Skip to main content

Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja

Go Search
Home
Terenski rezultati
  
Portal Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja > Katalog štetnih organizama > Cercospora beticola-pegavost lista šećerne repe  

Web Part Page Title Bar image
Cercospora beticola-pegavost lista šećerne repe

‭(Hidden)‬ Content Editor Web Part

Pegavost lista šećerne repe - Cercospora beticola

ŠTETNI ORGANIZAM: Cercospora beticola
SINONIMI: Cercospora beticola var. Poonensis, Cercospora beticola var. Beticola
NARODNI NAZIV: Pegavost lista šećerne repe
TAKSONOMSKI STATUS:
Klasa: Dothideomycetes
Red: Capnodiales
Familija: Mycosphaerellaceae
Rod: Cercospora
Vrsta: Cercospora beticola
KARANTINSKI STATUS: nema
DOMAĆINI: Pored šećerne repe, domaćini Cercospora beticola su i stočna repa, blitva, cvekla, spanać i više korovskih biljaka.
GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST: Pegavost lista šećerne repe je danas rasprostranjena širom sveta, a posebno u zemljama srednje Evrope i Mediterana. Kod nas je prisutna u svim proizvodnim rejonima gajenja repe, pričinjava štete u Sremu, Banatu, Posavini, Pomoravlju, Kosovu i Makedoniji.

SIMPTOMI
Cercospora beticola se uglavnom javlja na listu, ali se može javiti i na lisnim drškama, cvetonosnom stablu i glavi korena. Cerkospora se javlja prvo na starijem lišću rozete u vidu okruglastih, sitnih, sivkastih pega, koje su oivičene zonom mrkocrvene boje. Sa naličja lista u okviru pega razvija se siva navlaka od konidiofora i konidija. Tkivo u okviru pega nekrotira, često ispada, pa se kao sekundarni simptom bolesti javlja šupljikavost lišća. Nekroza tkiva nastaje pod uticajem nespecifičnog toksina cerkosporina, koji proizvodi ova gljiva i njime ubija biljne ćelije. Na jednom listu može biti i nekoliko stotina pega. Starenjem lišća pege postaju sve krupnije i lišće postepeno opada. Posle opadanja lisne mase kreće novo mlado lišće, a ovakvu pojavu nazivamo retrovegetacija. Novo lišće je obično pošteđeno od jačeg intenziteta bolesti. U usevu semenske šećerne repe osim lisne mase, mogu biti napadnuti cvet i plod što može dovesti do pojave sterilnosti cvetova, pa je plod bez semena. Retrovegetacija smanjuje prinos i akumulirani šećer u korenu.


MORFOLOGIJA
Micelija Cercospora beticola je višećelijska i u biljnom tkivu se razvija endofitno. Ispod epidermisa stvara stromatične tvorevine, koje u povoljnim uslovima formiraju konidiofore i konidije. Konidiofore izbijaju na površinu lista kroz stomine otvore u vidu buketića. One su nerazgranate, septirane, kolenaste, svetlomrke, velićine 4-5 x 40-60 μm. Na vrhu konidiofore se obrazuje po jedna igličasta (zaobljena na jednom i zaoštrena na drugom kraju), septirana (3-14 septi), prava ili blago povijena konidija, veličine 3,0-4,5 x 30-160 μm. Veličina i građa konidija variraju u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha i mogu biti dimenzija 2-4 x 50-400 μm i imati čak 27 septi.

CIKLUS RAZVIĆA
Patogen prezimljava u obliku stroma i konidija u zaraženim biljnim ostacima. U povoljnim uslovima vlage i temperature na stromama se formiraju nove konidiofore i konidije koje nošene vetrom i kišnim kapima ostvaruju nove zaraze. Takođe, Cercospora beticola se širi i putem zaraženih biljnih ostataka i korovskih biljaka. Patogen prodire u list putem stoma uz pomoć specifičnih tvorevina koje nazivamo apresorije. Posle primarne infekcije, u okviru pega se formira nova generacija konidija, koje vrše sekundarne zaraze i održavaju infekcioni potencijal patogena. U zoni pega se obrazuju i strome. Jači razvoj pegavosti lišća obično počinje od pojedinačno jače zaraženih biljaka. Česte kiše i toplije vreme tokom jula, avgusta i septembra pružaju idealne uslove za širenje i razvoj patogena, nasuprot suše, koja nepovoljno utiče na pojavu pegavosti lišća šećerne repe. Optimalna temperatura za sporulaciju, klijanje i prodiranje Cercospora beticola je 25-35ºC, pod uslovom da temperatura tokom noći ne pada ispod 25ºC. Optimalne vrednosti vlažnosti vazduha za infekciju ovim patogenom iznose od 90-95%.