24.11.2020
Na području delovanja RC Šabac, vizuelnim pregledom parcela zasejanih pšenicom, posebno na onim na kojima je urađena redukovana obrada zemljišta i koje se nalaze u blizini parcela pod lucerkom, utvrđena je pojava velikog broja rupa od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).
 
aktivna rupa aktivna rupa
Poljski miševi su aktivni tokom cele godine, a ženke se kote pet do šest puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja i pri povoljnim uslovima dolazi do brzog porasta njihove populacije. Najveće štete nanose u vreme setve, kada sakupljaju posejano seme koje odnose u leglo, praveći oaze u polju.
Ženke poljske voluharice se tokom jedne godine kote 3 do 6 puta, a u leglu može biti do 10 mladih. Živi od jedne do tri godine. Poljaska voluharica, za razliku od poljskog miša, obrazuje kolonije i pravi karakteristične utabane stazice između rupa.
Prirodni neprijatelji ovih štetočina su ptice grabljivice, poput sove i mišara ali i rode, mačke, lisice, lasice i drugi.
Za poljskog miša prag štetnosti je 10 do 50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu je 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru.
Osnovu preventivne zaštite čini intenzivna agrotehnika: blagovremena setva i žetva, duboko oranje, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, i drugih zaparloženih površina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta (lucerišta i dr.), te stalna briga o prirodnim neprijateljima ovih štetočina. Poslednjih godina na površinama gde se seju strna žita, u velikoj meri se primenjuje redukovana obrada što ima uticaja na porast brojnosti populacije štetnih glodara. Ukoliko se pregledom parcela registruje brojnost iznad praga štetnosti, u cilju njihovog suzbijanja, preporučuje se primena hemijskih mera zaštite primenom registrovanih gotovih mamaka. Nakon postavljanja mamaka u rupe, iste treba zatrpati kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.
Primer nepravilne aplikacije rodenticida
velika slika 20.11.2020
Na području Mačvanskog okruga, u zasadima kruške, registrovana je pojava rđe kruške (Gymnosporangium sabinae) u niskom intenzitetu napada. Prisustvo simptoma ovog patogena u najvećoj meri je registrovano u okućnicama i zapuštenim zasadima kruške.
rđa kruške
Kruška je alternativni domaćin ovog patogena i na njoj se razvija ecidijski stadijum, dok se teleutostadijum i uredostadijum razvija na četinarima Juniperus vrste (kleka).
Tokom zime parazit prezimljava u granama i grančicama kleke, na kojoj s proleća, dolazi do pojave teleutosorusa iz kojih, u uslovima vlažnog vremena, nakon bubrenja, dolazi do oslobađanja teleutospora. Njihovim klijanjem formiraju se bazidi sa bazidiosporama koje nošene vetrom padaju na list kruške gde proklijaju i vrše infekciju. Simptomi na listu kruške se pojavljuju krajem poleća u vidu narandžasto-crvenih sitnih pega različitog oblika. S naličja lista u okviru ovih pega javljuju se zadebljanja - početni stadijum ecidija. Krajem avgusta i početkom septembra, na obolelom lišću, formiraju se ecidije u vidu rogljastih izraštaja dugih 2-5 mm. Na granama i grančicama, naročito na mladim stablima, može doći do pojave rak-rana koje ne zarastaju i u kojima se takođe formiraju ecidije. Za potpuno završavanje ciklusa ove gljive potrebno je dve godine.
Rđa kruške se javlja samo na onim mestima gde je u blizini kleka, te mere zaštite kruške od ovog patogena podrazumevaju uklanjanje i uništavanje kleke i uspostavljanje izolacionog pojasa od najmanje 500 metara. Takođe mogu se primeniti i hemijske mere zaštite, preparatima na bazi aktivnih materija mankozeb i difenokonazol, koje se koriste za suzbijanje prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina). 20.10.2020
Na području rada RC Šabac izvršen je zdravstveni pregled merkantilnog kukuruza pred berbu. Vizuelni pregledom klipova kukuruza obuhvaćeno je 20 različitih hibrida rane i kasne grupe zrenja na lokalitetima: Štitar, Slepčević, Tabanović, Mačvanski Pričinović, Duvanište, Lipolist, Mrđenovac, Mišar, Orašac, Maovi, Ševarice, Uzveće, Jelenča, Drenovac i Mačvanski Belotić.
