Skip to main content

Šabac

Go Search
Home
Terenski rezultati
  

Usevi ili zasadi
There are no items in this list.
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Šabac
Prisustvo male i velike repičine pipe na području RC Šabac

Na terenu RC Šabac usevi uljane repice se nalaze u fazi 9 i više listova razvijeno ( BBCH 19 ).

 

 

faza razvoja

 

Vizuelnim pregledom useva na lokalitetima Maovi, Duvanište, Lipolist i Slepčević  kao i pregledom žutih lovnih klopki (Merikovi sudovi), registrovane su niske brojnosti imaga male repičine pipe(Ceutorhynchus pallidactylus) i velike repičine pipe(Ceutorhynchus napi), koje su ispod praga štetnosti (1 imago na 5 biljaka).

  

velika repičina pipa na listu 

 

 

 

mala i velika repičina pipa

 

U narednom periodu se očekuje povećana aktivnost i velike i male repičine pipe i njihova migracija na repičišta, tako da je preporuka svakodnevni obilazak i pregled useva u najtoplijem delu dana.

Vizuelnim pregledom useva registrovane su brojne aktivne rupe od glodara, te treba obratiti pažnju i na ove štetočine.

 

 

rupe od glodara

 

RC Šabac će nastaviti sa praćenjem štetnih organizama u usevima uljane repice i signaliziraće pravo vreme za tretman.

Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Šabac na lokalitetima Maovi, Lipolist i Bogosavac, usevi uljane repice se nalaze u fazi od 8 do 9 razvijenih listova (BBCH 18-19).

 

faza razvoja

Vizuelnim pregledima useva registrovano je prisustvo simptoma suve pegavosti lista (Phoma lingam) na od 8% do 9% biljaka na donjim listovima.

  

Phoma lingam

U postavljenim lovnim Merikovim posudama i vizuelnim pregledima useva još uvek nije registrovano prisustvo repičinih pipa. U narednom periodu se najavljuje povećanje dnevnih temperatura koje će uticati na povaćanje aktivnosti repičinih pipa i njihovu migraciju na useve uljane repice.

 

žute Merikove posude

RC Šabac nastavlja sa praćenjem štetnih organizama u usevima uljane repice i signalizraće pravo vreme za sprovođenje hemijskih mera zaštite.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području delovanja RC Šabac, usevi ozime pšenice se nalaze u različitim  fazama bokorenja: od vidljivo prvo sekundarno stablo do 4 stablo vidljivo  (BBCH 21-24). 

Vizuelnim pregledom useva ozime pšenice registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)  na 3% do 8% biljaka.

 

Septoria tritici

Rezultati vizuelnih pregleda prikazani su u tabeli:

Lokalitet

Faza razvoja

(BBCH skala)

%biljka sa simptomima sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici)

% biljka sa simptomima pepelnice (Erysiphe graminis)

Slepčević

BBCH 24

3

0

Tabanović

BBCH 23

8

0

Duvanište

BBCH 22

4

0

 

Tokom vizuelnih pregleda useva ozime pšenice nije utvrđeno prisustvo lisnih vaši  (Aphididae) i cikada (Cicadelidae).

RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zaštita koštičavog voća u toku jeseni

Na području delovanja RC Šabac, voćni zasadi koštičavog voća se  nalaze u fazi  starenja i početka mirovanja. Vizuelnim pregledom stabala šljive, trešnje i višnje uočena su pojedinačna stable na kojima je vidljivo pucanje kore i pojava smolotočine,  kao i pojava lišajeva.  

  

velika slika                                   

Smolotočina je rezultat oštećenja biljnog tkiva i odgovor voćke na stres. Glavni razlozi pojave smolotočine su niske temperature, naročito delovanje mraza, zatim ožegotine od Sunca, oštećenja od štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti, preintezivno orezivanje, i preterana upotreba azotnih đubriva.

Mere borbe se uglavnom baziraju na preventivnim merama: pravovremeno orezivanje i zalivanje, optimalno đubrenje azotom i sprivođenje mera zaštite od biljnih bolesti i štetočina.

Kajsije, šljive i trešnje su posebno osetljive i  na pucanje kore. Pravovremenim krečenjem stabala u jesen  sprečava se pucanje kore i njihovo nepravilno zagrevanje u proleće. Ova mera je naročito korisna kod koštičavih voćnih vrsta, koje karakteriše kratko i nestabilno zimsko mirovanje. Nastale pukotine predstavljaju ulazne otvore za razne patogene.

 Primenom ove mere uništavaju se i  lišajevi i mahovina  koji su pogodna mesta za prezimljavanje štetnih organizama. Takođe, krečenjem stabala se odlaže kretanje vegetacije u proleće što može biti korisno za izbegavanje ranih prolećnih mrazeva. Sprovođenje ove mere je najbolje izvesti u kasnu jesen pre mrazeva, tokom novembra i decembra meseca, kada su povoljne temperature. 

Zdravstveno stanje uljane repice

Na području delovanja RC Šabac usevi uljane repice se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od roka setve, od razvijenih 5 do 9 listova (BBCH 15-19).

  

usev iz rane setve usev iz kasne setve

 

 Vizuelnim pregledom useva  iz ranijih rokova setve (lokaliteti Jevremovac i Maovi), registrovano je prisustvo  simptoma  suve truleži (Phoma lingam) na 5-11% biljaka.

 

 

suva trulež

 

Simptomi drugih biljnih obolenja kao i prisustvo štetočina u usevima nije registrovano prilikom pregleda.

 

RC Šabac nastavlja i u narednom periodu da prati zdravstveno stanje u usevima uljane repice.

Zdravstveno stanje ozime pšenice

Na području rada RC Šabac  usevi ozime pšenice se, u zavisnosti  od vremena setve, nalaze u fazi od petog do devetog razvijenog lista (BBCH 15-19).

 

faza razvoja


Prilikom vizuelnih pregleda useva nisu uočeni simptomi biljnih  bolesti.
Takođe, prisustvo lisnih vaši (Aphididae) i cikada (Cicadelidae) nije registrovano u usevima ozime pšenice.

Obilaskom parcela pšenice uočeno je prisustvo aktivnih rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). 

 

 

rupe od glodara 

 

 

Ovi glodari su polifagne štetočine koje se hrane zrnevljem, klijalim semenom, zelenim nadzemnim i podzemnim delovima biljaka.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučje vizuelni pregled parcela. Ukoliko se registruje prisustvo glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu), preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka treba zatrpati rupe, kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.


RC Šabac nastavlja sa praćenjem zdravstvenog stanja useva ozime pšenice.

Zaštita voćaka od glodara i divljači tokom zime

Na području rada RC Šabac, vizuelnim pregledom voćnih zasada registrovano je prisustvo glodara i oštećenja na stablima prouzrokovanim ishranom divljači.

 

velika slika

U toku  zime, usled nedostatka drugih izvora hrane, glodari mogu naneti značajne štete, naročito u mladim zasadima voća. Od štetnih glodara najzastupljeniji su poljska voluharica (Microtus arvalis) i poljski miš (Apodemus sylvaticus). Ove štetočine nanose štete hraneći se podzemnim delovima biljaka. Brzo se razmnožavaju, naročito na zakorovljenom i neobrađenom zemljištu.

U cilju suzbijanja glodara preporučuje se primena registrovanih gotovih mamaka. Pre njihove primene treba registrovati sve aktivne rupe, na taj način što se najpre sve rupe zatrpaju, a obilaskom istih sledećeg dana sve rupe koje su otvorene ubrajamo u aktivne. Prag štetnosti za poljskog miša iznosi od 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je od 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. Nakon primene mamaka, rupe treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači, ptica i domaćih životinja.

Od divljači najznačajnije štete u voćnim zasadima pričinjavaju zečevi i srne, koji se hrane glođući koru sa stabala. Oštećenja kore u zoni korenovog vrata ispod okalemljenog mesta, ili prstenasto oštećenje kore, dovode do prekida sprovodnog tkiva, što može dovesti do sušenja stabala. Najugroženiji su voćni zasadi u blizini šuma.

U cilju sprečavanja i smanjenja šteta od divljači mogu  se postaviti zaštitne mreže oko debla.

Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Na području rada RC Šabac,  vizuelnim pregledom zasada maline, na pojedinim izdancima, registrovana su zadebljanja, takozvane gale ili guke koje formira malinina muva galica (Lasioptera rubi). 

 

velika slika 

Malinina muva galica ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava u stadijumu larve u galama ili gukama koje izgeldaju kao zadebljanja na izdancima maline. Nakon parenja, ženke polažu jaja u gomilicama na izbojcima koji su se razvili iste godine, u toku cvetanja maline. Neposredno nakon piljenja, larve prodiru kroz epidermis, zadržavaju se ispod kore izvesno vreme, a potom prodiru u izdanak biljke domaćina. Na mestu ubušivanja, posle 10 do 20 dana, obrazuju se zadebljanja (kvržice, guke, gale) najčešće nepravilnog oblika. Gale prekidaju sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako lome.

Hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ove štetočine su otežane, jer su odrasle jedinke aktivne tokom cvetanja. Hemijske mere zaštite se sprovode neposredno pred cvetanje maline nekim od registrovanih insekticida. Najznačajnije mere suzbijanja su mehaničke mere koje podrazumevaju orezivanje, sakupljanje i spaljivanje napadnutih izdanaka maline i divlje kupine u blizini malinjaka.

Prisustvo glodara u usevima pšenice

Na području delovanja RC Šabac, vizuelnim pregledom parcela zasejanih pšenicom, posebno na onim na kojima je urađena redukovana obrada zemljišta i koje se nalaze u blizini parcela pod lucerkom, utvrđena je pojava velikog broja rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). 

  

aktivna rupa     aktivna rupa

Poljski miševi  su aktivni tokom cele godine, a ženke se kote pet do šest puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i pri povoljnim uslovima dolazi do brzog porasta njihove populacije. Najveće štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme koje odnose u leglo, praveći oaze u polju.

Ženke poljske voluharice se tokom jedne godine kote 3 do 6 puta, a u leglu može biti do 10 mladih. Živi od jedne do tri godine. Poljaska voluharica, za razliku od poljskog miša, obrazuje kolonije i pravi karakteristične utabane stazice između rupa.

Prirodni neprijatelji ovih štetočina su ptice grabljivice, poput sove i mišara ali i rode, mačke, lisice, lasice i drugi.

Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru. 

Osnovu preventivne zaštite čini intenzivna agrotehnika: blagovremena setva i žetva, duboko oranje, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih površina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.), te stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina. Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara. Ukoliko se pregledom parcela registruje brojnost iznad praga štetnosti, u cilju njihovog suzbijanja, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka u rupe, iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

Primer nepravilne aplikacije rodenticida

 

 

velika slika

Rđa kruške

Na području Mačvanskog okruga, u zasadima kruške, registrovana je pojava rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) u niskom intenzitetu napada. Prisustvo simptoma ovog patogena u najvećoj meri je registrovano u okućnicama i zapuštenim zasadima kruške.

 

rđa kruške

Kruška je alternativni domaćin ovog patogena i na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvija na četinarima Juniperus vrste (kleka).

Tokom zime parazit prezimljava u granama i grančicama kleke, na kojoj s proleća, dolazi do pojave teleutosorusa iz kojih, u uslovima vlažnog vremena, nakon bubrenja, dolazi do oslobađanja teleutospora. Njihovim klijanjem formiraju se bazidi sa bazidiosporama koje nošene vetrom padaju na list kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Simptomi na listu kruške se pojavljuju krajem poleća u vidu narandžasto-crvenih  sitnih  pega različitog oblika. S naličja lista u okviru ovih pega javljuju se zadebljanja - početni stadijum ecidija. Krajem avgusta i početkom septembra, na obolelom lišću, formiraju se ecidije u vidu rogljastih izraštaja dugih 2-5 mm. Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, može doći do pojave rak-rana koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.

Rđa kruške se javlja samo na onim mestima gde je u blizini kleka, te mere zaštite kruške od ovog patogena podrazumevaju uklanjanje i uništavanje kleke i uspostavljanje izolacionog pojasa od najmanje  500 metara. Takođe mogu se primeniti i hemijske mere zaštite, preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, koje se koriste za suzbijanje prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina).

1 - 10 Next

 ‭(Hidden)‬ Upravljanje prilozima