Skip to main content

Kraljevo

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kraljevo
Zdravstveno stanje ozimog ječma

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozimog ječma se, u zavisnosti od lokaliteta i roka setve, nalaze u različitim fazama bokorenja, od faze početak bokorenja do faze vidljivo četvrto sekundarno stablo (BBCH 21-24).

 

Vizuelnim pregledom useva ozimog ječma, lokalitet Samaila i Drakčići, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Phyrenophora teres) na 2 - 8% biljaka.

 

simptom mrežaste pegavosti

 

Tokom vizuelnih pregleda nije registrovano prisustvo lisnih vaši (Aphididae).

 

Na lokalitetu Dragčići, vizuelnim pregledom useva ozimog ječma, registrovano je prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš – Apodemus sylvaticus i poljska voluharica – Miocrotus arvalis).

 

velika slika

 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak useva u cilju utvrđivanja prisustva aktivnih rupa pomenutih glodara. Ukoliko se uoči njihovo prisustvo iznad praga štetnosti (10-50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10-500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) preporučuje se primena registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Mamci se postavljaju u rupe koje nakon toga treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja ozimog ječma.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozime pšenice se, u zavisnosti od lokaliteta i roka setve, nalaze u fazi od 7 do 9 i više listova razvijeno do faze početak bokorenja (BBCH 17-21).

 

velika slika

 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice, lokaliteti Samaila i Drakčići, nije uočeno prisustvo bolesti.

Na oba lokaliteta nije uočeno prisustvo cikada (Cicadelidae), dok je prisustvo pojedinačnih jedinki  lisnih vaši (Aphididae) registrovano na lokalitetu Samaila.

 

velika slika

 

Ni na jednom od lokaliteta nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš – Apodemus sylvaticus i poljska voluharica – Miocrotus arvalis).

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Obična kruškina buva

Na području delovanja RC Kraljevo zasadi kruške se nalaze u fazi mirovanja.

 

Vizuelnim pregledom zasada kruške registrovano je prisustvo imaga prezimljujuće generacije obične kruškine buve (Cacopsylla pyri) u indeksu napada 1,25. Prisustvo jaja ove štetočine nije uočeno.

 

velika slika

 

Za sada se ne preporučuju hemijske mere zaštite, a RC Kraljevo nastavlja sa prećenjem obične kruškine buve i signaliziraće pravo vreme za suzbijanje ove štetočine.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozime pšenice se nalaze u fazi od 3 do 6 listova razvijeno, (BBCH 13-16), dok se usevi ozimog ječma nalaze u fazi od 5 do 9 i više listova razvijeno, (BBCH 15-19).

 

 

usev pšenice                         usev ječma

 

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma prati se na lokalitetima Dragčići i Samaila.

 

Vizuelnim pregledom useva ječma, na lokalitetu Drakčići, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) na do 3% biljaka. Na lokalitetu Samaila nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.

 

simptom mrežaste pegavosti ječma

 

Vizuelnim pregledima ozime pšenice, ni na jednom lokalitetu praćenja, nije registrovano prisustvo simptoma bolesti.

 

Takođe, vizuelnim pregledima useva ozime pšenice i ječma, ni na jednom lokalitetu praćenja, nije uočeno prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae), kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara (poljski miš – Apodemus sylvaticus i poljska voluharica – Miocrotus arvalis).

 

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje obilazak useva i ukoliko uoče prisustvo aktivnih rupa od glodara iznad praga štetnosti  (10 - 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog  miša i 10 - 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primene neki od registrovanih rodenticida u vidu gotovih mamaka. Nakon postavljanja gotovih mamaka u rupe, iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja ptica, divljači i domaćih životinja.

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje useva ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kraljevo usevi ozime pšenice  nalaze se u fazi od klijanja i nicanja do faze 1-3 lista razvijeno, (BBCH 11-13), dok se usevi ozimog  ječma nalaze u fazi od 2 lista razvijeno do faze 5 listova razvijeno, (BBCH 12-15).

 

 

usev pšenice                  usev ječma

 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma, lokaliteti Drakčići i Samaila, registrovano je prisustvo krilatih formi i beskrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) na do 3% biljaka, dok prisustvo cikada (Cicadellidae) nije uočeno.

 

 

lisne vaši                       lisne vaši

 

Zbog niske brojnosti lisnih vaši i zbog niskih temperatura koje se najavljuju za naredni period hemijske mere borbe se ne preporučuju.

 

Vizuelnim pregledom useva ozime  pšenice i ječma nije uočeno prisustvo bolesti kao ni aktivnih rupa od glodara, poljski miš (Apodemus sylvaticus) i poljska voluharica (Miocrotis arvalis).

 

 

RC Kraljevo nastavlja sa praćenjem useva ozime pšenice i ječma.

 

 

 

 

Rđa kruške

Na području delovanja RC Kraljevo, lokalitet Sijaće Polje i Jarčujak, na okućnicama, registrovani su simptomi rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) na pojedinačnim stablima kruške, u niskom intenzitetu napada.