Rezultati vizuelnih pregleda su:
- oštećenja od insekata (Helicoverpa armigera - pamukova sovica i Ostrinia nubilalis - kukuruzni plamenac) na 10% do 38% klipova,
- oštećenja od gljiva iz roda Fusarium na 1% do 10% klipova,
- oštećenja od gljiva iz roda Aspergillus na 1% do 3% klipova,
- oštećenja od gljiva iz roda Cladosporium na 1% do 3% klipova,
- kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Fusarium na 1% do 11% klipova,
- kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Penicillium na 1% do 2% klipova,
- kombinovana oštećenja insekti i gljive iz roda Cladosporium na 1% do 6% klipova,
- kombinovana oštećenja insekti i gljive iz rodova Fusarium i Penicillium na 1% do 2% klipova.
Oštećenje na klipu od gljiva iz roda Fusarium
Kombinovana oštećena na klipu od insekata i gljiva iz roda Fusarium
Kombinovana oštećenja
22.9.2020
Albugo candida prouzrokovač bele rđe se javlja na biljkama iz porodice krstašica. Kod nas se javlja na kupusu, karfiolu, kelju, renu i rotkvici, ali ne nanosi veće ekonomske štete osim u semenskoj proizvodnji. S obzirom da se na teritoriji RC Šabac povećava broj parcela na kojima se sadi ren, tako se i ova bolest sve češće javlja. Za sada se prisustvo simptoma bele rđe u usevu rena registruje na malom broju parcela i to na onima koje se intenzivno zalivaju, u niskom intenzitetu napada.
 
Velika slika Velika slika
Ova gljiva se razvija na svim nadzemnim delovima biljke: na listu, mladom stablu i cvetnim delovima. Na zaraženim biljnim delovima se, pojedinačno ili u grupama, javljaju simptomi u vidu plikova ili pustula. Pustule se razvijaju ispod epidermisa i usled formiranja sporangija dolazi do potiskivanja epidermisa i do njegovog ispupčavanja. Usled pritiska konidija u sorusu, epidermis puca i dolazi do oslobađanja bele prašne mase sačinjene od spora ove gljive, zbog čega je bolest dobila naziv “bela rđa“.
Najveće štete nastaju na semenskom usevu, naročito ukoliko dođe do sistemične zaraze cvetne drške i ostalih delova cveta. Cvetna drška se uvija, deformiše i hipertrofira. Usled prisustva bolesti na zaraženim cvastima cvetovi ostaju sterili, a ukoliko dođe do formiranja zrna ona su štura. Na napadnutim cvetnim delovima vidljivi su beli sorusi.
Na renu, simptomi bolesti javljaju se na kruni, rozeti, korenu i listu. Ako se infekcija javi rano, zahvata i izdanke, sistemično se širi, pa se javljaju pustule na svim nadzemnim delovima. Usled velikog broja pustula na listovima dolazi do njihovog sušenja.
Bela rđa je obligatni parazit. U prirodi, ova gljiva se održava u obliku oospora ili kao micelija u živim biljnim delovima, na renu i korovskoj biljci hoću-neću (Capsella bursa-pastoris). Razvoju i širenju ove bolesti više pogoduju vlažno i hladno, nego suvo i toplo vreme.
U cilju suzbijanja ovog patogena veoma su važne preventivne mere koje podrazumevaju zaoravanje zaraženih biljnih ostataka, suzbijanje korova domaćina ove gljive (hoću-neću - Capsella bursa-pastoris), višegodišnji plodored, izbegavanje sadnje rena u blizini kupusa, uništavanje lisne mase rena pre vađenja korena, potapanje reznica rena vodu na 44 ֯C u trajanju od 10 minuta. U slučaju pojave simptoma bele rđe na listovima, prema standardu Evropske organizacije za zaštitu bilja (EPPO) PP 2/7(1) u cilju zaštite lisne mase, mogu se primeniti hemijske mere zaštite nekim od fungicida na bazi aktivne materije metalaksil. 1.9.2020
Vizuelnim pregledima useva lubenica, na pojedinim parcelama, na lokalitetima Slepčević, Duvanište i Dobrić, registrovano je prisustvo simptoma antraknoze lubenice (Colletorichum lagenarium) na pojedinačnim plodovima.
 
antraknoza ploda antraknoza lista
Antraknoze lubenice je bolest koja se javlja svake godine, pogotovo u godinama sa dosta padavina. Osim na lubenicama i dinjama ova bolest se javlja i na krastavcima, tikvama i na samoniklom bilju.
Simptomi antraknoze se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka, na lišću, vrežama i plodu. Na listovima se prvi simptomi pojavljuju na najstarijem lišću pri osnovi vreža, gde se pojavljuju okrugle do uglaste mrke pege sa hlorotičnim oreolom. U okviru tih pega tkivo puca i ispada. U slučaju jače zaraze, antraknoza zahvata i vreže na kojima se uočavaju ovalne pege dužine od 1 do 5 cm, a kasnije dolazi i do sušenja i vreža i lišća. Na plodovima se javljaju rane u okviru kojih se uočavaju udubljenja dubine do 2cm. Kroz ove rane prodiru i drugi štetni organizmi koji prouzrokuju potpuno truljenje ploda.
Gljiva prezimljava na semenu i u zaraženim biljnim ostacima. Razvoju patogena pogoduje toplo i kišovito vreme. U polju se gljiva prenosi kišnim kapima, insektima, vetrom i radnicima koji rade u polju. Konidije klijaju pri temperaturama od 4 do 36 ֯C, pri vlažnosti vazduha od 60 do 100%.
Najvažnije mere kontrole ove bolesti su: gajenje otpornih sorti lubenica, dezinfekcija semena i plodored u trajanju od 4 do 5 godina. U toku vegetacije hemijske mere zaštite sprovode se preventivno pred padavine nekim od fungicida na bazi aktivne materije mankozeb, kaptan i drugi. 27.8.2020
Na terenu RC Šabac vizuelnim pregledom useva paprika i paradajza registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) na do 35% biljaka. Najveće brojnosti registrovane su u usevima na okućnicama i baštama.
Imago i larve zelene stenice na listovima i plodovima paprike i paradajza
Zelena stenica je polifagna vrsta. U poslednjih nekoliko godina u našim proizvodnim uslovima redovno se registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paprike u paradajza na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.
Mere kontole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Najbolju efikasnost u cilju njihovog suzbijanja pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Međutim, primenom insekticida iz grupe piretroida suzbijaju se i korisni organizmi. Suzbijanjem stenica samo hemijskim merama zaštite moguće je stvaranje rezistentnosti na primenjene insekticide. Primena insekticida u periodu zrenja plodova je veoma ograničena zbog često nemogućnosti poštovanja karence. Da bi se izbegli navedeni štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde su stenice grupisane. Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama, u cilju smanjenja njihove brojnosti a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje larvi i i maga. 6.8.2020
Na teritoriji RC Šabac soja se nalazi u fazi razvoja ploda (BBCH 73-75).
Vizuelnim pregledom soje na lokalitetima Štitar, Drenovac i Uzveće, uočeni su simptomi koji upućuju na crnu pegavost stabla soje ili rak stabla soje (Diaporthe phaseolorum var.caulivora). Soju napada nekoliko vrsta gljiva iz roda Diaporthe/Phomopsis i ova grupa spada u najznačajnije patogene soje. Gljiva D. phaseolorum var. caulivora se smatra najštetnijom, jer izaziva uvenuće i sušenje biljaka u porastu.
 
sl.1 sl.2
Simptomi ove bolesti se obično javljaju posle formiranja mahuna, kada se u usevu pojavljuju uginule biljke sa uvelim lišćem. Na nodusima stabla se pojavljuju crvenkastomrke izdužene pege koje kasnije postaju tamne do crne boje. Ove pege obuhvataju prstenasto stablo, te dolazi do uvenuća biljaka.
 
sl.3 sl.4
Parazit sa održava u zaraženim ostacima u obliku peritecija i semenu soje.
Vlažno vreme pogoduje razvoju ove bolesti. Nakon kišnog perioda askospore oslobođene iz peritecija se šire u prirodi vetrom ili kišnim kapima, zaražavaju lisku i lisnu dršku,odakle se gljiva spušta u prizemni deo stabla. Najosetljiviji period je fenofaza od cvetanja do nalivanja zrna.
Mere kontrole ove bolesti su: poštovanje plodoreda, zaoravanje žetvenih ostataka, setva zdravog semena i gajenje otpornih sorti. 5.8.2020
Na području delovanja RC Šabac, šljive se nalaze u različitim fazama sazrevanja ploda: od početak obojavanja ploda do plod zreo za branje (BBCH 81-87).
faza razvoja šljive
Vizuelnim pregledom zasada šljiva na lokalitetima Bela Reka, Grušić, i Dvorište, registrovana je pojava simptoma truleži plodova koštičavog voća (Monilinia spp).
simptomi truleži na plodu
Simptomi se javljaju na plodovima u vidu mrkih pega, na mestima povreda ili rana. Na inficiranim plodovima dolazi do sporulacije gljive, plodovi omekšavaju. Kasnije se plodovi mumificiraju i suše, najčešće ostaju na granama ili opadaju na zemlju.
Treba napomenuti da se trulež plodova širi i kasnije u transportu plodova i prodaji.
Patogen prezimljava u mumificiranim plodovima koji se nalaze u krošnji ili na površini zemljišta, u rak-ranama u kori zaraženih grana.
Mere suzbijanja se sastoje od hemijskih i agrotehničkih mera.
Direktne hemijske mere se sprovode u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova, ukoliko su povoljni uslovi za razvoj patogena, vodeći računa o karenci i primenom registrovanih fungicida. Indirektne mere borbe obuhvataju pravilnu zaštitu od insekata kao i uklanjanje gnezda osa i stršljenova u blizini voćnjaka.
Agrotehničke mere predstavljaju adekvatan izbor terena za podizanje voćnjaka, provetravanje između redova tj. podizanje voćnjaka u pravcu duvanja dominantnih vetrova, pravilna gustina sadnje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine. 23.7.2020
Vizuelnim pregledom biljaka merkantilnog kukuruza na lokalitetu Slepčević i Duvanište, registrovano je prisustvo cikada Reptalus panzeri i Metcalfa pruinosa.
 
imago R.panzeri medni cvrčak
Reptalus panzeri ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve koje se hrane na korenu pšenice. Odrasle jedinke se pojavljuju u junu mesecu i prelaze na kukuruz.
Pomenuta cikada je vektor fitoplazme koja prouzrokuje crvenilo kukuruza koje se redovno javlja na teritoriji rada RC Šabac.
Simptomi se ogledaju u pojavi crvenila na listovima, centralnom nervu i stablu kukuruza kao i deformacijama na klipu.
Ukoliko se posle kukuruza kao naredni usev poseje pšenica, larve neometano nastavljaju svoj razvoj na korenu pšenice.
Primena insekticida u borbi protiv ove štetočine se ne preporučuje, a kao glavno rešenje se predlaže izbegavanje dvopoljnog plodoreda odnosno setva pšenice posle kukuruza.
Metcalfa pruinosa je izraziti polifag koja svoje razviće može da završi na biljkama iz preko 50 familija. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u vidu jaja koja polaže u pupoljke ili u koru biljke domaćina.
Direktne štete pričinjavaju larve koje se ishranjuju sisajući sokove iz floema najmlađih biljnih delova. Indirektne štete su od većeg značaja, nastaju usled obilnog lučenja medne rose na koju se naseljavaju gljive čađavice. Prisustvo ove štetočine najlakše se uočava na osnovu belih voštanih tvorevina koje luče larve na naličju listova raznih biljaka. Za sada, prisustvo ove štetočine u usevima merkantilnog kukuruza nije od velikog značaja.
Na području RC Šabac, na lokalitetu Ševarice, vizuelnim pregledom zasada kruške, registrovano je prisustvo imaga ružinog gundelja Cetonia aurata.
imago ružinog gundelja
Ovi krupni insekti zlatno zelene boje napadaju plodove sa velikim sadržajem šećera. To su meki zreli plodovi poput ranih sorti krušaka, bresaka, smokava i dr. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu patogena.
Poslednje dve-tri godine je uočeno njihovo brojnije prisustvo na zrelim plodovima voća u odnosu na period pre toga.
Ukoliko se u vreme berbe plodova uoče ovi insekti, preporučuje se postavljanje lovnih mamaka sa čašama napunjenim mirisnim atraktantima (sokom u previranju, ostacima piva..). Lovne klopke treba postavljati na svakih 15m u naizmeničnom rasporedu i vršiti njihovo pražnjenje 2 puta nedeljno. Insekti se mogu i ručno skupljati u najtoplijem delu dana, kada su i najaktivniji.
Hemijske mere zaštite se ne preporučuju! |
|
|
|
|