijske mere zaštite, naročito u fazi sazrevanja ploda u cilju sprečavanja pojave truleži u skladištima nekim od registrovanih fungicida. Takođe, ukoliko dođe do mehaničkih oštećenja plodova usled delovanja grada, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite kako bi se sprečio prodor ovog patogena kroz povrede. Pored navedenog, veoma značajna je i primena jesenjeg tretmana bakarnim preparatima u fazi kada opadne oko 70% lišća, sa ciljem smanjivanja infektivnog potencijala navedenog patogena u narednoj vegetaciji.

Crna trulež kupusnjača

Na području delovanja RC Leskovac, usevi kupusa za jesenju proizvodnju se nalaze u fazi od razvijeno 9 i više listova do faze početka formiranja glavice (BBCH 19-41).

Vizuelnim pregledom useva na pojedinim parcelama registruje se prisustvo simptoma crne truleži kupusnjača (Xanthomonas campestris pv.campestris).

Crna trulež kupusa
Crna trulež kupusa

Crna trulež se smatra ekonomski najznačajnijim oboljenjem biljaka iz porodice kupusnjača. Ovaj patogen može pričiniti štete kupusu u svim fazama razvoja: od rasada do formiranja glavice. Prenosi se semenom i zaraženim biljnim ostacima u zemljištu. Nakon ostvarenih infekcija bakterija se dalje može prenositi kišnim kapima, insektima, vetrom, preko sistema za navodnjavanje. Vremenski uslovi koji pogoduju razvoju i širenju bolesti su vlažno i toplo vreme, topli dani i prohladne noći.

Kod biljaka u rasadu, može doći do ispoljavanja simptoma oboljenja, čak i do propadanja biljaka, ako se razvijaju iz zaraženog semena. Na listovima starijih biljaka, prvi simptomi crne truleži se pojavljuju u vidu nepravilnih hlorotičnih pega dužine 1-3 cm duž ivice listova. Pege se šire od ivice lista duž glavnog lisnog nerva, dobijajući karakterističan oblik latiničnog slova “V”. Tkivo u okviru pega se suši i odumire, a nervi u okviru pega dobijaju tamno-braon do crnu boju.

Bakterija se širi sprovodnim sudovima izazivajući trulež, koja se može uočiti na uzdužnom preseku nerava, kao i na poprečnom preseku stabla. Usled truleži sprovodnog tkiva, zaražene biljke zaostaju u razvoju, zakržljale su i najčešće ne formiraju glavicu, što dovodi do smanjenog prinosa. Međutim ukoliko i dođe do formiranja glavice kupusa, može se nastaviti razvoj bolesti i tokom skladištenja. Zaražene biljke podložne su napadu sekundarnih patogena, prouzrokovača vlažne truleži (Erwinia carotovora i Pseudomonas marginalis) te dolazi do njihovog potpunog propadanja.

U cilju zaštite kupusa i ostalih kupusnjača od ovog oboljenja ključne su preventivne mere kontrole koje podrazumevaju: upotrebu zdravog semena za setvu ili zdravog rasada za sadnju, poštovanje plodoreda u trajanju od tri do pet godina, gajenje otpornih sorti ili hibrida, uklanjanje korovskih biljaka i biljnih ostataka, kao i suzbijanje štetnih insekata kao vektora ovog patogena.

Krompirov moljac (Phthorimea operculella)

Na području delovanja RC Leskovac, rane sorte krompira su izvađene, dok je kod kasnijeg sortimenta krompira vađenje u toku. Na lokacijama  Navalin, Donje Stopanje i Aerodrom na usevu krompira prati se brojnost krompirovog moljaca (Phthorimea operculella). Na feromonskim klopkama se registruju povećani ulovi odraslih jedinki te štetočine, jer je u toku preklapanje leta leptira četvrte i pete generacije.

Na parclama gde krompir nije izvađen, postoji rizik da navedena štetočina položi jaja na krtole, a ispiljene larve pričine štetu ubušivanjem u krtole praveći hodnike ispod pokožice. Takve krtole unešene u skladišta u kojima se ne može regulisati temperatura ispod 10°C, ova štetočina nastavlja svoj dalji razvojni ciklus, a oštećene krtole gube tržišnu vrednost.

oštećenja od krompirovog moljca

velika slika

Na parcelama krompira gde je vađenje u toku ili se uskoro planira, proizvođačima se preporučuju sledeće mere:

-          Izvađene krtole krompira u što kraćem roku treba skloniti sa parcele i uneti u skladište;

-          Krompir treba smestiti i čuvati u skladištima koja su  obezbeđena mrežama na svim otvorima;

-          Temperaturu u skadištima treba održavati ispod 10°C.

skladište sa kontrolisanim uslovima

velika slika

Prisustvo braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys) u višegodišnjim zasadima

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom zasada vinove loze registruje se prisustvo braon mramoraste stenica (Halyomorpha halys), invazivne štetočina koja može ugroziti rod i kvalitet grožđa. Na listovima i grozdovima se registruje prisustvo odraslih jedinki, jajnih legala i ispiljenih larvi navedene štetočine.

odrasla jedinka Halyomorpha halys
larva Halyomorpha halys
jajno leglo . larve

Odrasle jedinke i larve braon mramoraste stenice svojom ishranom probijaju površinu bobica gde se otvara mogućnost infekcije gljivom prouzrokovača sive truleži grožđa (Botrytis cinerea), što može dovesti do smanjenog prinosa i lošijeg kvaliteta vina.

Takođe, u zasadu krušaka na okućnici, registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma braon mramorase stenice.

jajno leglo . larve Halyomorpha halys

jajno leglo - larve

U ptoteklih nekoliko dana vizuelim pregledom ulova sa svetlosnih lovnih klopki, registuje se prisustvo odraslih jedinki braon mramorase stenice.

odrasla jedinka
odrasla jedinka

Ova štetočina je poreklom iz Azije, u Evropi je prvi put uočena 2007. godine, a kod nas u zemlji 2015. godine. Porast njene brojnosti predstavlja potencijal da postane ekonomski značajna štetočina velikog broja gajenih biljaka u našoj zemlji. Ova štetočina je izraziti polifag, registrovana je na velikom broju biljnih vrsta među kojima je veliki broj poljoprivrednih kultura. Ova štetočina u našoj zemlji registrovana je na usevima kukuruza, soje, paprike, paradajza, krompira, kao i u zasadima jabuka, krušaka, bresaka, trešanja, višanja, oraha, leske, maline i vinove loze.

Preporuka proizvođačima je da pregledaju svoje useve i zasade i ukliko uoče prisustvo braon mramoraste stenice, u cilju sprečavanja šteta koje mogu izazvati na plodovima svojom ishranom, primene hemijske mere zaštite. Kod nas u zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje braon mramoraste stenice. Preparati iz grupe piretroida pokazali su dobru efikasnost u njenom suzbijanju, s tim da odabrani preparati moraju imati kraću karencu:

-          Plures (a.m. deltametrin) 0,3 – 0,5 l/ha (karenca 14 dana) vinova loza,

-          Grom (a.m. lambda-cihalotrin) 0,3 – 0,5 l/ha (karenca 14 dana) kruška.

U pojedinim voćnim vrstama berba je u toku ili se očekuje u narednim danima, zato treba strogo voditi računa o karenci primenjenih preparata.

Prisustvo zlatooke (Chrysopa carnea) u zasadima jabuka

Na području delovanja RC Leskovac, zasadi jabuke se nalaze u fazi razvoja ploda, plodovi su dostigli oko 60-70% krajnje veličine (BBCH 76-77).

Vizuelnim pregledom zasada jabuke, na listovima i plodovima uočeno je prisustvo ploženih jaja, kao i prisustvo larvi i odraslih jedinki zlatooke (Chrysopa carnea), veoma korisnog insekta.

Odrasle jedinke zlatooke se hrane polenom, nektarom i mednom rosom, dok se  larve hrane biljnim vašima, tripsima, grinjama i jajima i larvama drugih insekata, pa se zbog toga ubrajaju u važnu predatorsku vrstu.

imago zlatooke
larva zlatooke

Lučeći tanak mlaz tečnosti, koji se na vazduhu stvrdne, ženka na njegovom kraju istisne jaje veličine 1 mm na lišću i drugim biljnim organima. Jaja na končićima dugim oko 10 mm, su zaštićena od napada drugih insekata.

jaje zlatooke
jaje zlatooke

U nekim zemljama se ovi insekti uzgajaju u laboratorijskim uslovima i ispuštaju na poljima i staklenicima u cilju suzbijanja štetočina.

Zbog prisustva zlatooke u zasadima, treba voditi računa prilikom izbora insekticida u zaštiti jabuke od štetočina. Preporuka je primena preparata koji nemaju štetno delovanje na korisne organizme, kao što su preparati: Coragen 20 SC (a.m. hlorantraniliprol), Laser 240 SC (a.m. spinosad), Delegate 250 WG (a.m.spinetoram), Closer 120 SC (a.m.sulfoksaflor), Teppeki (a.m.flonikamid) ili neki drugi.

Prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus u vinogradima

Na području delovanja RC Leskovac, zasadi vinove loze se nalaze u fazi od potpuno dodirivanje bobica do početak šarka (BBCH 79 - 81).

Na žutim lepljivim klopkama koje se nalaze u vinogradima, registrovano je prisustvo odraslih jedinki cikade Scaphoideus titanus, koja je vektor  fitoplazme Flavescence doree, prouzrokovača Zlatastog žutila vinove loze.

imago cikade Scaphoideus titanus

velika slika

Ova cikada razvija jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijuma jaja ispod kore dvogodišnjih lastara, iz kojih se pile larve, koje imaju pet razvojnih stupnjeva. Direktene štete koje nastaju usled ishrane larvi i odraslih jedinki su beznačajne, ali indirektne štete koje se ogledaju u vektorskoj ulozi pomenute fitoplazme su veoma značajne.

U cilju sprečavanja razvoja i širenja cikade vinove loze treba sprovesti sve raspoložive mere kontrole, kako pesticidne tako i nepesticidne:

-          Uklanjanje i uništavanje zaraženih čokota,

-          Uništavanje i krčenje napuštenih zasada,

-          Uklanjanje divlje loze u blizini zasada,

-          Uništavanje korova,

-          Primena hemijskih mera za suzbijanje cikade Scaphoideus titanus (videti preporuku od 31.07.)

Prisustvo plamenjače i truleži plodova koštičavog voća u zasadima šljiva

Na području delovanja RC Leskovac, u zasadima šljiva ranog sortimenta berba je u toku, dok se zasadi kasnog sortimenta nalaze u fazi obojavanja ploda (BBCH 81).

Vizuelnim pregledom zasada šljiva, registrovano je prisustvo simptoma plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i truleži plodova koštičavog voća  (Monilinia spp).

Simptomi plamenjače šljive vidljivi su samo na lišću. Obrazuju se pege koje su u početku žute boje, kasnije prelaze u narandžstu, a na kraju dobijaju crvenu boju. Kod ostljivih sorti Čačanskih selekcija (Čačanska najbolja, Čačanska lepotica, Čačanska rodna i dr) usled jačeg napada može doći do prevremenog opadanja lišća u toku vegetacije i retrovegetacije zbog čega se biljke iscrpljuju i nespremne ulaze u zimski odmor.

plamenjača šljive(Polystigma rubrum)

plamenjača šljive

U cilju suzbijanja plamenjače šljive, od faze početka listanja, preporučuju se hemijske mere zaštite pred najavljene padavine fungicidima na bazi aktivne materije:

-          mankozeb ( Dithane M45, Mankogal 80 i Mankogal ekstra),

-           flopet (Folpan 50 WP/ Magenta),

-           kaptan (Merpan 50 WP, Captan 50 WP, Metod 480 SC,Capi).

Takođe u fenofazi obojavanja, na plodovima su registovani simptomi truleži ploda koštičavog voća (Monilinia spp). Simptomi su dominantno uočeni na plodovima gde je ubušena larva šljivinog smotavca i na takvim plodovima je uočljiva smola koja curi iz ploda kao posledica ubušenja.

Zaraženi plodovi u kontaktu sa zdravim šire infekciju, te se plodovi suše i mumificiraju, najčešće ostajući na granama, retko opadaju. Takvi plodovi predstavljaju infektivni potencijal navedenog patogena za narednu vegetaciju. Zaražene plodove treba sakupiti i uništiti.

truleži plodova (Monilinia spp)

trulež plodova

U cilju sprčavanja truleži plodova koštičavog voća takođe se prporučuju hemijske mere zaštite fungicidima na bazi aktivne materije ciprodinila (Ciprodex, Neon, Chorus 50 WG) koji imaju karencu od 14 dana.

Zelena povrtna stenica na papirici i paradajzu (Nezara viridula)

Na području delovanja RC Leskovac, vizuelnim pregledom useva paprika i paradajza registrovano je prisustvo zelene povrtne stenice (Nezara viridula) u baštama i okućnicama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje. U narednom periodu, kada krene zrenje paprike i paradajza na otvorenom polju, očekuje se njihova migracija ka intenzivnim proizvodnjama.

zelena povrtna stenica
larva zelene povrtne stenice

Zelena povrtna stenica prezimljava kao odrasli insekt. Na naličju lista biljke domaćina polažu jaja u grupama, tek položena jaja su bele boje a jaja pred piljenje dobijaju narndžastu boju. Odrasle jedinke i larve se hrane biljnim sokovima, i prilikom uboda na mestima na plodu dolazi do  diskoloracije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus, i gube tržišnu vrednost.

Za suzbijanje ove štetočine  u proizvodnji paradajza i paprike u zaštićenom prostoru, registrovan je insekticid na bazi aktivne materije deltametrin - Scatto 0,18-0,42 l/ha, čija je karenca 3 dana u navedenim usevima. Najjači  napadi obično budu u fazi sazrevanja plodova, te strogo treba voditi računa o karenci primenjenog insekticida. Na manjim površinama pod povrćem mogu se i ručno sakupiti jedinke ili izlovljavati sa lepljivim klopkama crvene boje.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima