21.11.2023
Na području delovanja RC Kruševac, setva ozimih useva je kasnila i još uvek traje. Posejani usevi pšenice i ječma se nalaze u fazi razvoja od klijanja i nicanja pa do 3 lista razvijeno (09-13 BBCH).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma registrovano je prisustvo krilatih i beskrilnih formi lisnih vaši (Aphididae) na do 6% biljaka, kao i prisustvo cikade Psammotettix alienus na do 4% biljaka.
Najavljeno zahlađenje za naredni period uticaće na smanjenje brojnosti i aktivnosti navedenih štetočina.
Takođe, vizuelnim pregledom useva ozime pšenice i ječma nije registrovano prisustvo simptoma biljnih bolesti, kao ni prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Miocrotus arvalis).
RC Kruševac nastavlja sa praćenjem zdrastvenog stanja useva ozime pšenice i ječma. 14.11.2023
Na području delovanja RC Kruševac zasadi kruške se, u zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, nalaze u različitim fazama obezbojavanja i opadanja lišća.
Vizuelnim pegledom zasada kruške uočeno je prisustvo prezimljujuće forme imaga obične kruškine buve (Cacopylla pyri) u niskom intezitetu napada. Za običnu kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma. Imaga prezimljujuće forme ove štetočine, u odnosu na letnju formu, su krupnija, tamnija i otpornija na niske temperature.
Hemijske mere zaštite se ne preporučuju, a RC Kruševac nastavlja sa praćenjem obične kruškine buve. 7.10.2023
Na području delovanja RC Kruševac vizuelnim pregledom različitih obradivih i neobradivih površina su registrovane aktivne rupe od poljskih miševa (Apodemus spp.) i poljske voluharice (Microtus arvalis) u vrlo niskoj brojnosti (kategorija I) u lucerištima, strništima i usevima kukuruza.
Pregledom mladih zasada voćaka i vinograda nisu registrovane aktivne rupe od poljskih miševa kao ni od poljske voluharice.
Prag štetnosti kada se primenjuju hemijske mere zaštite je za poljskog miša 10-50 aktivnih rupa po hektaru, dok je za poljsku voluharicu od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.
Kategorije brojnosti:
|
Kategorija |
Opis brojnosti |
Broj rupa po hektaru |
|
POLJSKA VOLUHARICA |
POLJSKI MIŠ
|
|
I |
Vrlo niska |
do 10 |
do 10 |
|
II |
Niska |
10-500 |
10-50 |
|
III |
Srednja |
500-5000 |
50-500 |
|
IV |
Visoka |
5000-20000 |
500-2000 |
|
V |
Vrlo visoka |
20000-50000 |
2000-10000 |
Pošto je prisustvo aktivnih rupa trenutno u vrlo niskim brojnostima, a primena rodenticida se preporučuje po postizanju II kategorije prisutnosti, za sada se ne preporučuju hemijske mere borbe. U narednom periodu može se očekivati povećana brojnost kako glodara tako i aktivnih rupa, zbog toplog i suvog vremena.
RC Kruševac nastavlja sa praćenjem pojave i brojnosti ovih štetočina i blagovremeno će signalizirati momenat njihovog suzbijanja. 8.8.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza, utvrđeno je prisursvo sveže položenih jajnih legla kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) na do 2% biljaka.
U narednim danima očekuje se intenzivno polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije kukuruznog plamenca. Takođe, pregledom useva registrovana su i oštećenja od ubušivanja i ishrane larvi prve generacije te štetočine na biljkama. Prag štetnosti za merkantilni kukuruz je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima kukuruznog plamenca, odnosno 5% biljaka sa položenim jajnim leglima za semenski kukuruz i kukuruz šećerac.
U cilju smanjenja populacije kukuruznog plamenca preporučuje primena agrotehničkih mera poput izbegavanje gajenja kukuruza u monokulturi, uništavanje i duboko oranje biljnih ostataka i dr.
Hemijske mere zaštite sprovode se po dostizanju pragova štetnosti, na početku piljenja larvi, te se suzbijanje za sada ne preporučuje.
RC Kruševac nastavlja sa praćenjem ove štetočine.
7.8.2023
Na području delovanja RC Kruševac zasadi vinove loze se većinom nalaze u fazi potpunog dodirivanja bobica, pa do početka šarka (79-81 BBCH).
Vizuelnim pregledom u pojedinim vinogradima uočeni su simptomi karakteristični za esku vinove loze na pojedinačnim čokotima.
ESKA je kompleksna bolest vinove loze. Uglavnom se javlja u starijim vinogradima, ali je sve češća pojava simptoma i na mladim čokotima. Može da izazove sušenje celog čokota. Smatra se da oboljenje izaziva više gljiva koje napadaju sprovodni sistem, a Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius su najčešće izolovane gljive iz čokota vinove loze kao prouzrokovači ove bolesti.
Bolest se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Sušenje i opadanje lišća je najčešći tip simptoma. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Razlikuju se dva tipa bolesti: hronični i akutni. Hronični tip bolesti odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a akutni iznenadnim sušenjem čokota.
Hronični tip bolesti karakterističan je po tome što se u zoni između nerava lista javljaju izdužene žute ili crvenkasto-smeđe nekroze. Na listu samo glavni nerv zadržava zelenu boju. Na kraju može doći do sušenja i opadanja lišća pre vremena.
Akutni tip se manifestuje iznenadnim sušenjem čokota, pa je u upotrebi za ovu bolest često naziv i apopleksija. Do ove pojave dolazi najčešće tokom letnjih meseci u periodima kada je vrlo toplo. Simptomi se mogu javiti i na bobicama u vidu mrko-ljubičastih pega koje se pri jačem napadu spajaju, pa dolazi do njihovog pucanja i sušenja. Lastari koji su zaraženi zaostaju u porastu, venu i ne dolazi do njihovog zdrvenjavanja.
Najdestruktivniji simptom eske je iznenedno sušenje čokota ili pojedinih njegovih delova. Na poprečnom preseku čokota uočava se centralni, oštećeni deo. Svetle je boje i meke je konzistencuje, obrubljen jednom tamnijom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku uočava se zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično predhodila jedna zona tamno obojenog drveta. Najčešće infekcije nastaju kroz rane posle oštrije razidbe.
Za zaštitu od ovog patogena najvažije su preventivne mere zaštite, koje podrazumevaju: sadnju zdravih loznih kalemova, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (dezinfekcija makaza i drugog pribora je 70%-tnim alkoholom) u cilju sprečavanja širenja bolesti, premazivanje rana od rezidbe kalemarskim voskom, a orezane delove izneti iz vinograda i uništiti.
3.8.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vinova loza se u zavisnosti od lokaliteta i sortimenta nalazi u različitim fenofazama razvoja, od faze početak dodirivanja bobica do faze zatvaranje grozda, potpuno dodirivanje bobica (BBCH 77-79).
Vizuelnim pregledom vinograda na nekim lokalitetima, uočeno je prisustvo simptoma crne truleži (Guignardia bidwellii). Kišno proleće, kao i česte padavine u vreme cvetanja vinove loze, pogodovale su razvoju i širenju crne truleži.
Ovaj patogen napada sve delove biljke, list, lastar i grozd. Prvi simptomi uočavaju se na listu u vidu pojedinačnih, karakterističnih svetlo-smeđih pega nepravilnog oblika. Pege su oivičene tamnomrkim prstenom, i u okviru pega mogu se uočiti crna telašca (piknidi). Simptomi na grozdu su u vidu žućkastih mrlja, koje obuhvataju celu bobicu koja se na kraju sasuši. Patogen prezimljava u mumificiranim grozdovima na čokotu ili na opalim bobicama na zemlji.
U cilju suzbijanja potrebno je odraditi mehaničko uklanjanje zaraženih lastara i grozdova sa čokota i njihovo uništavanje, kao i zaoravanje ostataka bobica na zemlji oko čokota vinove loze.
Suzbijanja crne truleži vrši se uspešno u okviru mera zaštite koje se redovno sprovode fungicidima za suzbijanje plamenjače. Sa zaštitom je potrebno početi u periodu kada je dužina lastara 10-15 cm. 29.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva merkantilnog kukuruza na pojedinim lokalitetima registrovano je prisustvo cikade Reptalus panzeri.
Cikada Reptalus panzeri je vektor Stolbur fitoplazme, prouzrokovača oboljenja crvenilo kukuruza. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve.
Odrasle jedinke se pojavljuju tokom juna meseca i na biljkama kukuruza se hrane floemskim sokovima. Ženke polažu jaja na koren kukuruza na kome se hrane ispiljene larve. Setvom pšenice nakon kukuruza omogućava se njihov dalji razvoj.
Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.
U borbi protiv ove štetočine ne preporučuje se primena insekticida. Najznačajnija mera je pravilan plodored tj. izbegavanje setve pšenice nakon kukuruza čime se prekida ciklus razvoja cikade i znatno smanjuje populacija insekta u narednoj godini.
23.6.2023
U predhodnom periodu imali smo obilne padavine koje su uticale na pojavu adventivnih površinskih korenova na čokotu vinove loze.
Površinske žile ili brandusi su žile koje se razvijaju ne samo iz vršnog dela korenovog stabla, nego i iz plemenitog dela kalema i tada su mnogo štetnije, ako se redovno ne uklanjaju. Kada je zemljište vlažnije površinske žile se brže razvijaju, što dovodi do zakržljavanja osnovnog korena. U sušnom periodu površinske žile nisu u mogućnosti da obezbeđuju biljku vodom, što se nepovoljno odražava na razvoj čokota, a nije redak slučaj da dođe i do uginuća čokota. Uklanjanje površinskih žila je obavezna mera u mladim vinogradima, posebno u toku prve tri godine posle sadnje. Prvenstveno uklanjamo korene koji su izbili iz plemenitog dela čokota. Oni se jače razvijaju tokom vegetacije kada je zemljište vlažnije. Njihovo uklanjanje obavljamo makazama sasecanjem do korenovog stabla, kako bi se ubrzao razvoj osnovnih korena i oni zauzeli što veći prostor i prodrli dublje.Brandusi se najčešće uklanjaju u dva navrata: prvi put početkom jula – drugi put krajem avgusta. 21.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom useva paprike uočeni su simptomi bakteriozne pegavosti listova paprike (Xanthomonas axonopodis pv. vesicatoria).
U proizvodnji paprike na otvorenom polju ovo je najznačajniji patogen u našim uslovima.
Velike količine padavina u proteklom periodu, kao i porast temperature pogodovale su razvoju i širenju bakterioza. Bakterije preživljavaju u zaraženim ostacima tokom vegetacije koje ostaju na parcelama na samoniklim biljkama iz roda Solanum. Širenju zaraze tokom vegetacije doprinose kiša, vetar, grad.
Prvi simptomi na biljkama paprike uočavaju se na lišću u vidu sitnih tamozelenih pega, nepravilnog oblika sa donje strane listova. Pri uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha pege se šire, a obolelo tkivo nekrotira dobijajući mrku boju, da bi se nakon nekog vremena spojile i na tim mestima dolazi do kidanja listova. Pegavost i hloroza se šire, zahvatajući mlađe lišće, a jače oboleli donji listovi žute i opadaju.
Najznačajnije su preventivne mere zaštite:
- plodored ( bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli dve do tri godine),
- setva zdravog semena,
- dezinfekcija supstrata za proizvodnju rasada,
- navodnjavanje u brazde ili kap po kap.
Od hemijskih mera obavezna je dezinfekcija semena kao i prventivna zaštite paprike pred kišu ili navodnjavanje, primenom preparata na bazi bakra.
16.6.2023
Na području delovanja RC Kruševac, usevi ozime pšenice se nalaze u različitim fazama razvića ploda: od rane mlečne do kasne mlečne zrelosti (BBCH 73 – 77).
Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo simptoma šturosti klasa - fuzarioze (Fusarium graminearum).
Zavisno od lokaliteta, sortimenta, sprovedene hemijske zaštite, inficirano je od 1 % do 20 % klasova, a površina inficiranih klasova je od 5 % do 40 %.
Ostvarenju infekcija ovim pategonom pogoduju toplo vreme uz dosta padavina koje povećavaju relativnu vlažnost vazduha, i to u periodu cvetanja pšenice.
Simptomi se javljaju u vidu roze prevlake na klasu, zrna su štura i sitnija, lošeg kvaliteta, pa su usled nekroze ovakvi klasovi slamasti, žute boje.
Takođe, osim šteta koje se odnose na smanjenja prinosa i kvaliteta zrna, ovaj patogen je sposoban da sintetiše mikotoksine koji su štetni po zdravlje ljudi i životinja. |
|
|
|
|