 

Listovi sa simptomima zaraze gljivom Gymnosporangium sabinae (ecidije sa ecidiosporama)

 

Velika slika

 

Kruška je alternativni domaćin ove gljive. Na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvijaju na četinarima Juniperus vrste (kleka).

Ova gljiva se tokom zime održava u granama i grančicama kleke (Juniperus). U proleće se na njima formiraju teleutosorusi koji u vlažnim uslovima bubre i oslobađaju teleutospore. Klijanjem teleutospora nastaju bazidi s bazidiosporama koje nošene vetrom dospevaju na mlado lišće kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Na naličju lista nastaju ecidije iz kojih se oslobađaju ecidiospore. One vrše infekciju kleke i ne mogu zaraziti krušku. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.

 

Nakon ostvarene infekcije na listu kruške se krajem proleća javljaju narandžasto-crvene pege različitog oblika. Pege su u početku sitne a kasnije bivaju krupnije. Na naličju lista, u okviru pega, pojavljuju se smeđa zadebljanja, koja predstavljaju početak stadijuma ecidija. One se formiraju krajem leta u vidu rogljastih izraštaja. U uslovima jače zaraze lišće se suši i prevremeno opada.

Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, stvaraju se rak-rane koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije.

 

 

Suzbijanje

 

Obzirom da se rđa kruške javlja samo na onim stablima koja su u blizini kleke, tako je jedna od osnovnih mera zaštite kruške od ove bolesti uklanjanje i uništavanje kleke. Preporučljivo je da izolacioni pojas bude najmanje 500 metara. Takođe se mogu primeniti i hemijske mere borbe. Tretiranje se može vršiti preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, kojima se inače vrši zaštita kruške od prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina).

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Kraljevo izvršen je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu.

 

Vizuelnim pregledom obuhvaćeni su hibridi ranih i kasnih grupa zrenja. Iz svake grupe pregledano je po 10 parcela na sledećim lokalitetima: Samaila, Roćevići, Vrdila, Drakčići, Lađevci, Obrva, Miločaj, Adrani, Oplanići, Vitanovac, Milavčići, Milakovac, Dragosinjci i Ratina.

 

Na svakoj parceli je pregledano po 100 klipova u cilju utvrđivanja oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac-Ostrinia nubilalis i pamukova sovica-Helicoverpa armigera) i prisustva gliva iz roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium i Cladosporium.

 

 

velika slika                                 velika slika

 

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja merkantilnog kukuruza pred berbu su sledeći:

 

·        prisustvo oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac-Ostrinia nubilalis i pamukova sovica-Helicoverpa armigera) registrovano je na 7-18% klipova,

 

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium registrovano je na 0-5% klipova,

 

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus registrovano je na 0-4% klipova,

 

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium registrovano je na 0-3% klipova,

 

·        prisustvo simptoma gljiva iz roda Cladosporium registrovano je na 0-6% klipova,

 

·        prisustvo simptoma kombinovanih oštećenja registrovano je na 0-3% klipova.

 

 

 

Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad zakonski utvrđenih granica.

Gorke pege na jabuci

Na području delovanja RC Kraljevo, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, berba jabuke je završena ili se ona privodi kraju. Vizuelnim pregledom, u pojedinim zasadima, sorte Ajdared, gde se berba privodi kraju, uočeno je prisustvo simptoma gorkih pega na plodovima jabuke.

 

velika slika

 

Gorke pege predstavljaju fiziološku bolest koja nastaje u voćnjaku ali se njeni simptomi najčešće ispoljavaju kasnije tokom čuvanja. Gorke pege su posledica fizioloških promena u biljci. Javljaju se na plodovima jabuke i kruške. Prvo se javljaju u unutrašnjosti ploda pa tek onda na površini.

 

Ova bolest se manifestuje okruglastim i nepravilnim tamnozelenim, mrkim ili skoro crnim depresijama na pokožici ploda. Ispod njih se nalaze nekrotične ćelije koje taj deo tkiva ploda čine sunđerastim i žilavijim od zdravog. Ove pege ili jamice su prečnika 2,5-3,5 mm i ponekad su oivičene zelenom bojom.

Pojava gorkih pega je direktno povezana sa nedostatkom kalcijuma u biljci. Kalcijum je slabo pokretljiv element u biljkama, pa je njegov nedostatak izraženiji u sušnim godinama. Sa povećanjem sadržaja  kalcijuma u plodu raste i njegova sposobnost za čuvanje, odnosno smanjuju se uslovi za pojavu gorkih pega. Gorke pege na plodovima  nastaju kada je prisustvo kalcijuma u plodu ispod kritične granice. Kalcijum iz lista se ne može premestiti u plod.

 

Na pojavu gorkih pega mogu uticati i sledeći faktori:

 

·         prevelika bujnost biljke,

·         sortne osobine biljke,

·         preobilno đubrenje azotom, kalijumom i magnezijumom,

·        neravnomerno snabdevanje vodom ili njen nedostatak,

·        visoke temperature vazduha koje izazivaju povećanu transpiraciju i narušavaju vodni režim biljke,

·        intenzitet zimske rezidbe,

·        proređivanje plodova (važan je optimalan odnos između lisne površine i broja plodova).

 

Pojava gorkih pega na plodovima se može ublažiti ili čak izbeći adekvatnom primenom rezidbe, navodnjavanja i pre svega ishranom biljaka.

Zelena (povrtna) stenica u malini

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom zasada maline, sorta Vilamet, lokalitet Sijaće Polje i Zmajevac, na pojedinim parcelama uočeno je prisustvo zelene ili povrtne stenice (Nezara viridula) u niskom intenzitetu napada.

 

velika slika

 

Zelena stenica je polifagna štetočina. Njeno prisustvo je registrovano na raznim povrtarskim, ratarskim i voćarskim kulturama, kao i na vinovoj lozi. Ženka polaže buretasta jaja na naličje lista. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije ona poprimaju crvenkastu nijansu. Iz jaja se pile larve koje prolaze kroz pet razvojnih stupnjeva.

Štete nanose larve i odrasle jedinke koje sisaju sokove iz biljnog tkiva. Najveće štete nastaju na zrelim plodovima, gde na mestu ishrane dolazi do diskoloracije na pokožici. Takvi plodovi dobijaju gorak ukus i samim tim gube tržišnu vrednost.

U jesenjim mesecima odrasle jedinke su posebno aktivne jer traže skloništa gde će provesti zimu. Tako se vrlo često sreću i u urbanim sredinama, gde u potrazi za mestom prezimljavanja ulaze u stambene objekte.

Kada se uznemire luče neprijatan miris u cilju odbrane, pa su zbog toga poznate i kao smrdibube. Mirisne materije koje ispuštaju stenice nisu opasne za čoveka i ne ugrožavaju njegovo zdravlje.

 

Mere kontrole

 

Mere kontrole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Ipak, najbolju efikasnost pokazali su insekticidi iz grupe piretrioda, poput bifentrina i deltametrina.

Primena insekticida u periodu sazrevanja plodova, kada je napad stenica i najjači, je veoma ograničena zbog nemogućnosti poštovanja karence.

Da bi se u tom periodu izbegli štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde se one grupišu.

Na manjim proizvodnim parcelama, u cilju smanjenja njihove brojnosti a samim tim i šteta, preporučuje se ručno sakupljanje larvi i imaga.

Šupljikavost lišća koštičavog voća

Na području delovanja RC Kraljevo, vizuelnim pregledom zasada bresaka i šljiva, u pojedinim zasadima koji nisu adekvatno štićeni ,uočeno je prisustvo simptoma šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) na lišću.

 

 

Breskva                        Šljiva

 

Ovaj patogen napada mnoge gajene biljke iz roda Prunus kao što su: trešnja, višnja, šljiva, breskva, nektarina, kajsija, badem i druge, a javlja se i na ukrasnim i divljim vrstama ovog roda.

 

Simptomi se javljaju na listovima, mladarima i plodovima. Ispoljavanje simptoma varira zavisno od voćne vrste.

Na listu se javljaju pege koje su u početku sitne, crvenkastosmeđe oivičene tamnijom zonom ili hlorotičnim oreolom. Pege se vremenom povećavaju,  a tkivo unutar njih postaje nekrotično i ispada. Šupljikavost lišća je još poznata i pod nazivom “sačmavost“ jer zaraženi delovi lista podležu nekrozi i ispadanju, pa list izgleda kao da je sačmom izrešetan. Zaraženo lišće često opada pre vremena.

Na mladarima se javljaju purpurne ili mrke pege, koje se vremenom šire i postaju izdužene rak-rane, često pokrivene gumoznim eksudatom. Razvojem bolesti mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni zbog čega izumiru.

Na plodovima pege su različite što zavisi od voćne vrste. Tako se na plodovima mogu javiti pege koje su neravne, plutaste, krastaste, ulegnute i slično. Zaraženi plodovi gube na kvalitetu i tržišnoj vrednosti.

 

Ovaj patogen se održava u vidu spora u rak-ranama na mladarima i u pupoljcima. Vlažno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Patogen prodire direktno u list klijanjem konidija. Prodiranje se obavlja i sa lica i sa naličja lista.

 

Suzbijanje

 

U cilju suzbijanja ovog patogena treba primeniti mehaničke mere borbe koje podrazumevaju uklanjanje rezidbom zaražene mladare i grančice i njihovo spaljivanje. Takođe treba primeniti i hemijske mere borbe koje podrazumevaju tretiranje zasada bakarnim preparatima u jesen po opadanju lišća i u proleće uoči bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije nakon precvetavanja, za suzbijanje ovog patogena mogu se koristiti fungicidi na bazi aktivnih materija mankozeb, kaptan i ciram.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima