Skip to main content

Kruševac

Go Search
Home
Terenski rezultati
Novi Sad
Bačka Topola
Vrbas
Vršac
Zrenjanin
Kikinda
Pančevo
Ruma
Senta
Sremska Mitrovica
Sombor
Subotica
Beograd
Čačak
Jagodina
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Mladenovac
Negotin
Pirot
Požarevac
Smederevo
Šabac
Užice
Valjevo
Vranje
Niš
  

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Kruševac
Zaštita voća krečenjem
Na području delovanja RC Kruševac, zasadi koštičavog  voća (šljiva, breskva, trešnja, kajsija) se nalaze u fazi početak mirovanja.

 

Krečenje debla i ramenih grana je stara i jako korisna mera borbe protiv mrazeva. Ova mera se prvenstveno preporučuje kod koštičavih voćnih vrsta (šljive, breskve, trešnje, kajsije) koje brzo reaguju na temperaturna kolebanja u toku zime. Okrečena stabla se sporije zagrevaju, jer bela boja odbija sunčeve zrake, čime se smanjuje zagrevanje kore voćaka. Na taj način ublažuje se uticaj tenmperaturnih kolebanja u toku kasne jeseni i zime koje mogu dovesti do pucanja kore. U proleće, ovom merom, se odlaže kretanje vegetacije što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.  Takođe, primenom ove mere uništavaju se lišajevi i mahovine koji su idealna podloga za prezimljavanje štetnih organizama.

Sprovođenje krečenja se preporučuje nakon jesenjeg tretiranja voća nekim od preparata na bazi bakra, po suvom vremenu, kada je temperatura vazduha iznad 0 °C.

Smeša za krečenje (krečno mleko) se pravi mešanjem 5kg negašenog kreča sa vodom, dok se ne dobije željena gustina. Ovom rastvoru se dodaje 500g kuhinjske soli i 250g sumpora u prahu. Ovako pripremljen rastvor treba da odstoji najmanje 24 sata uz povremeno mešanje. Sa ovim krečnim mlekom treba premazati debla i deo ramenih grana u dužini 20-30cm.

Prisustvo glodara u usevima ozime pšenice i ječma i lucerištima

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledima usevima ozime pšenice i ječma i lucerišta, registrovane su aktivne rupe od glodara: poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Ovi glodari spadaju u polifagne štetočine. Poljska voluharica je aktivna tokom cele godine i razmnožava se 2 do 4 puta godišnje. Hrani se isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka. U vreme klijanja i nicanja biljaka, hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje i mlade biljčice.

Poljski miš se razmnožava 5 do 6 puta godišnje i štete u usevima nanosi tokom cele godine. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i dolazi do brzog porasta populacije. Najveće štetu nanose u vreme setve ozimih strnina, kada sakupljaju posejano seme i odnose u leglo.

Uslovi povoljni za prenamnoženje glodara su blage jeseni i zime, bez mrazeva i magle, sa temperaturama iznad prosečnih.

Hemijske mere borbe se preporučuju ukoliko brojnost glodara pređe prag štetnosti.  Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Proizvođačima se preporučuje pregled useva na prisustvo glodara i ukoliko se uoči njihova brojnost iznad praga štetnosti, primena nekog od registrovanih gotovih mamka. Nakon primene mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica. Pored hemijskih mera zaštite, u cilju suzbijanja glodara, veoma su značajne i preventivne mere koje podrazumevaju blagovremenu žetvu strnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova, duboko oranje i preoravanje međa i utrina.

ESKA - Sušenje vinove loze

Na području delovanja RC Kruševac, u pojedinim  vinogradima u toku vegetacije registrovani su simptomi Eske.

 
 

Eska je kompleksna bolest vinove loze i može da izazove sušenje celog čokota.  Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.

Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.

Kod belih sorti na lišću nastaju žućkaste, a kod crnih sorti crvenkaste pege. Spajanjem nekrotičnih pega nastaju velike nekrotične zone između nerava i ivice lista. Lišće se suši i opada. Bobice se ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Simptomi se mogu javiti samo na lišću ili samo na bobicama. Na zeljastim delovima biljke simptomi se ne ispoljavaju svake godine.

Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova.  Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je  boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava  se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.

Pri orezivanju vinove loze ne treba praviti velike rezove. Orezane delove treba izneti iz vinograda i uništiti. Rezidbu treba obavljati dezinfikovanim alatom, a rezove premazati kalemarskim voskom. U slučaju pojave bolesti preporučuje se uklanjanje zaraženih delova čokota, ukoliko bolest nije zahvatila ceo čokot ili uklanjanje celog zaraženog čokota iz vinograda.

Trulež plodova jabuke

Na području delovanja RC Kruševac u zasadima jabuke i kruške gde nije spovedena adekvatna hemijska zaštita od štetnih organizama, uočeni su simptomi truleži plodova jabučastog voća pred berbu i u fazi skladištenja.

Trulež plodova u skladištu izaziva nekoliko vrsa gljiva: Monilinia fructigena, Gleosporium spp., Rhizopus spp., Penicillium spp. i dr.

Trulež plodova je veoma značajna jer se razvija kako u voćnjacima tako i u skladištima.

Ove gljive najčešće zaražavaju plodove u fazi sazrevanja preko različitih poveda i rana ili preko lenticela.

Na trulim plodovima u skladištu najčešće se uočavaju simptomi gljiva: Monilinia fructigena i Gleosporium fructigenum.

Ove gljive obično prezimljavaju u krošnji voćaka ili na površini zemljišta u mumificiranim plodovima. Sledećeg proleća ili leta na mumificiranim plodovima se formiraju plodonosna tela gljiva koja služe za dalje širenje infekcije. Bolest se više javlja u drugom delu vegetavije i  u  uslovima povećane vlažnosti. Spore se najčešće dalje šire kišnim kapima i vetrom.

 Monilinia fructigena češće napada plodove, a retko cvetove i grančice. Ređe su napadnuti mladi plodovi, i kada su zahvaćeni oni nekrotiraju, istrule i opadaju. Na mestu zaraze javljaju se kružne koncentrične, svetlosmeđe pege koje se brzo proširuju, tkivo u okviru pega truli i pega se brzo povećava. Na obolelim delovima ploda parazit formira karakteristična tela, u vidu koncentričnih krugova, što je pouzdan znak za identifikaciju moniliozne truleži.

Gleosporium fructigenum izaziva na plodovima jabuke kružne pege koje počinju na ranama ili lenticelama i postepeno se šire. Na jednom plodu može biti više pega. One se postepeno šire zavisno od temperature, spajaju se i dovode do potpune truleži ploda. Gljiva formira toksine koji zaraženom plodu daju gorak ukus, po čemu je i bolest dobila ime „gorka trlež“.

 U cilju zaštite jabuke i kruške od ovih patogena veoma su važne preventivne mere kao što su:

-     sakupljanje i uništavanje zaraženih plodova,

-      rezidba i uklanjanje suvih grana, kao i njihovo iznošenje i uništavanje,

-     formiranje rastresite krune voćaka,

-     suzbijanje insekata radi sprečavanja oštećenja.

U cilju sprečavanja truleži plodova u skladištu preporučuju se hemijski tretmani pred berbu, u fazi sazrevanja plodova, nekim od registrovanih preparata.

Eriofidna grinja lista maline

Na području delovanja RC Kruševac, obilaskom terena i pregledom zasada maline posle berbe na lokalitetu Brus, u pojedinim zasadima su uočeni simptomi ishrane eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis).

Eriofidne grinje prezimljavaju  kao odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića. Grinja obrazuje više generacija i na naličju listu se može naći u svim razvojnim stadijumima tokom cele vegetacije (od kraja aprila pa sve do kraja novembra). Za aktiviranje prezimljujućih ženki temperaturni minimum je 110C, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje listova najpre dvogodišnjih a kasnije i jednogodišnjih izdanaka.

Oštećenja od eriofidne grinje se manifestuju u promeni boje na listovima kao svetlozelene mrlje u početku ishrane, koje se kasnije šire, zahvataju veliki deo površine lista i dobijaju svetlo zelenu do žutu boju (hloroza,pegavost i šarenilo lista) i na plodovima (neredovna oplodnja i razvoj plodova, neujednačena obojenost, neujednačeno sazrevanje).

Poljoprivrenim proizvođačim se u ovom periodu u cilju zaštite od ove štetočine ne preporučuje hemijski tretman zbog  niskih temperatura. Najefikasniji pristup u suzbijanju se ogleda u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja.

Rđa kupine

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom zasada kupine uočeni su simptomi žute rđe lista i izdanaka kupine (Kuehneola uredinis).

Ovaj patogen najveće štete prouzrokuje na oseljivim sortama kupine, sortama bez bodlji poput Thornfree.

Simptomi se uočavaju na svim nadzemnim delovima biljke, a najuočljiviji su na izdancima i lišću, a ređe se mogu naći na lisnim drškama i plodovima. Rđa kupine se javlja u drugom delu vegetacije. Krajem vegetacije na naličju lista rodnih lastara pojavljuju se sitni, žuti uredosorusi. Ponekad su tako brojni da potpuno prekriju naličje lista u vidu žute brašnaste prevlake. Kod jačih zaraza izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se.

Patogen prezimljava u zaraženim izdancima ili u opalom lišću. Razvoju bolesti pogoduje vlažno i toplo vreme. U toku vegetacije parazit može imati više ciklusa sekundarnih zaraza.

U cilju suzbijanja ovog patogena najbitnije su preventivne mere koje podrazumevaju orezivanje i uništavanje obolelih izdanaka, zatim sakupljanje i zaoravanje obolelog lišća kao i prihrana đubrivima. Prilikom sadnje kupine treba obabrati sorte koje su otporne prema ovoj bolesti.

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća

Na području delovanja RC Kruševac vizuelnim pregledom zasada kruške i dunje, na lokalitetu Aleksandrovac, u pojedinim zasadima, uočeni su simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora). 

U cilju uspešnog suzbijanja bakteriozne plamenjače potrebno je preduzeti sve raspoložive mere kontrole. U jesenjem periodu, kao i u toku vegetacije, preporučuje se sprovođenje mehaničkih mera koje podrazumevaju uklanjanje obolelih biljnih delova. Prilikom rezidbe  treba  zahvatiti  zonu 50 cm zdravog tkiva ispod vidljivih simptoma i vršiti dezinfekciju alata potapanjem istog u 10% rastvora natrijum hipohlorita ili 70% rastvora etil alkohola. Orezane obolele biljne delove treba izneti iz voćnjaka i uništiti. Treba obratiti pažnju i na eventualno prisustvo simptoma bakteriozne plamenjače i na drugim biljakama domaćinima u blizini voćanjaka, kao što su glog ili divlja kruška, koje takođe treba orezati, ukloniti i uništiti.

Nakon mehaničkih mera preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite, odnosno jesenje  tretiranje voćnjaka, nekim od registrovanih preparata na bazi bakra,  kad opadne minimum 70% lisne mase,  što ima za cilj dezinfekciju stabala i grana i smanjenje infektivnog potencijala bakteriozne plamenjače u narednoj vegetaciji. Sprovođenje tretmana se preporučuje po mirnom i suvom vremenu, u najtoplijem delu dana, na temperaturama iznad 8 0C, uz utrošak veće količine vode.

Zdravstveno stanje ozime pšenice i ječma

Na području delovanja RC Kruševac, usevi ozime pšenice i ječma se nalaze u fazi od klijanja i nicanja do faze od 2 do 5 listova razvijeno (10-15 BBCH).

 

 

Setva ozimih useva na većini parcela je kasnila, usled kišnog perioda i kasnije berbe kukuruza. 

Vizuelnim pregledom ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo simptoma bolesti. Na pojedinim parcelama, u zavisnosti od lokaliteta i faze razvoja useva,  registrovano je prisustvo krilatih i bezkrilnih jedinki lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadellidae) u niskim brojnostima.

 

U narednom periodu najavljen je pad temperature sa padavinama što će usporiti aktivnost ovih štetočina, pa se hemisjke mere zaštite ne preporučuju.

 

Obilaskom useva nije registrovano prisustvo aktivnih rupa od glodara. Proizvođačima se preporučuje pregled useva i ukoliko se registruje prisustvo preko 10 aktivnih  rupa po hektaru, primena nekog od gotovih registrovanih mamaka. Nakom primene mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica. Pre primene regisrtrovanih mamaka obavezno pročitati i pridržavati se upustva za primenu.

 RC Kruševac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice i ječma.

Zdravstveno stanje merkantilnog kukuruza pred berbu

Na području delovanja RC Kruševac, izvršen je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu na dvadeset parcela, i to na 10 parcela sa hibridima rane grupe zrenja i na 10 parcela sa hibridima kasne grupe zrenja. Na svakoj parceli pregledano je po 100 klipova kukuruza.

Vizuelnim pregledom klipova registrovano je prisustvo gljiva iz roda Fusarium, Penicillium, Aspergillus i Cladosporium, kao i oštećenja od insekata (kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis i pamukova sovica - Helicoverpa armigera).

Rezultati vizuelnih pregleda zdravstvenog stanja kukuruza pred berbu su sledeći:

- prisustvo oštećenja od insekata na 5-28% klipova,

- prisustvo simptoma gljiva iz roda Fusarium na 1-15% klipova,

- prisustvo simptoma gljiva iz roda Aspergillus na 0-2% klipova,

- prisustvo simptoma gljiva iz roda Penicillium na 1-5% klipova,

- prisustvo simptoma gljiva iz roda Clodosporium na 0-2% klipova,

- prisustvo simptoma kombinovanih oštečenja na 2-16% klipova.

Analizom uzoraka u laboratoriji PIS-a nije utvrđeno prisustvo mikotoksina iznad važećim Pravilnikom dozvoljenih vrednosti.

Dudovac (Hyphantria cunea)

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom zasada kruške na pojedinačnim stablima registrovani su zapredeni listovi na vrhovima grana od larvi druge generacije dudovca (Hyphantria cunea).

Dudovac je polifagna štetočina i hrani se sa preko 120 biljnih vrsta, a najveće štete pričinjava na dudu, orahu, kajsiji, šljivi, trešnji, krušci.

Štete nastaju od gusenica koje se hrane listovima. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdama i u njima se ishranjuju lisnom površinom. Starije gusenice migriraju iz gnezda, žive samostalno i hrane se celim listom. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.

Proizvođačima se preporučuje pregled zasada  na prisustvo guseničnih gnezda dudovca.  U zasadima u kojima se uoči prisustvo pojedinačnih gnezda, kao i na manjim površinama i okućnicama preporučuje se njihovo mehaničko uklanjanje i uništavanje.

Ukoliko se registruju veće brojnosti guseničnih gnezda (prag štetnosti je 2-5 gusenična gnezda po stablu) preporučuje se spovođenje hemijskih mera zaštite nekim od registrovanih insekticida.

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima